Dragan KOSOVAC

1. mart 2025.

Dvadeset sedmog decembra prošle godine, sistem za otkrivanje asteroida ATLAS (Asteroid Terrestrial-impact Last Alert System) otkrio je telo koje danas nosi oznaku 2024 YR4, a dva dana ranije približilo se Zemlji na 828 hiljada kilometara (2,15 puta dalje od orbite Meseca). Bilo je potrebno oko četiri nedelje praćenja ovog asteroida i obrade podataka da bi njegovo otkriće postalo „bitna stvar” jer je tada izračunato da je verovatnoća njegovog potencijalnog sudara sa Zemljom za osam godina veća od jedan odsto. Vest su preuzeli stručni časopisi i portali, da bi nekih desetak dana kasnije (uz nastavak rasta verovatnoće) sve stiglo do mainstream medija, koji su „poludeli” od dizanja buke oko asteroida koji preti da se sudari sa našom planetom.

Pre gotovo tačno dvanaest godina (u februaru 2013. godine) jedan neprimećeni meteor težak oko 9100 tona i prečnika gotovo 18 metara raspao se iznad Ruskog grada Čeljabinska, što nam je dalo povod da napišemo veliki tekst o tom slučaju, kao i asteroidima, meteorima i meteoritima uopšte (SK 4/2013, i.sk.rs/10483). Ovom prilikom, pozabavićemo se asteroidom 2024 YR4, pretnjom koju predstavlja, kao i koracima koje svetska naučna zajednica preduzima da ga prati i, ako je neophodno, umanji šansu od njegovog sudara sa Zemljom, kao i kobnih potencijalnih posledica koje bi takav udar mogao da ima.

Lični opis

Zašto 2024 YR4 nosi taj naziv? Radi se o privremenoj oznaci Međunarodne astronomske unije (IAU - International Astronomical Union), koja prati otkrivanje novih kosmičkih tela. Takva privremena oznaka daje osnovne informacije o telu. Njen prvi, četvorocifreni broj je godina otkrića. Sledi slovo koje označava periode od petnaest dana (od početka godine) u kom je asteroid uočen. Kako u godini ima 24 takva perioda, a slovo ’I’ se ne koristi (pre se preskakalo ’J’), koriste se slova od ’A’ do ’Y’. Drugo slovo označava redni broj otkrića u navedenom periodu, ’A’ je prvo, ’Z’ je dvadeset peto, a ako ih ima više, dodaje se broj koji označava koliko puta su sva slova „obrnuta”. Tako, na primer, kada bi neko telo nosilo oznaku 2025 DA4, radilo bi se o 101. objektu otkrivenom u drugoj polovini februara 2025. godine. Tek nakon što neki astronom ili tim izračuna i dokaže tačnu putanju tela, oni dobijaju priliku da mu dodele trajno ime (od 16 ili manje slova, poželjno samo jedna reč koja može da se izgovori na nekom jeziku), a IAU mu dodeljuje stalni kataloški broj. U 1999. godini, na primer, otkriveno je 25 hiljada novih asteroida, ali samo je deset hiljada njih dobilo stalni registarski broj i zvanični naziv.

Šta je trenutno poznato o 2024 YR4? Kao prvo, NASA procenjuje da mu je prosečni prečnik oko 54 metra, mada je, u zavisnosti od tačnog sastava i stepena refleksije površine asteroida, moguće da se ta vrednost kreće od 40 do čak 90 metara. Zatim, prva spektroskopska snimanja ukazuju na to da se radi o asteroidu S-grupe. To znači da se radi o telu od kamena, sačinjenom, pre svega, od silikata, pa dok se ne obave detaljnija spektroskopska merenja radi utvrđivanja tačnog sastava i gustine tela, okvirna procena je da bi takav objekat prečnika 54 metra bio težak oko 220 miliona tona. Kada se uzme u obzir da se asteroid kreće brzinom od 13,5 kilometara u sekundi, njegov potencijalni udarac u kopneni deo Zemlje mogao bi da bude katastrofalno razoran (u prečniku od 30 do 50 kilometara).

Putanja

Dok je ovaj asteroid „na nišanu” astronoma širom sveta (prati ga i svemirski teleskop Džejms Veb), nekoliko nedelja praćenja njegovog kretanja nije bilo dovoljno za stvaranje dovoljno preciznog modela za dugoročno proračunavanje njegove putanje. Tako je, na osnovu ranih podataka, relativno lako izračunato da se eliptična orbita 2024 YR4 kreće od nekih 0,85 AJ od Sunca (između orbita Venere i Zemlje) pa do otprilike 4,18 AJ (relativno blizu Jupiteru) i ima period od skoro četiri godine. Ipak, simulacija kretanja asteroida na osnovu trenutno dostupnih, ograničenih podataka, ima sve veći stepen nesigurnosti što je dalja budućnost projekcije. Naime, neophodno je mnogo duže praćenje tela da bi tačno bili utvrđeni efekti različitih kosmičkih tela na njegovu putanju, a bitan faktor u celoj jednačini je i sama rotacija ovog geometrijski nepravilnog asteroida, kao i takozvani efekat Jarkovskog. Radi se o uticaju fotona sa Sunca na promenu orbite malih rotirajućih tela, nazvan po Ivanu Osipoviču Jarkovskom koji je 1900. godine opisao ovaj efekat u naučnom radu.

