Marko VASILJEVIĆ

1. februar 2025.

Nije tajna da smo prilikom igranja različitih RPG sistema stekli pomalo subjektivan odnos prema tome šta nam se sviđa više, a šta manje. Presudan detalj, barem u našem slučaju, bila je težina, odnosno kompleksnost pravila. Od toga umnogome zavisi koliko će biti moguće izgraditi atmosferu i uvući likove u alternativni svet bez rušenja te iluzije prilikom ronjenja po pravilima i svađom igrača oko toga da li nešto može ili ne. Svaki sistem koji smo testirali, a koji se oslanjao na masivnu količinu stranica sa različitim magijama, numeričkim vrednostima koje prate junake, iteme i slično, imao je taj jedan problem. Igrači treba da sve to pročitaju, poželjno i da upamte, pre započinjanja bilo kakve avanture ili kampanje. A, čak, i kada smo imali te retke trenutke da je to neko i uradio, tok priče i celokupan vajb je znao da „pati” od praćenja nekakvih rigidnih putanja i očekivanog razvoja priče.

„City of Mist” je na potpuno drugoj strani ovog spektra i toliko je liberalan u nekim stvarima da će veteranima igranja ovakvih naslova iskočiti ospice. „Zaboga, u ovoj igri nema ni hit poena, ni inicijative” kroz plač i užas prosikta vremešna dobričina od „D&D” dungeon mastera. I, zaista, nekih očekivanih stvari nema, ali to ne znači da je ovo igra bez sistema i bez pravila. Naprotiv, ima ih, ali su sjajno rešena i ovakav pristup, naoko ležeran i opušten, a, zapravo, majstorski spakovan, možda je i nešto najbolje što smo imali prilike da igramo. Posebno ako vodite priču za igrače koji nisu prekaljeni i nemaju pod pojasom višegodišnje RPG iskustvo koje bi ih opterećivalo. Za nove igrače, ovo je možda i najbolja moguća opcija za ulazak u vode FRP-a i RPG-a.

Tome u velikoj meri doprinosi i okruženje u kom se igra dešava. U pitanju je - grad. Bilo koji grad, igra nije definisala ni njegov naziv, a ni geografsku lokaciju. Nije poznata ni godina dešavanja, ali, generalno, u pitanju je moderno doba, dakle, sadašnje vreme koje je poznato svima nama. Grad se sastoji od delova koje krase staklene višespratnice, neonsko osvetljenje i urbani koncept života, ali nije bez onih zapuštenijih i oronulih delova u kojima se dešavaju najrazličitije situacije. Tematski, pripada nečemu što bismo mogli nazvati neo-noir. Ko se dovoljno dugo zadrži na ulici i posmatra, imao bi šta da vidi. Ili ne? U ovom gradu su prisutne i stvari koje bismo mogli nazvati natprirodnim, koje pripadaju mitovima i sujeverju. Ove misteriozne „moći” su dotakle i određene pojedince koji te moći mogu i da koriste. Ostali, spavači, nisu svesni ovoga, jer grad prekriva magleni veo, Mist, koji ove natprirodne i onostrane stvari prikriva i zataškava. Otkud ovi mitosi dolaze i šta se zaista dešava u gradu, samo je deo misterija koje će igrači pokušati da otkriju.

A igrači su upravo ovi koje su dotakli mitovi i igra ih naziva Riftovi. Oni osim što su svesni svojih natprirodnih sposobnosti, mogu da vide i druge natprirodne pojave i reaguju na njih. Za razliku od nekih drugih naslova, kreiranje lika u „CoM-u” je prilično unikatno rešeno. Pomenuli smo da nema klasičnih ocena atributa, nema HP-a, a ni character sheet ne liči na nešto što ste videli do sada. Umesto toga likovi se sastoje od četiri kartice koje se nazivaju temama. Teme su opisni način da se prikaže nešto o vašem liku. Međutim, teme se dele na mitos i logos, odnosno teme koje vašeg lika čine „čudnim” ili natprirodnim (mitos) ili su u pitanju klasične svakodnevne karakteristike (logos). Broj mitos i logos tema ne mora biti ujednačen, pa tako lik možda ima samo jednu mitos temu i tri logosa i time je on više ukorenjen u svakodnevnicu i neki „normalan” život. Likovi sa viškom mitosa imaju realan problem da se ponašaju normalno u uobičajenim svakodnevnim izazovima.

U okviru svake teme postoje i određeni tagovi, dodatna obeležja koja definišu neke prednosti i mane koje lik može da ima. Tagovi su značajni, jer definišu šta će lik lakše moći da izvede u toku situacija koje mogu biti role-play ili klasična akciona sekvenca. Naravno, postoje i tagovi koji definišu slabosti lika, te će to znati da ih ugrize za zadnjicu kada baš nikako nije zgodno. Određeni tagovi i teme nisu otključani od samog starta. Da bi se do njih došlo, neophodno je da igrač ostvari nekakav progres u igri i svest o temi koju nosi.

