Možda ne donosi ništa suštinski novo, a svakako ne predstavlja revoluciju ni kada je reč o gameplayu, a ni o tehničkim dostignućima, ali jedna stvar se ne može poreći kada je u pitanju Neverend – da je igra neverovatno zarazna i opuštajuća.

U pitanju je fantazijski RPG u punom smislu te reči. Smešten je u prelepo okruženje koje zaista podseća na stare bajke, sa svim standardnim elementima: herojima, banditima, lepim devama i zlim čudovištima koja su tu da bi vam zagorčala život. U ulozi ste devojke Agavaen koja igru započinje kao član grupe lopova koji su nekim slučajem došli do velikog bogatstva. Međutim, vaši „prijatelji” će vas preko noći orobiti i pobeći u nepoznatom pravcu. Sa prvim zracima sunca počinje i vaša potraga, ali ubrzo ćete shvatiti da nije u pitanju samo traganje za zlatnicima, već i nešto mnogo više od toga.

Naime, Agavaen nije samo obična devojka koja je upala u loše društvo. Štaviše, ona je sve samo ne obična devojka. U pitanju je drevno vilinsko stvorenje koje je iz razloga koji će vam dugo ostati nepoznati pala, izgubila krila i magične sposobnosti. Tako se avantura postepeno pretvara u potragu za izgubljenim moćima, težnju za ponovnim dostizanjem vilinskog sveta.

Od početka igre naći ćete se u prilično otvorenom svetu kojim možete slobodno lutati (skoro) gde god poželite. Možete da se šećkate po mapi i ubijate nasumično generisane protivnike dok malo ne uznapredujete i sakupljate blago koje vas može ojačati ili koje ćete prodati kasnije. Tu je i nekoliko gradova u kojima vas očekuje obilje zanimljivih likova sa svojim životnim pričama. Većina od njih će imati i poneki manji ili veći zadatak za vas koji će vam opet otvoriti dalje questove ili doneti neku korisnu nagradu.

Ukoliko naiđete na protivnike, otvara se poseban ekran za borbu. Naime, bitke su poteznog karaktera, a svaki učesnik ima posebnu liniju koja pokazuje koliko će vremena oduzeti izabrana akcija (nešto slično sistemu borbe u starijim naslovima iz serijala Final Fantasy). Ta linija se smanjuje kako vreme prolazi, a kad konačno nestane, izvodite napad. Logično, jači udarci zahtevaju više vremena tako da treba razmisliti da li želite da nanižete više slabijih ili da malo sačekate pa da jednim zamahom oružja (možda) lišite protivnika života. Magije su takođe zasebna priča jer ih ne učite na klasičan način. Tokom igre sakupljate raznobojne rune, a njihovim kombinovanjem možete da kreirate čarolije. Ima dosta kombinacija, mada, moramo priznati, svega nekoliko njih su zaista korisne u borbama. Drugi problem vezan za sistem magije jeste to što rune nestaju kada iščarate magiju u borbi, a nalazite ih dosta retko tako da je gotovo nemoguće osloniti se na čaranje. Stari dobri mač ili sekira bar su vam uvek pri ruci.

Kao što smo već pomenuli, jedna od najboljih strana ove igre jeste njena otvorenost. Kao prvo, izbori questova tokom igre, kao i način na koje ćete ih obavljati uticaće na ličnost glavnog lika. Naime, Agavaen će s vremenom sve više naginjati dobroj ili zloj strani, što će uticati na odnos likova prema vama i izbor budućih zadataka, a to će odrediti i kraj igre – da li ćete postati vila mraka ili svetlosti. Većinu zadataka možete uraditi na više načina što takođe unosi dozu nelinearnosti. Na primer, u početnim stadijumima igre naići ćete na džina koji vam blokira put za dalje. Možete pokušati da ga ubijete, što će vam u početku biti veliki problem dok malo ne razvijete lik, možete ispuniti njegov zadatak (napuniti njegov kovčeg različitim dragocenostima) ili pak nabaviti daljinsko oružje i obrušiti mu obližnju stenu na glavu. Ovo je samo jedan od brojnih sličnih primera, a kako igra odmiče, sve više questova pružaće vam izbor načina na koji ćete ih obaviti.

Najveći deo igre verovatno ćete provesti lutajući mapom sveta, što je zabavno zbog nasumičnog generisanja protivnika i blaga na njoj. Neprijatelji su uglavnom veoma raznoliki, a ponekad se može desiti i da u nekoj od početnih zona naiđete na protivnike koji uveliko premašuju vaš trenutni nivo, tako da se dobro pazite (ili bar često snimajte poziciju). Ponekad ćete u avanturama dobiti i saputnike koji će vam pomoći u nekom questu ili stizanju do određenog mesta, ali će se oni uglavnom kratko zadržavati s vama.

Kompletan gameplay je veoma jednostavan. Kretanje se odvija preko kursorskih tastera (moguće je i definisati druge ukoliko vam je tako lakše), borba, zahvaljujući svom poteznom karakteru, dozvoljava dovoljno vremena da razmislite o narednim akcijama, a sistem inventara i trgovine gotovo su identični kao i u drugim igrama ovog tipa. Napredak lika takođe je vrlo jednostavan i praktično se svodi na raspoređivanje dobijenih poena na osnovne osobine, koje su opet tipične za RPG ostvarenja. Jedini element igre koji možda traži malo više razmišljanja jeste pomenuti sistem magije, ali je i on u suštini veoma jednostavan.

Okruženje u kojem se Neverend odvija može se opisati jednom rečju – bajkovito. Iako se ne može reći da je grafika nešto posebno kada je reč o tehničkim dometima, svet igre je veoma živopisan, sa brojnim sitnim detaljima koji daju život prostranim livadama i šumarcima kojima tumarate, zanimljivo dizajniranim gradovima i interesantnim likovima i monstrumima. Ono što definitivno kvari opšti utisak o igri jeste zvuk, tačnije glasovna gluma. Glasovi likova zvuče jednolično i izveštačeno, a tome sigurno ne pomaže ni loš prevod na engleski, sa obiljem grešaka koje će vas ponekad naterati na smeh.

Generalno gledano, Neverend je pre svega veoma opuštajuća igra. Zahvaljujući jednostavnom gameplayu i lepom okruženju, vrlo brzo će vas uvući u svoj svet, a raznovrsnost zadataka koje ćete dobijati i nelinearnost će vas i zadržati u njemu. Da budemo iskreni, igra je po malo čemu originalna i ljubitelji RPG-ova će prepoznati mnogo elemenata preuzetih iz drugih igara, ali i uprkos tome, Neverend predstavlja lep način da se prekrate vreli letnji dani.

Jovana ERČIĆ