Aleksandar DINIĆ

1. decembar 2024.

Kao rezidentni „SK-kušač woke otrova”, autor ovog teksta je opisivanju gorenavedenog naslova prišao kao laganom aperitivu pre famoznog glavnog jela, koje je u isto vreme stiglo iz Bioware kuhinje. „Očekivanja su nam bila niska, ali, Bog te maz’o...”, da parafraziramo onaj jedan instant meme-transparent. Paradoksalno, evidentni woke momenti i elementi u igri (glavna junakinja manjinsko-lezbejske provenijencije, bulumenta inkluzivnih saveznika i pratećih smarača, glavni negativac u vidu arogantnog bogatog belca i slično) najmanji su, iako primetni, problemi koji krase Neznanu Devetorku. Igra u svim relevantnim i zamislivim kategorijama pada na gotovo svakom ispitu, želeći da bude shvaćena kao kontroverzno i hrabro ostvarenje, samosvodeći se, zapravo, na zastareo i poludovršen proizvod, koji će se smestiti u najbliži ćošak odmah nakon bombastičnog ulaska u prostoriju.

No, pre izdavanja komande streljačkom vodu, upoznajmo se sa onim šta U-9 grčevito želi da bude. U pitanju je, naime, ambiciozno zamišljeni univerzum za „modernu” publiku koji se, osim same igre, prostire na još nekoliko relevantnih medija današnjice (stripovi, podkast, trilogija knjiga i igrani web-serijal), a donosi dizelpank svet smešten u alternativni prvi kvartal prošlog veka, prošaran mistično-fantazmagoričnim pojavama s one strane realnosti. Čovečanstvo nadgledaju naslovni, ćutljivi čuvari koji će zaiskati pomoć glavne junakinje Harune kada se njihov svet nađe na agendi tajnih društava (koje finansira, jel’, bogati belac sa početka priče), zakletih da drže čovečanstvo u stegama neznanja, uz izmene važnih istorijskih događaja i pratećih bla, bla, bla...

Svet, priča, likovi i događaji Awakeninga loša su i bleda kopija neke imitacije Indijane Džonsa u šestom kolenu i izazivaju intenzivno kolutanje očima tokom generičkih narativnih momenata koji cupkaju u mestu, uz dosadne (ali uporne i česte) dijaloge, uvek pisane sa modernim tendencijama i soc-trendovima u vidu. Tome doprinosi i glavna „zvezda” igre, neimpresivna glumica Anja Čalotra (Jenefer iz Netflixovog fijaska „The Witcher”) koja pozajmljuje glas i stas glavnoj junakinji.

U igračkom smislu, U-9 Awakening je rapsodija amaterizma pri stvaranju igara i festival neudobnosti u interakciji sa njom. Bofl zrači iz gotovo svakog prisutnog elementa koji otkriva DNK ove igre. „Reci mi da nisi obavio kontrolu kvaliteta igre, bez da mi kažeš da nisi obavio kontrolu kvaliteta igre,” najbolje opisuje ono sa čime ćete se konstantno rvati. Igra je zamišljena kao linearni niz nivoa koji potenciraju ograničeno istraživanje i ne-mandatorno šunjanje, odnosno zaposedanje protivnika i pesničenje u rangu beonjača, s obzirom na to da Haruna ne veruje u prednosti borbe na daljinu. Sve ovo bio bi standard za neambiciozne igre koje bi da se smeste negde na skali prosečnosti, ali Awakening, jednostavno, ubija koliko sve svodi na ogoljene gameplay vrednosti prevaziđene još pre 15-20 godina.

Problemi igre su brojni. Nevidljivi zidovi brane slobodnije cunjanje i stalno se zapinje o elemente terena. Audio iritira sa kakofonijom glasova, kreštanja i bitnih komentara. Sposobnosti likova se samo pojavljuju, bez ikakvog objašnjenja, demonstracije ili opravdanja u priči. Sistem apgrejdovanja je stupidan i hirovit, a zasnovan je isključivo na pronalaženju nekakvih XP orbova po nivoima, dok mušičavo i nepouzdano lockovanje protivnika ubija dinamiku borbi, slično proizvoljnom gubljenju mogućnosti da potrčite... Suza suzu stiže, dok oni labilniji, usled neizdrža, odluče da igri prekrate muke i pre kraja svih 13 poglavlja.

Unknown 9: Awakening je nepatvoreno gubljenje dragocenog vremena i više deluje kao otaljana, remasterizovana verzija nekog opskurnog naslova iz ere Playstation trojke koji nikada nije dobro ostario. Bolje ćete se provesti čitajući EULA zidove od teksta pre ulaska u glavni meni igre.

GALERIJA