Izbor teme i tagova kao i njihovo dalje otključavanje, u velikoj meri utiče i na kockice. Dovoljno vam je svega dve D6-ice i ne postoji, čini nam se, igra koja manje komplikuje kako se one čitaju. Pomislili ste da broj šestica označava koliko ste uspeli u naumljenoj akciji, a da su kečevi masivni fejl? Jok. Još prostije. Bacite obe i saberete. Na taj zbir dodate i bonuse koje možda imate u zavisnosti od vaših tagova, a na sve to oduzmete sve minuse koje nose vaši negativni tagovi ili trenutni statusi. Ne može prostije. Ako je suma šest ili manje, niste uspeli i tada ste u rukama MC-a koji će vam možda malo progledati kroz prste, a možda će vas upropastiti. Vrednosti od sedam do devet računaju se kao uspeh, ali uz neke potencijalno manje ili veće komplikacije. Ako ste bacili (ili prebacili) desetku, to se računa kao maksimalni uspeh i nema briga.

Ako nemate sreće, postoji i mogućnost da pregorite tag. Na primer, kladili ste se da možete da pogodite neku tešku metu vezanih očiju, ali kockica vas nije htela. Imate tag gunslinger i rešite da ga sagorite u tom trenutku. Računa vam se uspeh po automatizmu, što je možda i imalo smisla, jer ste rešili nekakav zaguljeni role-play u koji ste upali. Ali, do kraja sesije (odnosno, do dugačkog odmora lika) nemate više gunslinger tag i svi rolovi koji budu sledili neće imati bonus od tog taga. Tako da ako izbije neko opšte napucavanje kasnije, u problemu ste, a i ne možete ponovo da sagorite tag. Ako igrate kao grupa (a što ne bi) moguće je da i sama grupa nosi neki tag koji je takođe moguće pregoreti, mada to može učiniti samo jedan igrač.

Osim svega ovog, treba pomenuti i sistem statusa. U pitanju su stanja vašeg lika koja se dešavaju kada, recimo, pretrpite neku povredu i slično i jako nam se sviđa kako se ovo nadalje prati. Putem kartica na kojima se jednostavno i opisno napiše koji je status i koliko je intenzivan. Ovo, takođe, olakšava MC-u da usmerava priču i drži uzde. Nije zgoreg pripaziti na igrače koji su, generalno, superheroji i može svašta da im padne na pamet. Srećom, mehanika sa Mist-om prikriva sve magične svinjarije od običnog sveta, ali to ne znači da prikriva i posledice takvog divljanja. Ako lik koji može da kontroliše vatru upadne u bar i spali sve živo, niko neće verovati da je to on zaista uradio, već će Mist to namestiti kao da je došlo do curenja gasa ili tako nešto. Međutim, za previše razuzdane igrače, takvo ponašanje kad-tad neće proći bez posledica. U gradu su većinom „spavači”, ali previše izlaganja mitosu može poneke od njih da „probudi” i da budu svedoci natprirodnog. A možda će i sam Mist odlučiti da one koji zloupotrebljavaju svoje moći kazni, ne bi li zaštitio sebe.

Nema razloga da ne isprobate ovaj naslov, makar kroz sjajno izveden, a, pritom, besplatan quick-start. Donosi predefinisane likove, sa lepo dizajniranim sheetovima, svi tagovi popunjeni, plus tu su i podsetnici za sve akcije koje lik može da preduzme. I neko ko nema blage veze kako se igraju ove igre znaće da se snađe. U paketu stižu i dva scenarija prilagođena učenju igre. Estetika je prelepa i uz dobru muzikicu ovo može da bude baš odlična zabava. Ako se navučete, a hoćete sigurno, možete da uđete dublje u čitavu stvar sa dve kompletne knjige za MC-a i igrače gde će vas sačekati dosta sadržaja oko toga kako da kreirate svoje likove i detektivske misterije koje odlaze u nadrealno. A ako vas baš i mrzi da smišljate svoje priče, izdavač se potrudio da obezbedi i masu slučajeva i čitave kampanje. Ukoliko vas, pak, ovo moderno-detektivsko-noir-misteriozno ne privlači, imamo još jednu lepu vest. U toku ove godine očekuje se i novi „Legend in the mist”. Sve navedeno, ali u nečemu što bliže Tolkinovskoj fantaziji. U pitanju je najiščekivaniji ttRPG naslov godine, tako da eto još jednog izgovora da uronite u „Grad Magle”. Uživajte.