Vladimir PISODOROV

1. mart 2025.

Nintendova igračka konzola Switch napravila je most između prošle i aktuelne generacije igračkih konzola. Ova hibridna konstrukcija naprosto odbija da ode u penziju, baš kao nekad PlayStation 2, na taj način opovrgavajući sve pretpostavke i očekivanja. Kada je prodaja u pitanju, ona ne jenjava ni nakon što je japanska kompanija počela da „pušta” informacije o Dvojci, pa Switch koracima od sedam milja stiže Sonyjevog šampiona i preti da mu oduzme tron.

Za današnje standarde hardverski nejaka, Switch nije konzola koja se lako emulira. Jedan od razloga za to je i hajka koju Nintendo sprovodi nad svim subjektima koji se drznu makar i da pomenu emulaciju njihovih igračkih konzola. Reprekusije ovakvog delovanja daleko su veće od pukog „utuljivanja” projekata i praktično vode do brisanja jednog dela istorije video-igara. Bes samuraja iz Kjota na svojoj koži neposredno su osetili tvorci emulatora Yuzu, koji je ekspresno sasečen.

Usledilo je zatišje i strateško povlačenje, ali to ne znači da se od razvoja alternativnih projekata odustalo. U ovom momentu, na raspolaganju su čak tri takmaca, četiri ukoliko ste spremni da zaplovite vodama dark weba i pokušate da upecate Torzu. Mi nećemo da idemo tako daleko i pozabavićemo se onim što nam se svima nalazi na dohvat ruke, rešenjima koja možete da preuzmete na uobičajen način i da pritom ne gledate preko ramena.

Predispozicije

Pre nego što pređemo na predstavljanje takmaca, valja prodiskutovati na temu zahtevnosti. Ovog puta, ne mislimo samo na hardverske resurse, već i na softverski komplement. Naime, dostupni emulatori listom se oslanjaju na firmware konzole koji je potrebno instalirati pod odabranim programom, a tu su i famozni „ključevi” (Prod Keys). Bez ovog nećete biti u mogućnost da pokrenete emulaciju, a Nintendo na distribuciju dotičnog materijala ne gleda blagonaklono. Do potrebnih datoteka možete da dođete procesom ekstrahovanja sa konzole koja se nalazi u vašem vlasništvu, što bi moglo da reši deo problema. Ovde moramo da vas prepustimo sopstvenim snagama.

Što se tiče klasične hardverske zahtevnosti, Switch emulacija od korisnika traži poprilično. Ukoliko planirate da se igrate u podrazumevanoj, originalnoj rezoluciji, biće potreban minimalno AMD-ov Ryzen 5 3600, 16 gigabajta radne memorije i grafička kartica reda veličine Nvidijine GTX 1060 (model sa šest gigabajta video-memorije). Na sve to treba dodati i podatak da emulator valja instalirati pod Desetkom, minimalno njenom verzijom 1803. Emulaciju će biti moguće pokrenuti i ako imate osam gigabajta radne memorije, slabašniji procesor i grafičku karticu, ali tada trebate da budete spremni na brojne ustupke.

Ryujinx Canary 1.2.406

Ryujinx (ryujinxemulator.com) jedan je od najpoznatijih emulatora igračke konzole Switch. Nažalost, u oktobru prošle godine projekat je ugašen od strane kompanije Nintendo, što je rezultovalo uklanjanjem izvornog koda sa GitHub prezentacije projekta. Na svu sreću, forkovi su nikli preko noći, a mi preporučujemo da probate onaj za čiji razvoj je zadužen programer GreemDev (i.sk.rs/360683, 32 MB). Pre nego što se dotaknemo njegovih mogućnosti, valja napomenuti da na zvaničnoj prezentaciji ugašenog projekta (još uvek je aktivna) možete da pronađete korisna uputstva vezana za instalaciju i podešavanje.

