Miodrag KUZMANOVIĆ

1. decembar 2024.

U žanru „simulatora planetarne odbrane”, što je fensi izraz za mnogobrojne klonove starog X-COM: UFO Defense ili UFO: Enemy Unknown, kako je tih davnih devedesetih bio poznat u Evropi, već više od decenije dominiraju Firaxisovi XCOM-i. Onaj ko bi rekao da su izbacivanjem crtice iz naziva postali predodređeni da se popnu na tron bio bi u pravu više nego što misli - ta crtica je izbačena u procesu utezanja igre za mainstream publiku, a franšiza je, od naziva do izvođenja, postala prijemčiva i civilima.

Veliki uspeh tvoraca XCOM-a i XCOM-a 2 leži u tome što je taj strimlajning u svakom pogledu poboljšao iskustvo odbrane Zemlje od vanzemaljske pretnje. Da samo čitate o tome, bez kušanja igre, facu biste morfovali u doubt mim. Umesto akcionih poena, vojnici su dobili faze pucanja i kretanja, umesto borbenog kompleta koji je bio slobodan, uvedene su klase sa striktnim pravilima. Hell, čak je i municija prestala da bude faktor, u smislu da rezervne okvire niste morali da trpate u inventar. Fenomen XCOM-a je bio i ostao kuriozitet, jer u 99,99 odsto slučajeva, simplifikacija povlači debilizaciju. Ali, eto, ovde se to nije desilo, naprotiv!

Bilo da se radi o žvakačima duvana, korisnicima Windows Notepada za pisanje tekstova duge forme ili fanovima X-COM-a iz 1994. godine koji stavljaju ruke na uši uz glasno „LALALA” kad se povede priča o modernim klonovima, uvek će biti onih koji zaziru od XXI veka. Britanski Goldhawk Interactive, pre desetak godina je predstavio Xenonauts, solidnu, mada idejno posnu varijaciju Golopove legende. Za one kojima je OpenXcom, open-source varijanta originalne igre (openxcom.org) delovala previše retro i vizuelno zastarelo, Xenonauts je ponudio istu stvar, ali sa umivenom grafikom.

Deset godina kasnije, isti tim radi potpuno istu stvar, ali u 3D formi - umesto Xenonautsovih sprajtova, Xenonauts 2 donosi 3D modele jedinica i terena. Da kojim slučajem ne volim sve u vezi sa X-COM-om (i sa i bez crtice), ovo bi mi bilo van pameti, ali pošto sam slab na sectoide i njihove non-copyrighted varijante, mogu samo da se prepustim ovom danu mrmota koji je 2024. ušao u drugu deceniju. Xenonauts 2 je, dakle, 3D Xenonauts, sa malo većim budžetom, na kome radi tim koji sad već ima solidno iskustvo.

Bio bih nefer kada bih rekao da ovde uopšte nema originalnih ideja, ali ne želim ni da posežem za hvalospevima kojima nema mesta... Pored aliena, borite se i protiv domaćih izdajnika, što je momenat koji postoji i kod Firaxisa. Timeline je pomeren za par decenija u odnosu na Xenonauts, tako da vas ovde čeka alternativna prva decenija XXI veka, što podrazumeva malo drugačije startne tehnologije i varijacije u misijama. Postoji malo veća varijacija na polju zadataka, što uključuje i skriptovane, story misije, kao i veći broj opcija za kastomizaciju vojnika i oružanih platformi. Jedna od stvari koja mi se sviđa je opcija da vojnik ili vozilo ponese težu varijantu oklopa po cenu penala na preciznost i nosivost ostatka opreme, što je zgodno za borbu na kraćim distancama. Klase i dalje ne postoje, ali sada imate presete koje možete da definišete, što pojednostavljuje re-opremanje vojske koja se vraća na dužnost posle ležanja u bolnici.

Igra se već duže vreme nalazi u Early Access programu na Steamu, tako da, efektivno, egzistira u stadijumu kasne bete - kampanju je moguće kompletirati do kraja, tehnološko drvo je kompletno, alieni se u borbi ponašaju smisleno i adekvatno... Ono što još uvek nije ispeglano jeste vazdušna borba, za koju autori preporučuju auto-resolve opciju, a i vizuelnoj komponenti nedostaju idle animacije. Ovde je vojnik koji stoji zaleđeni 3D model, što, realno, izgleda bez veze i zaista bi trebalo da bude sređeno, jer se, inače, gubi poenta kompletne 3D nadogradnje.

GALERIJA

PRETHODNI TEKST Earthless

SLEDEĆI TEKST S.T.A.L.K.E.R. 2: Heart of Chornobyl