Dok je duže praćenje asteroida neophodno, to, zapravo, neće biti moguće tokom velikog dela njegove četvorogodišnje orbite. Naime, od aprila ove godine 2024 YR4 biće toliko daleko od Sunca da će biti potpuno nevidljiv teleskopima sa Zemlje, a i Habl i Džejms Veb će ga „izgubiti iz vida” u mesecima nakon toga. Zatim se očekuje da će asteroid opet postati vidljiv tek tokom jula 2028. godine, kada ponovo bude dovoljno blizu Suncu. Sledeći „bliski susret” Zemlje i 2024 YR4 zakazan je za 17. decembar 2028. godine i već sada je poznato da nema šanse da tada dođe do sudara. Problem sa projekcijama koje sežu čak osam godina u budućnost je u visokom prostoru za grešku pri proceni kretanja. Zbog te nesigurnosti postoji šansa, koja u trenutku pisanja ovog teksta iznosi 2,6 odsto (neposredno pre odlaska u štampariju je podignuta na 3,1), da se u decembru 2032. godine putanja 2024 YR4 poklopi sa putanjom naše planete.

Kada bi se to desilo, potencijalni udarac asteroida u površinu Zemlje (ili eksplozija u atmosferi, što je verovatnije zbog kamenog sastava), desio bi se duž već izračunate linije koja seže od juga Kine, preko Indije, Afrike, Atlantika i severa Južne Amerike pa sve do Tihog okeana. Veći deo te linije čine morska prostranstva gde bi udarac ovog asteroida imao minimalni efekat na stanovništvo, ali postoji i nekoliko urbanih centara gde bi vazdušna detonacija snage od oko osam megatona mogla da uzrokuje milionske žrtve. Ipak, 2024 YR4 trenutno nema klasifikaciju potencijalno opasnog objekta, iako prema Torinskoj skali opasnosti sudara sa objektima bliskim Zemlji nosi vrednost 3 (žuta zona). Skala se kreće od 0 do 10, i ima četiri zone, zelenu, žutu i narandžastu za asteroide sa niskom šansom udarca i/ili malim dimenzijama, i crvenu, rezervisanu za asteroide koji sigurno udaraju.

Zaštita

Čovečanstvo se trenutno nalazi na tom stepenu napretka da je u stanju i da blagovremeno otkrije ovakva potencijalno opasna kosmička tela i da reaguje na njih. U ovom specifičnom slučaju, kada 2024 YR4 postane ponovo vidljiv u julu 2028. godine, njegova tačna pozicija i kretanje moći će da se iskoriste za korekciju projekcija za 2032. godinu i tada će biti poznato sa apsolutnom sigurnošću da li će do sudara doći ili ne.

Donedavno je jedina reakcija na potencijalnu vest da će za četiri godine u planetu udariti kamen čija eksplozija će da zahvati prečnik od 50 kilometara mogla da bude samo evakuacija rizične zone. Danas su stvari osetno drugačije. Pre tri godine (SK 1/22, i.sk.rs/30557) pisali smo o brojnim mehanizmima za skretanje potencijalno opasnih asteroida sa njihove putanje, kao i NASA misiji DART u okviru koje je uspešno promenjeno kretanje binarnog asteroida Didymos/Dimorphos (stena od 780 metara oko koje kruži manja, prečnika 160 metara). Princip testiran tokom te misije, a to je da mikronski malo menjanje putanje može, tokom godina, da ostvari veliki kumulativni efekat, može da se iskoristi u ovom slučaju.

Vredni ljudi na internetu (entuzijasta za astronomiju Skot Menli), javno su objavili računicu za promenu putanje 2024 YR4. Iako se radi o masivnom objektu koji se kreće brzinom od 13,5 kilometara u sekundi, dovoljno je da mu se ta brzina promeni za samo 1,6 milimetara u sekundi i to će biti više nego dovoljno da se prilikom prolaska za četiri godine asteroid i Zemlja mimoiđu. Jedina nepoznata stavka, a to je tačna masa asteroida, utiče na masu sonde koju treba postaviti na put ove kosmičke stenčuge. Tako, ako je prečnik 2024 YR4 „samo” 40 metara, onda je dovoljan kinetički udarač mase od samo 40 kilograma, ali, ako je prečnik asteroida maksimalnih 90 metara, bila bi potrebna sonda od čak 1600 kilograma.

Ukoliko se pitate da li je sudaranje sonde sa asteroidom rizično jer bi potencijalno menjanje njegove putanje moglo da ima neželjene posledice, odgovor je da putanja ostaje ista, samo se brzina kosmičkog tela usporava kako ne bi došlo do preklapanja sa orbitom Zemlje.

• • •

Ljudi, naravno, ne vole ni čekanje, niti nepreciznost u procenama. Zbog toga naučnici pribegavaju „gledanju u prošlost”. Naime, na osnovu postojećih podataka o 2024 YR4, rade se i simulacije njegovog kretanja u prošlost i potencijalnih položaja u kojima je trebalo da bude 2020. i 2016. godine, a zatim sledi kopanje po arhivama snimaka noćnog neba kako bi se predviđanja modela potvrdila ili korigovala. Ipak, čak i da za finalnu potvrdu putanje ovog asteroida bude neophodno čekanje od kraja leta 2028. godine, razloga za paniku nema jer najbitnija stvar je već obavljena - poznato je da asteroid postoji i da će, možda, nešto morati da se preduzme po tom pitanju. Zapravo, cela larma oko 2024 YR4 može da ima vrlo pozitivan efekat, jer nije loše da svetski moćnici, s vremena na vreme, od kosmosa dobiju podsetnik da su međunarodna saradnja i ulaganje u nauku bitniji od njihovih, često mnogo prizemnijih motiva.