S obzirom da se radi o forku, upravljački interfejs je prepoznatljiv, ali ćete uočiti i jednu novinu. Naime, na spisku igara jasno je naglašena trenutna kompatibilnost naslova, tako da odmah možete da vidite da li treba da očekujete probleme ili ne. Nažalost, za neke igre podaci nedostaju, ali će to u bliskoj budućnosti biti ispravljeno. Postavljanje u rad je jednostavno, s obzirom da je sadržaj arhive preuzete sa interneta samo potrebno ekstrahovati u željeni direktorijum. Nakon toga sledi „instaliranje” firmwarea (iz menija Tools) i ručno kopiranje pomenutih „ključeva” u sistemski direktorijum emulatora. Nakon toga, potrebno je još da odredite u kom se direktorijumu nalaze ROM-ovi igara i spremni ste za poletanje. Kad smo već kod toga, valja napomenuti da je omogućeno učitavanje igara ponaosob, ali pažnju treba da obratite da fajlovi moraju da budu u formatima NSP, XCI, NCA, NRO ili NSO.

Svaka igra na listi biće predstavljena thumbnailom covera, a akcija njihovog „povlačenja” iz online baze ne zahteva angažovanje korisnika. Ukoliko desnim tasterom miša kliknete iznad naziva igre na ekranu će se pojaviti kontekstualni meni u kome se nalazi nekoliko zanimljivih funkcija. Na primer, odavde je moguće aktivirati „zakrpe” za igru, baš kao i eventualno objavljene DLC-ove. Datoteke ovog tipa moraćete prethodno sami da preuzmete, s obzirom da iz očiglednih razloga autor emulatora nije smeo da implementira automatizaciju. Međutim, ono što je zanimljivo je način na koji se obavlja žongliranje dodatnim sadržajem - bukvalno možete da odaberete bilo koji od njih i da eksperimentom dođete do konfiguracije koja u vašem slučaju najbolje funkcioniše. Ryujinx Canary omogućava aktiviranje „varanja”, ali i koketiranje sa modovima.

Što se tiče sekcije sa podešavanjima, najznačajnija je grupa Graphics. To je mesto sa koga birate radnu rezoluciju, ali i grafički Backend koji će se koristiti. Za sada je važno da znate da su podržani Vulkan i OpenGL, ali da je na raspolaganju i mogućnost „peglanja” prikaza. Naravno, to će u velikoj meri da utiče na performanse, pa obratite pažnju. Još jedna stvar o kojoj trebate da povedete računa je radna rezolucija, jer, kao što znate, Switch je hibridna konzola koja može da se koristi u prenosivom i desktop režimu. Rezolucije su različite, ali se odabir obavlja u paru i savetujemo vam da ne preterujete sa upscaleom.

Ukoliko se odlučite na to da se emulacija pokreće u prozoru, pri dnu radne forme primetićete toolbar na kome se nalazi nekoliko prilično važnih informacija. Ipak, ono što je važnije odnosi se na podatak da je odavde moguće, „u letu”, uticati na rad emulatora. Na primer, moguće je (de)aktiviranje VSynca, promena formata prikaza, podešavanje intenziteta zvuka, ali i određivanje da li virtuelna konzola fercera u prenosivom ili desktop režimu. Naravno, na raspolaganju se nalazi i informacija o postignutom framerateu.

S jedne strane, iznenađenje predstavlja sa kojom lakoćom se obavlja emuliranje određenih naslova, dok s druge strane ne treba očekivati nikakvih problema prilikom podešavanja. Ipak, treba da imate u vidu to da je Ryujinx Canary u fazi razvoja koja ne dopušta da se previše razmašete. Na kraju krajeva, situacija je takva i kod ostalih kandidata, pa je to nešto što morate da prihvatite kao takvo.

Citron Canary Refresh 0.4

Projekat Citron (i.sk.rs/360684, 31 MB) trenutno je vruć kao krompir izvađen iz logorske vatre. Radi se o forku emulatora Yuzu, koji donosi daleko veću kompatibilnost i stabilnost tokom igranja u odnosu na uzor. Kao i kod Ryujinxa, prvo ćete morati da instalirate „ključeve” i firmware konzole, s tim da u prvom slučaju nije potrebno ručno kopirati datoteku u sistemski direktorijum emulatora, već posegnuti za funkcijom Install Decryption Keys iz menija Tools. I instalacija firmwarea unekoliko je drugačija, s obzirom da ga u rad nije moguće postaviti dok se nalazi pod skutima ZIP datoteke. Konačno, emulator bi „voleo da zna” (mada podržava učitavanje pojedinačnih ROM-ova) u kom direktorijumu se nalaze igre - dvoklikom levog tastera miša na glavnoj radnoj formi upućujete ga na pravu adresu. Možete da odredite i nekoliko direktorijuma, čime se obezbeđuje nešto lakše i urednije bistrenje sadržaja.

