Fascinantni svet dinosaurusa nije bio dovoljno često povod za kreiranje igre, ma koliko bio plodan i pogodan osnov za to. A ako i jeste, onda potencijal takvog motiva u nekoj igri definitivno nije iskorišćen na adekvatan način. Udruženi razvojni timovi, na čelu sa izdavačkom kućom Sunflowers, odlučili su da učine nešto povodom toga i da ovim RTS naslovom, bar donekle, isprave nepravdu.

Priča nas vodi u 19. vek i sklapa dešavanje oko troje naučnika-istraživača koje će prevariti podmukli Džarvis, čovek koji je izumeo mašinu za putovanje u paralelne svetove. On pristaje da ih pošalje tamo, ali odlučuje i da ih zarobi u paralelnom svetu koji je u analogiji sa trijasom, jurom i kredom iz istorije naše planete. Nakon dospevanja u ParaWorld, oni će nastojati da razotkriju misteriju i pokušaju da nađu način da se vrate nazad. Igra je prepuna cut scena i mini-filmova koji samo upotpunjuju kompozitnu priču. Tokom kampanje evidentno je sveprisustvo linearnosti, premda tokom misija postoje i tzv. subquestovi koji se opcionlano i usputno mogu rešavati. Ponuđene su tri igrive rase ili tri klana – ratoborni varvari Norsemen, adaptilni i pokretni pustinjaci Dustriders i Dragon klan koji se najviše oslanja na svoje odbrambene mogućnosti i mehaničke sprave. U kampanji se klanovi ne mogu (uvek) birati po nahođenju, za razliku od skirmish sekcije. Sve tri frakcije su, uprkos minimalnim sličnostima dobro izbalansirane. Sakupljaju se četiri resursa: drvo, hrana, kamen i neobičan resurs – lobanje. Lobanje se dobijaju najpre uništavanjem neprijatelja, a služe za transformaciju heroja ili običnih jedinica na viši nivo tako da oni dobijaju beneficije u vidu boljeg napada, odbrane, većeg broja hit pointa i slično, a uz to menja im se i izgled oružja. U ulozi heroja su glavni junaci igre, naučnici, sa još nekoliko ključnih likova. Za raznovrsnost i idejnu podlogu svih jedinica u igri autorima zbilja treba odati priznanje. Regularne jedinice, poput strelaca i kopljanika, mogu se trenirati u barakama, dok se dinosaurusi, mamuti, divlji veprovi i druge zverke u kombinaciji s ljudima koji ih kontrolišu odnosno njima upravljaju gaje na farmama. Tu su i građevine za proizvodnju opsadnih i mehaničkih sprava. U posebnom objektu se konstruišu i transportni brodovi i lađe za pomorske bitke, iako se velika većina bitaka odvija na kopnu.

Taktiziranje je često od izuzetnog značaja. Svaka jedinica ima svoje prerogative i nedostatke. Na primer, kopljanik je najbolji u borbi sa zverima, ali nije ni izbliza efektan za rušilačke pohode na neprijateljska utvrđenja i građevine, za šta opet postoje specijalizovane jedinice. Pažljivo kombinovanje jedinica predstavlja pola odrađenog posla u predstojećem sukobu. Želite da zaštitite strelce od pogubnosti bliske borbe? Nema problema, jednostavno ih popnite na neku životinju s mogućnošću transporta kao što je stegosaurus i dok on treska neprijatelja masivnim repom, strelci će nemilosrdno da gađaju sa vrha njegovih leđa, udobno smešteni u svoje korpe. Ista stvar je moguća i sa mamutom, na primer. A sad zamislite scenu borbe sa olifantima iz trećeg dela „Gospodara prstenova” – takoreći identično fantastičan osećaj, ovog puta interaktivan. Tu su i nindže, oklopni tenkovi, baliste, samuraji itd. U neposrednoj okolini vaše naseobine i po celoj mapi slobodno lutaju razni reptili i sisari, a mogu biti prijateljski, neutralno ili agresivno nastrojeni. Prva vrsta će bežati ukoliko ih napadnete, neutralni vas neće napadati, ali hoće da uzvrate ako budu ugroženi, dok agresivne živuljke kreću na vas istog trenutka kada spaze vašu vojsku. Recimo da nikako ne biste voleli da naletite na T-rexa.

Interfejs ParaWorlda je sve samo ne uobičajen. To znači da ima i pozitivnih, ali nažalost i više negativnih karakteristika. Sve je prilično pregledno i jasno definisano, međutim najveći deo na desnoj strani ekrana, koji se može po potrebi i ukloniti, nelogično je organizovan. Naime, tu se nalaze sve jedinice koje imate rangirane po nivou. Kada izaberete izvestan broj jedinica, one će biti drugačije obeležene, ali to se jedva primećuje te je jako teško manevrisati željenim formacijama. Sitne ikone koje obeležavaju građevine koje se mogu graditi neznatno se razlikuju pa dok „ubodete” ono što vam je u trenutku potrebno, izgubićete dragoceno vreme.

U masovnijim borbama javlja se neizbežna konfuzija širih razmera, gde se zaista ne zna ko pije, a ko plaća. Pri tom je vrlo teško voditi računa o teškom mukom uznapredovalim jednicama ili herojima kojima se vrlo lako desi da nečujno polože život u svoj toj gužvi i haosu. Za heroje to i nije toliko strašno jer se uvek mogu oživeti u taverni, ali za pale jedinice elitnog kalibra nema pomoći. AI je brz, nemilosrdan i uporan. Težina nekih misija u kampanji prestaje da bude izazov i veoma brzo se pretvara u mučnu frustraciju, čak i na easy podešavanjima. Teško je očekivati da se sa nebrojenim ograničenjima uspešno probijete i savladate desestak smrtonosnih kula i sve neprijateljske snage. Kada vam dosadi igranje protiv bezgrešnog računara, tu je i kompletna multiplayer podloga.

Muzika je za pohvalu, naročito glavna tema koja je više nego dobra, no kompozicije su u isto vreme veoma neraznovrsne i kratke. Zvuci su takođe na visokom nivou, uz napomenu da jedinice deklamuju humorističke opaske ako kliknete na njih više puta uzastopno, kao u Warcraftu. Potpuna sloboda kretanja kamere i zumiranja terena jeste nešto što odlikuje i ovu igru. Sve u svemu, grafika dobija vrlo dobru, ako ne odličnu ocenu, iako se stiče impresija da je trebalo malo više poraditi na distinkciji građevina od okoline i obratno. Sve to nije prošlo bez hardverske zahtevnosti zbog koje ćete progutati knedlu. Da biste uživali u punim detaljima i visokoj rezoluciji, biće vam potrebna izuzetno jaka konfiguracija, daleko iznad proseka i nekih prihvatljivih standarda, bar kod nas. A da će vredeti, vredeće.

Goran TOTOVIĆ