Pre nekoliko dana me zove sestrić, žali se kako ga drugari ispljuvaše kada je pokušao da se pohvali kako njegov ujka piše za „Svet kompjutera”. Supstrat rasprave je to da „tamo pišu neke dede koje stalno pominju igre koje su igrali pre sto godina”, a njegov ujka nije baš deda. S obzirom na to da iznesena tvrdnja ne odstupa previše od istine (makar iz perspektive osnovaca), u jeku osmišljavanja koncepcije ovog opisa, momentalno je otpalo više redova opisivanja razlika sa Cezarom III jer je osam godina pauze dovoljno za smenu generacija, kao i za zaborav detalja ili celine. Ukratko, četvrti Cezar je (naravno) u 3D izvedbi, figure ljudi su manje, mikromenadžment prostiji, zumiranje efektnije, a igra je i nešto lakša od prethodne. Za dedice – toliko.

Caesar IV je majstorski odrađena razvojna strategija koja vas stavlja u poziciju gradonačelnika, arhitekte, vojnog zapovednika, pa sve do vrha, tj. titule cezara. Uz to, cela franšiza ima veoma jak pedigre najbolje prodavanog city buildera ikada. Razvojni tim Tilted Mill, sastavljen od veterana Caesar franšize, svakim nastavkom postiže napredak, a ta tradicija se i ovde nastavlja. Slična pravila poštuje i izdavač Sierra/Vivendi. Tehnološki napredak dozvoljava da igra izgleda i zvuči lepše, ali i gameplay je takođe usavršen.

Igra sadrži tri single-player kampanje: Kingdom, Republic i Empire, a prva je tutorial. Na početku svakog dela dobijate specifičan zadatak. Nekada je to prosto postizanje određenog broja stanovnika, ali zato mnogo češće gradu koji stvarate morate osigurati i određeni stepen prosperiteta, trgovine, kulture, školstva, a, što je obično najteže – i naklonosti Rima. Na početku dobijate samo ograničeno golo ili u korov zaraslo polje i nešto malo izgrađenog puta kojim pristižu imigranti – vaši budući građani. Zlatno pravilo je da prvo osmislite vodosnabdevanje jer stari Rim nije imao podzemni vodovod već akvadukte. Njih ćete teško ugurati kroz već izgrađeni grad, a da nešto ne porušite – ali rušenje takođe košta, kao i gradnja. Zatim, potrebno je predvideti delove grada za niži – plebs, srednji – equities ili viši stalež – patricije. Razlog leži u poželjnosti lokacija i specifičnim potrebama. Plebsu je potrebna hrana, odevanje i posao da bi bio zadovoljan; rade proste fizičke poslove poput zemljoradnje i stočarstva. Patriciji se teško zadovoljavaju uređenim alejama, pozorištem, prodavnicama luksuzne i egzotične robe, ali zato plaćaju veliki porez na imovinu i donose naklonost Rima. Takođe, radije kupuju hranu na pijacama zatvorenim za plebs. Srednji stalež, tzv. Equities, potrebni su za poslove lekara, poreznika, sveštenika, učitelja i slično, a po potrebama su na prelazu između dva granična sloja. Poželjnost lokacije se obično može povećati gradnjom parkova, aleja ili statua ili preuređivanjem puteva u šetališta, ali u industrijskim zonama ili blizu zidina grada to nema velikog efekta. Sve u svemu, osnova uspešnog vođenja gradova je u planiranju. Druga ključna stvar je savetovanje. Neophodno je konstantno u igri tražiti savete od desetak savetnika, zaduženih za različite resore. Sve pomalo liči na savet ministara i nema šanse da posle ove igre ne shvatite koliko je posao gradonačelnika ili premijera težak ako se radi kako treba. Naglasak igre je, naravno, na ekonomiji. Postoji oko 45 različitih dobara kojima trgujete, od osnovnih sirovina poput žita, mesa, maslina do gotovih produkata poput nameštaja ili oružja. Roba se može prodavati na gradskim tržnicama, a može se i izvoziti ili uvoziti u skladu s tim kakvu robu posedujete u višku ili manjku. U skladu sa zadatkom, određenu robu morate i skladištiti kako biste je mogli predati Rimu ukoliko to zahteva. Za to je već potrebna veština jer treba prvo obezbediti dovoljan broj radnika na poljima i u skladištima, zatim morate izdati naređenja skladištima u vezi sa prioritetnom robom, luke ne smeju potraživati robu, a uz sve to, momenat odziva Rimu je krucijalan: „odmah” vodi do učestalijih zahteva, „kašnjenje” do pada naklonosti. Novac se može uvećati i povećanjem poreza, ali to uspeva samo ako grad ima sve sadržaje, od higijene preko zabave, pa sve do vojne odbrane. U suprotnom – građani odlaze. Draž igre se krije u činjenici da se konstantno nešto mora cinculirati kako bi sve išlo glatko, pa je i igranje na duge staze veoma dinamično.

Naklonost Rima se obezbeđuje najteže. Premda će vas Senat ili Cezar voleti ako im redovno šaljete razne poklone, sitne greške se surovo kažnjavaju padom naklonosti. Ukoliko ona ode prenisko, sleduje vam smena praćena velikom vojskom. Takođe, tu je i vaša vojska, ali ona vas može odbraniti od upada varvara, ali (obično) ne i od imperijalne sile. Vojska se regutuje u posebnim centrima te namene, odvojeno hrani, trenira putem vojnih vežbi i živi u kasarnama koje umanjuju poželjnost lokacija pa je mudro postaviti ih blizu zidina, gde je poželjnost već ionako niska, a u slučaju potrebe – može reagovati brzo. Iako imate na raspolaganju četiri različite vrste jedinica, razlike su čisto kozmetičke i sve se svodi na princip: veći broj = pobeda i obratno, što i nije neki minus, ovo je ipak city builder, a ne RTS.

Tu su i neke zamerke. Sistem menija koji se otvaraju često ometa postavljanje objekata jer pokrivaju veliki deo mape, a nakon izvršenja zadatka morate koristiti desni klik za isključenje. Pop-up obaveštenja vas uvek prekinu u poslu, a započetu radnju ne možete nastaviti, već idete opet nanovo. Veliki broj lepih detalja (poput dece koja puštaju zmajeve) donosi i hardversku zahtevnost. Premda se može igrati i na slabijim mašinama, starije Ati kartice će praviti probleme (serije 9xxx) poput crne trave i sl. Catalyst drajveri v6.8 bi mogli da poprave stvar, ali bez garancije. Najveća mana je stabilnost igre. Ponekad se dešava „zakucavanje” računara onda kada treba inicirati trgovinu sa udaljenim gradovima, bez obzira na instaliran poslednji patch. I još jedna stvar nedostaje: kafane. Osnovna zabava i u selima i u gradovima od pamtiveka, a ovde je nema.

Bez obzira na realne nedostatke, visoka ocena je sasvim zaslužena i ovo definitivno jeste igra koja će se svima dopasti. Čak i okorelim ljubiteljima FPS-a će biti prijatno osveženje.

Marin NESTOROV