Kao i kod prethodnika, po skeniranju direktorijuma sa igrama na ekranu će se pojaviti spisak podržanih naslova. To ne znači da ćete u svima moći da uživate, s obzirom da Citron ne označava one igre koje trenutno prave problem prilikom emulacije. Lepo je što se coveri „povlače” automatski, ali i što je na raspolaganju nešto više manevarskog prostora nego u slučaju Ryujinxa. Naime, Citron omogućava da svaku igru posebno konfigurišete, a ako nešto pođe po zlu modifikacije mogu da se anuliraju jednim klikom miša. Iz sekcije Properties dobijate pristup daleko opsežnijim podešavanjima, mada ovo manje iskusne korisnike može da dovede na ivicu panike. Ipak, sadržaj je toliko umešno i pregledno predstavljen, da se valja malo pomučiti kako bi se pohvatali konci.

Instalacija „zakrpi” i dodataka manje je logična nego u slučaju Ryujinxa, jer vas pozivanje kontekstualnog menija neće daleko odvesti. Umesto toga, potrebno je da posegnete za padajućim menijem i funkcijom Install Files to NAND. Na ovaj način instaliraju se i nadogradnje i DLC-ovi, u čega kasnije možete da se uverite pozivanjem funkcije Properties iz kontekstualnog menija. Podržani gafički Backendi i ovog puta su Vulkan i OpenGL, a na raspolaganju je i mogućnost upscaleovanja i „peglanja” prikaza. Promena rezolucije obavlja se u paru, zbog razloga koji smo već objasnili.

Zanimljivo je da Citron omogućava promenu korišćenog grafičkog Backenda bez posete sekciji sa podešavanjima (ovo nije moguće za vreme igre). Na toolbaru koji se nalazi na istom mestu kao i u slučaju Ryujinxa, pored toga, imate i mogućnost da određujete radni režim konzole, ali i filtere/efekte koji će se upotrebiti za „peglanje” prikaza. Što je najlepše od svega, rezultati su vidljivi odmah, a eventualni pad performansi možete da pratite preko prisutnog „brojača” izrenderovanih sličica u sekundi. Šteta je što se ovde ne nalazi i funkcija VSync koja itekako može da bude korisna prilikom štelovanja.

Sledeća stvar koja će obradovati igrače je ugrađena podrška za online multiplayer. U desnom donjem uglu toolbara smeštena je ikonica preko koje se pristupa spisku dostupnih soba. Međutim, sobu možete i sami da kreirate, pritom definišući koja igra će se preferirati, koliki je maksimalni broj učesnika i tako dalje. Pristup može da se zaštititi lozinkom, tako da sobi imaju pristup samo oni kojima je pošaljete. Pohvalno je što su autori na raspolaganje ostavili i mogućnost chatovanja, pa dogovor oko onog što će se igrati ne bi trebao da predstavlja preveliki problem. Inače, Citron omogućava i potpuno anonimno hostovanje soba, koje se neće pojavljivati na spisku, bilo da su zaštićene lozinkom ili ne.

Citron je emulator koji donosi daleko više manevarskog prostora nego Ryujinx, a stvar na koju su autori projekta naročito ponosni je kompatibilnost. Takođe, ovaj emulator odlikuju odlične performanse, ali to ne znači da je emulacija sadržaja med i mleko. Tek smo na verziji 0.4, što znači da autore očekuje trnovit put do cilja. Za razliku od mnogih razvojnih timova koji se, s razlogom, kriju od pogleda javnosti, kreatori Citrona aktivno učestvuju u radu komune i otvoreni su za predloge korisnika kako bi emulator učinili još boljim nego što sada jeste.

Sudachi 1.0.14

Sudachi (sudachi.emuplace.app, 89 MB) je emulator čiji je razvoj čvrsto bio vezan za razvoj Yuzua. Kada je Nintendo spustio rampu, autor Sudachija nakratko je prestao da vodi računa o svom čedu, ali to nije dugo trajalo. Nove verzije počele su da se nižu, mada ne postoji spremnost da se na projektu radi kao što je to bio slučaj u prošlosti. Očigledno je da su u strahu velike oči.

