Kada je pre skoro deset godina Rockstar Games izdao prvi Grand Theft Auto, relativno mali broj fanova znao je o kakvom se dragulju radi. Kada se 2002. godine pojavio treći deo, svima je postalo jasno da je u pitanju zapravo rudnik dijamanata i od tada svako malo neki GTA klon pokušava da ugrabi svoju šaku svetlucavih kamenčića. Ako se uzme u obzir kolikom broju igrača je GTA: Vice City omiljeni deo u serijalu, onda je potez momaka i devojaka iz Radical Entertainmenta sasvim logičan – napraviti igru po filmu čiji je uticaj na Vice City više nego očigledan.

Kako stvari trenutno stoje, kod nas mladi naraštaji prvo otkriju kompjuterske igre pa tek onda remek-dela filmske umetnosti koja su bila direktna ili indirektna inspiracija za njih. Ako slučajno do sada niste gledali „Lice s ožiljkom”, učinite to, nećete se pokajati. Ne samo što je u pitanju odličan film već će vas uroniti u igrački svet i pre nego što pokrenete igru. Istina, i film i igra napolju nose oznaku „ne za mlađe od 16 godina”. Film prati kubanskog emigranta Tonija Montanu na njegovom putu od uličnog kriminalca do čoveka koji kontroliše ceo Majami. Igra Scarface: The World is Yours bazira se na ideji da Toni ne gine u obračunu na kraju filma, već uspeva da pobegne i kreće u ponovno osvajanje Majamija – na svoj način, naravno.

Kao što znamo, u Americi prvo morate da nabavite novac, onda steknete moć, a tek tada osvojite žene. U The World is Yours sem zarade morate da gradite i reputaciju, ali i jedno i drugo se u ovoj igri radi na Tonijev omiljeni način – valjanjem kokaina. Da biste nešto mogli da prodate, prvo morate da nabavite robu, a sticanje poverenja dobavljača se rešava kroz mini-misije. Kada Toni u ime dobavljača reši probleme na svoj način, nabavljena dobra je potrebno izneti na tržište. To možete da obavljate lično, cenkanjem sa uličnim prodavcima ili da sklopite posao sa prodavnicama koje su paravan za distribuciju droge. Cenkanje, kao i ubeđivanje sa policijom, zastrašivanje konkurencije ili pak demontiranje bombi svodi se na klik u pravom trenutku dok se skala puni – što bliže vrhu, to bolji posao. Isti interfejs se koristi i kada se pogađate sa bankarima koji peru vaše zelene novčanice. U slučaju da Toni pogine tokom neke misije, gubite sav novac koji nije opran. Organizovanje paravan-prodavnica, slično nabavci, prvo podrazumeva mini-misiju, a onda možete da kupite radnju. Nakon toga možete da unajmite elektronsko i fizičko obezbeđenje i imate stabilan izvor prihoda. Unajmljeni batinaši nažalost ne mogu u potpunosti da vam sklone agresivnu konkurenciju s vrata, ali mogu da vam kupe dovoljno vremena da dođete i lično se pozabavite situacijom. Kada kontrolišete dovoljno prodavnica u jednom kraju, dobijate mogućnost gomilanja robe u skladištu što otvara misije u kojima razvozite drogu do svih prodavnica. Interesantan strateški element u ovoj akciono orijentisanoj igri jeste balansiranje između novca koji obrćete sa jedne strane i stepena agresije policije i suparničkih bandi prema vama.

Komande, nepresušni izvor soli u ranama koje stičemo dok igramo naslove razvijane primarno za konzole, ponovo peku. Kretanje nije glatko i zahteva malo navikavanja, srećom (ili nesrećom ako gledate iz ugla hardcore PC igrača) dok se krećete postoji lock taster koji dovršava fino nišanjenje umesto vas, ali i tu ima jedan mali problem. Igra nema opštepopularni bullet-time, ali ima takozvani rage mod. Dok besnite, pogled se seli u subjektivni kadar, nišanjenje je automatizovano, a svaki put kad pogodite protivnike, Tonijevo zdravlje se puni. Da biste aktivirali rage mod, morate da napunite tzv. balls metar. To se postiže pogađanjem komplikovanih hitaca, izvođenjem opasnih poteza tokom vožnje i, naravno, vređanjem svakoga ko je to zaslužio. Problem u ovom sistemu je to što kad god koristite lock, vaši hici donose manje ballsa, a samim tim je duži period do sledećeg ragea. To znači ili nerviranje dok ručno nišanite ili teža igra sa manje ragea. Iritantno. Šta bi Toni uradio dizajnerima u takvom trenutku?

Ako ste do sada imali priliku da spoznate patnju koju čine igre rađene po filmovima, mogli ste da primetite da se u cilju smanjenja budžeta unajmljuju loši glumci da nadomeste glasove likova, koji tek jedva liče na one iz filmova. Neko iz Radicala je rešio da radikalno uguši svaku ideju da bi Scarface mogao makar teoretski da se pomene u ovom negativnom kontekstu. The World is Yours je igra sa najvećom plejadom glumaca ikada! Od originalne glumačke postave „Lica s ožiljkom” na čelu sa samim Paćinom, preko kvalitetnih filmskih i popularnih TV glumaca do neizbežnih rep zvezda, ali i opskurnih likova koji trenutno uživaju svojih 15 minuta MTV slave, spisak talentovanih ljudi koji su kvalitetno uradili svoj posao na ovoj igri je u najmanju ruku impresivan. Interesantno, sâm Al Paćino ne govori replike Tonija Montane. Iako je njegov digitalizovani pandan slika i prilika lika iz filma i savršeno je animiran sa svim manirima, Tonijev glas snimljen je za jedan dan i u pitanju su mahom slavne replike iz filma. U većem delu igre glas Montani daje glumac Andre Soljuzo, a kako je Paćino lično birao svoju zamenu, prelaz u glasovima između veterana i novajlije se ne primećuje.

Scarface: The World is Yours cilja na najveći deo publike, osobe koje su pogledale film i sada bi malo da se razonode vodeći malog Ala Paćina tj. osvajajući Majami kao Toni Montana. S druge strane imamo ljude kojima je malo svetogrđe menjanje kraja njihovog kultnog ljubimca (mada je igra definitivno bolja zato što se odvija izvan okvira filma), kao i igrače koji jednostavno nisu videli film i nisu vezani za glavni lik, to jest nemaju osnovni razlog za igranje ovog naslova. Kada se podvuče crta, ove dizajnerske odluke nisu nimalo loše, naprotiv. Imamo jednu od retkih konverzija filma u igru koja je zabavna i pored svih tipičnih boljki koje ove igre vuku sa sobom, a u svetu slepih, jednooki su kraljevi.

Dragan KOSOVAC