Reklame kojima Electronic Arts najavljuje nova izdanja su kao bikini – sve otkrivaju, a ništa ne pokazuju. Tako bismo za NBA Live 07, uživajući u atraktivnim trejlerima i čitajući spisak ključnih osobine igre, lako pomislili da će nas „izuti iz cipela”. Kad ono, međutim...

Sudeći po prvim utiscima, igrači će jedinu košarkašku simulaciju za PC i ove godine dočekati s kiselim osmehom na licu. Lament nad NBA Liveom 07 počećemo opravdanim pritužbama na račun vizuelnog uobličenja koje nije mrdnulo od prošlogodišnjih okvira – od next gen grafike nema ništa (Sony, završavaj već jednom taj PS3, prim. aut.). Na opisivanje bagova ne vredi trošiti papir – oni su postali zaštitni znak ovih simulacija (na Netu ćete pronaći poduži spisak gluposti koje čekaju zakrpu).

Jedini hype element jeste odlična zvučna podloga, živahan i uverljiv komentar (glasove su pozajmili Mark Albert i Stiv Ker) i navijanje frenetične publike, bez koje NBA cirkus ne bi bio ono što jeste. Obradovao nas je ispolirani Dynasty režim u kojem igrač preuzima ulogu menadžera kluba i obavezu da vodi računa o mnogim elementima mikromenadžmenta. Atmosferu podižu i All-Star Weekend takmičenja u zakucavanju, šutiranju „trojki” i egzibicionim utakmicama.

Iako se primećuje čitav niz kozmetičkih izmena, NBA Live 07 nije suštinski napredovao ni u gameplay elementima. Utisak jeste drugačiji: igra je teža od prethodnika, kompjuterski igrači su borbeniji u svim zonama igre i više nije lako ni poentirati i ukrasti protivniku loptu, čak ni pomoću igrača s „naduvanom” statistikom. Postoji i nekoliko novih poteza (zakucavanja, finte, dodavanje bez gledanja i slično), uključujući i „magične” kombinacije koje izvode najveće zvezde američke košarke – tzv. zvezde imaju po jedan trik u rukavu, a superzvezde i još nekoliko karakterističnih finti pride. Ovoga puta ni najbolji igrači neće uvek lako pogoditi koš, što je korak u pravcu autentičnosti. Upravljanje je nešto drugačije – sada postoje odvojene komande za šutiranje, poleganje i zakucavanje lopte, čija se funkcija ne menja u zavisnosti od položaja igrača. To je moglo biti bolje rešeno kako bi se izbegle komične scene, poput one kada se taster za layup ili zakucavanje greškom pritisne na većoj distanci. Igrač u tom slučaju pravi faul u napadu, čudesno proklizava kroz odbranu, pokušavajući da poentira pod košem ili izvodi potpuno bezvezan šut. Freestyle kontrole omogućuju trenutnu promenu kompletnog stila igre pojedinca, što donosi prednost u duelima, ali narušava verodostojnost – u realnosti svaki igrač ne može s takvom lakoćom i efikasnošću da odgovori na sve zadatke (O’Nil kao plejmeker ne bi prošao ni u Kusturičinom filmu).

Uprkos nespornim poboljšanjima, koncept i izrada NBA Livea i dalje su sveži k’o rosa u podne. Ostaje nada da će naredno izdanje ozbiljnije popraviti utisak, barem u meri u kojoj je to učinila FIFA 07.

Gradimir JOKSIMOVIĆ