Što se tiče upravljačkog interfejsa, u pitanju je indigo kopija onog viđenog kod Citrona (Yuzua). To znači da se instalacija „ključeva” i firmwarea obavlja na identičan način, a isto može da se kaže i kada je u pitanju određivanje direktorijama u kome se nalaze ROM-ovi. Sličnosti su tolike da se i na famoznom toolbaru nalaze identične funkcije, pa čak i kada je u pitanju podrška za online multiplayer. Nažalost, koristeći Sudachi nećete se usrećiti kada je ovakav način igranja u pitanju jer, barem mi, za vreme testiranja nismo uspeli da pristupimo spisku javnih soba. Ostala nam je jedino mogućnost „podizanja” sopstvene sobe ili inkognito konekcija.

Manipulacija sadržajem još jedna je stvar koja je identična, pa nema puno svrhe trošiti prostor samo kako bi ponavljali impresije. Ono što smo zaboravili da pomenemo u prethodna dva slučaja, a odnosi se i na Sudachi, je podrška za kontrolere. Na raspolaganju je robustan sistem, uz čiju pomoć na jednostavan način možete da prekonfigurišete kontrole, mada će sve raditi kao podmazano i prilikom odabira podrazumevanog šablona.

Kada su performanse u pitanju, Sudachi ne može da se poredi sa Citronom, ali zato „šije” Yuzu kada je kompatibilnost u pitanju. Zapravo, po potonjem se nalazi između Citrona i Ryujinxa, što nije stvar koju bi trebalo zanemariti. S obzirom da je direktni konkurent - Citron, trenutno u daleko boljem položaju, pred autorom Sudachija nalazi se prilično ozbiljan zadatak.

• • •

Šta će se desiti sutra kada je emulacija igračke konzole Nintendo Switch u pitanju, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi. Ako Nintendo pritisne papučicu gasa do kraja, bukvalno preko noći sve može da se pretvori u prah. To bi bila prava šteta, jer sva tri projekta koja smo imali na testu pokazuju određen potencijal. Podrška je ono što je upitno, jer je više nego očigledno da je Nintendo uterao strah u kosti programerima. Ryujinx je bio projekat koji je na ovom polju najdalje dobacio, ali vidite kako se to završilo. Poučeni time, autori kandidata koji su preostali na sceni oprezni su i nepoverljivi. U paranoju najviše je ogrezao tvorac Sudachija, koji se uopšte ne oglašava, niti je moguće stupiti u bilo kakav kontakt sa njim.

Ryujinx Canary je najpopularniji emulator, mada je i najjednostavniji. To mu nije mana, jer se na jednostavan način obavlja „puštanje” sadržaja, ali i njegovo nadograđivanje. Autor punom parom radi na poboljšanju performansi i podizanju kompatibilnosti, pa ako ne bude iznenađenja, od projekta u narednom periodu možemo da očekujemo puno toga.

Ipak, zvezda večeri je Citron, koji ostavlja utisak zaokruženog proizvoda, iako aktuelna verzija nosi oznaku 0.4. Odlične performanse i solidna kompatibilnost najveće su prednosti, ali i širok manevarski prostor koji će obradovati nešto naprednije korisnike. Ne treba da se zaboravi ni na online multiplayer podršku.

Sudachi je bezbednosna mreža, emulator za kojim ćete da posegnete tek u slučaju da prethodna dva iz nekog razloga ne uspevaju da isporuče sadržaj koji vas zadovoljava. Međutim, iako bi u bilo kom drugom slučaju zauzeo treće mesto, ovde nemamo taj luksuz da pozicije strogo odredimo. Preporučujemo da eksperimentišete, pratite razvoj projekata i uživate u emulaciji. Ko zna, možda se u neko skorije vreme pojavi još neki pretendent koji će u potpunosti promeniti odnos snaga. Nadajmo se da su u kompaniji Nintendo prezauzeti hypeovanjem igračke javnosti povodom lansiranja Switcha 2, te da će otpustiti kajase koji su nam u prethodnom periodu terali penu na usta.