Ono što je u davnim danima za svet real-time strategija predstavljao Westwood, sada je Relic Entertainment: štafetna palica ultimativnog developer tima čvrsto stoji u njihovim krupnim dlakavim šakama. Firma koja ništa ne radi ofrlje i koja se iz petnih žila trudi da svakim novim naslovom izazove uzdahe i šaputanja ponovo je ubola dobitnu kombinaciju fenomenalnom ekspanzijom za dve godine stari Warhammer 40K: Dawn of War. I pored toga što uzimaju milione i medijski fokus na Company of Heroes, našli su za shodno da radikalno revitalizuju svoj strateški property druge klase, uloživši dvestopostotni trud u nešto što je osuđeno da ostane u senci modernog mladog naslednika.

Warhammer 40K: Dawn of War – Dark Crusade je druga (i verovatno poslednja) ekspanzija ovog sjajnog, ofanzivno koncipiranog RTS-a. Pored uobičajenih novina vezanih za nove rase i balans gameplaya, ona donosi i radikalno novi, nelinenarni kampanjski model nalik na Rome: Total War ili Rise of Nations. Bitku za planetu Kronus možete vojevati iz perspektive jedne od sedam rasa (Tau i Necroni su nove), sami birajući pravac napredovanja na poteznoj strateškoj mapi sveta. Pojedine teritorije vam donose bonuse u RTS segmentu igre nalik na veću količinu startnih resursa u misiji ili „počasnu stražu” koja će zajedno sa vašim komandirom početi sledeću misiju. Ovaj „Honor Guard” koncept supersnažnih jedinica je esencijalan u kasnijem toku kampanje, a pogotovo u misijama juriša na glavni grad neprijateljskih frakcija jer vam pomaže da izdržite instant rush kompjuterskog protivnika dok sopstvenu bazu adekvatno ne razvijete. Osvojene teritorije donose i bonuse vezane za komandirov wargear odnosno omogućavaju pazar dodatne opreme koja poboljšava borbene osobine vašeg avatara praveći od njega ultimativnog razbijača (što je takođe ekstremno značajno na početku svake misije).

Većina kampanjskih misija je, zbog nelinarne prirode napredovanja, koncipirana kao čisti skirmish bez ikakve pozadinske priče, što je jedina realna mana igre. Teritorije koje nose bonuse imaju nekakav mikrozaplet, ali jedinu pravu raznovrsnost nude „table” na kojima osvajate protivnički stronghold. Svaka od ovih misija je veoma, veoma teška i nudi okvirnu animaciju pre i posle misije, uz kvalitetnu naraciju koja je, naravno, drugačija za svaku sukobljenu stranu. Pored dve nove rase o čijim je osobinama bilo reči u prvom utisku, sve „stare” frakcije poseduju po jednu novu jedinicu (Grey Knights kod marinaca, Heavy weapons team kod Imperijalne garde) koje donekle modifikuju njihove inherentne slabosti.

Iako ima istovetni 3D engine, Dark Crusade je hardverski zahtevniji od originala iz prostog razloga što u nekim misijama intenzitet bitaka ima superepske proporcije. U jurišima na oponentski stronghold čini se da kompjuterski protivnik nema terenski limit broja jedinica koje može da pošalje u bitku, tako da možete očekivati ubermasovnu klanicu koja može da zakolje svaku osim top-of-the pops kućnih mašina.

Miodrag KUZMANOVIĆ