Miodrag KUZMANOVIĆ

1. februar 2025.

Drugosvetskoratovski XCOM za siromašne. To bi, otprilike, bila površna TL;DR sumarizacija ove taktičke igre, razvijene od strane nekih Slovaka koju izdaje moderni Microprose. Forgotten but Unbroken je Unity naslov koji vrišti od amaterizma na svim nivoima, ali, istovremeno, simpatičnim i simpatično-krindž momentima popravlja utisak u solidnoj meri. Kako ne voleti igru u kojoj se povremeno borite protiv ustaša sa jezivim voiceoverom (SVE IH UBIJTE, POGOĐEN SAM, AAGH!), odrađujući jugoslovenske misije tokom mračne 1942. godine? Koliko je meni poznato, još samo Tom Clancy’s Rainbow Six 3: Raven Shield je koristio ustaše kao bitan element naracije. Ovde su ti bedni hrvatski dragovoljci predstavljeni kao fašistička milicija najnižeg nivoa, sa slabim moralom i slabim oružjem, najniža u hijerarhiji vojnih formacija koje postoje u igri. Moja baka Ljubica, koja je svojevremeno utekla od njihovog noža, bila bi zadovoljna ovom digitalnom interpretacijom.

Ali, dosta o stricu Ivanu, Tompsonu i Mrveljima. Forgotten but Unbroken je priča o grupi čehoslovačkih gerilaca koji tokom WWII, iz baze u šumi, preduzimaju napade na Nemce i njihove saveznike širom okupirane Evrope. U igri imate menadžment baze i seriju taktičkih misija, koje, nažalost, slede fiksnu putanju, tako da je ono inicijalno poređenje sa XCOM-om verovatno overkill. Oba strateška sloja igre svedena su i uprošćena, dajući utisak da je developer probao da implementira napredne koncepte, pa odustao kad je video da ne ide, ostavljajući placeholder elemente interfejsa. Bazna logistika je najbolji primer takvog dizajna, jer daje iluziju slobode kroz mogućnost izgradnje svih objekata od prvog dana, ali vam bitne resurse za izgradnju (metal, staklo, delovi...) obezbeđuje samo putem fiksnih misija koje vam dozira na kašičicu, u tačno određenom trenutku. U igri možete da imate sve što vam je potrebno, ali isključivo tempom koji je odredio developer, iako sistem ostavlja utisak da na tom polju imate slobodu. Maskirovka, ali ne ona dobra, već meh tipa.

Forgotten but Unbroken je bolji na taktičkom planu. Imate šest klasa vojnika sa određenim ograničenjima u pogledu opreme koju mogu da koriste (npr, samo „heavy gunner” nema penale na korišćenje mitraljeza) i protivnike koji se trude da koriste zaklon. U zavisnosti od stepena težine koji ste odabrali na početku, kroz kampanju se možete prošetati ili propuzati pod vatrom, u blatu i mukama. Igra je zasnovana na akcionim poenima, u stilu starih X-COM-a s crticom, a dodatnom realizmu doprinose ograničenja na svim nivoima, od težine borbenog kompleta koji se nosi u borbu, preko računanja potrošnje svakog metka, do potrebe za održavanjem i popravkama oružja nakon misija. Nekih posebno naprednih elemenata ovde nema, sve što se tiče potezno-tehničkog aspekta je hiljadu puta viđena i obrađena klasika. Ako bih morao da potegnem još jedno poređenje, rekao bih da me igra jako podseća na Silent Storm (2004). Forgotten but Unbroken čak nije ni posebno lepši od njega na vizuelnom planu i pored distance od dvadeset godina.

Moral vaših i protivničkih vojnika značajan je faktor u misijama - ustaše i druge paravojske (poput slovačke Hlinkove garde), mahom, počinju da beže kada se nađu pod vatrom, ali ozbiljni esesovci, iz istorijski autentičnih divizija (Wiking, LSAAH), ne podvijaju rep kada je frka. S obzirom na to da u igri nema SF ili fantasy elemenata, klasifikovanje sposobnosti ljudskih protivnika u skladu sa realnim, istorijskim formacijama je smislen način za gradiranje pretnje i eskalacije izazova kroz kampanju. To je jedini momenat u igri koji se može smatrati blagom sistemskom avangardom.

Forgotten but Unbroken nije igra koju ćete poneti na pusto ostrvo. Ima momenata koje ćete upamtiti, ali, nažalost, mnogo više onih zbog kojih ćete zaspati nad tastaturom. Postoji mnogo boljih alternativa, realno.