Miodrag KUZMANOVIĆ

1. decembar 2024.

Pompa i furtutma koja se tokom poslednjih godina podigla oko nove S.T.A.L.K.E.R. igre, četvrte po redu, bez obzira na dvojku u nazivu, stvarala je utisak da će igra biti ušećereni, industrijski kolačić za milenijalce, zumere i civile kojima je Ubisoft sinonim za sandboxgameplay. Na Gamescomu i drugim sajmovima, igru su gurali u prvi plan, navodeći njenu dostupnost od prvog dana na Game Passu, forsirali su priču o Ukrajinskom developeru koji pod salvama raketa igru završava u nemogućim uslovima, pričali o razlikama između obične, deluxe i ultimativne edicije... Da li je autentični pank bend potpisao ugovor sa velikim family-friendly izdavačem i dobio menadžera koji bi trebalo da spreči frontmena da govori FUCK u intervjuima? S.T.A.L.K.E.R. igre oduvek su bile čudni, zubati stranci iz nedokučive istočne Evrope, namenjeni likovima koji žive u podrumu i ne koriste dezodorans. Kakvo je ovo paradiranje i marketing? Oči je bolo i „O” u naslovu, jer Ukrajinski novogovor insistira da se Černobilj sada zove Čornobilj, što je svakom ex-Yu igraču vonjalo na loše forice iz novokroaštine.

Dozvoljavam mogućnost da su sve ove bojazni možda bile moji unezvereni tripovi, jer S.T.A.L.K.E.R. igre oduvek zauzimaju počasno mesto u mom sanjivom srcu. Moje loženje na njihovu sovjetsku post-industrijsku estetiku i radiation porn kulminiralo je 2020. godine posetom Pripjatu, Černobilju i ruševinama legendarne nuklearne elektrane. Nikad neću zaboraviti taj čarobni 12. oktobar - žena i ja usred Kijeva sedamo u minibus agencije Chernobyl-Tour i krećemo ka Zoni; Dok veći deo sveta vrišti od pandemijskog straha, mi idemo na najbolji foto-safari u istoriji foto-safarija. Pošto nije bilo drugih turista osim naše male grupe, vodiči su nas proveli i kroz ruinirane zgrade, što je, inače, strogo zabranjeno, dajući nam priliku da slikamo stvari koje je prost narod video samo u TV seriji, poput prostorije pune odbačenih gas-maski i onog legendarnog školskog bazena koji je figurisao na multiplayer mapi Bloc u Call of Duty 4: Modern Warfare. Dan smo krunisali kasnim ručkom u menzi elektrane (ne zezam se) i obilaskom radara „Duga”. Život je lep!

Sprečite me da se rasplinjavam, molim vas. S.T.A.L.K.E.R. 2: Heart of Chornobyl ipak je ispao čista S.T.A.L.K.E.R. klasika, sa svim dobrim i lošim konotacijama te činjenice. Osim moderne grafike i nekih quality of life sitnica, ovo je i dalje surova i sirova pucačina otvorene forme, kao i original iz 2007. godine. Esencijalni deo doživljaja su i bizarni bagovi, kojih, takođe, ima kao peljmena u ex-Sovjetskim republikama, ali ko bi želeo da igra umiveni S.T.A.L.K.E.R. gde su sve stvari na svom mestu? Ja ne bih.

Srce Čornobilja se u velikoj meri naslanja na dešavanja iz prethodnih igara, uvezujući novi zaplet sa motivima prethodnih, kreirajući amalgam starog i novog. Zona je masivno proširena i sada zauzima čak 64 kvadratna kilometra, što je nekoliko puta prostranije u odnosu na prethodne igre. Veteranima će biti posebno zabavno da bauljaju legendarnim lokacijama i analiziraju kako protok vremena ima blagotvoran uticaj na vizuale. S.T.A.L.K.E.R. 2: Heart of Chornobyl izgleda brutalno dobro, tako da je hardversku cenu zbog toga nekako lakše progutati.

Kao i svaki S.T.A.L.K.E.R. pre njega, i Heart of Chornobyl ima zaplet koga je jako teško uhvatiti za glavu i rep. Igrate ulogu lika sa nadimkom Skiff, veterana Zone i dilera artefakata, koga je iz blaženog civilstva dislocirao incident u sopstvenom stanu. Jedan od inertnih artefakata koji mu je stajao na lageru eksplodirao je i uništio to malo sirotinje, te Skiff nema drugog izbora, no da se vrati u Zonu i obavi neku, inicijalno nejasnu, šemu brzog bogaćenja putem generisanja veštačkih anomalija koje su u stanju da reanimiraju mrtve artefakte. Mnogo stvari i jezičko-pojmovnih finesa se gubi u prevodu, a ni developer se nije pretrgao od truda da poštuje uobičajene pripovedačke uzuse i norme. Heart of Chornobyl je konfuzna, na momente ultrabizarna glavolomka, koja ne obraća mnogo pažnje na udobnost igrača. Igra će vam malo toga servirati na tacni, a to uključuje i predanje, za koje podrazumeva da imate bogato predznanje i iskustvo iz ranijih delova. Ako vam je ovo prva S.T.A.L.K.E.R. igra, dobrodošli u zabavni pakao koji će vas trideset puta zbuniti pre nego što vam bilo šta razjasni.

Prvih desetak sati igre rešavaćete seriju zadataka koji deluju kao da ih je pisao neko ko se zezao sa vama - jurićete likove sa moronskim nadimcima, odrađivati fetch questove za njih, šetati uzduž i popreko radioaktivnim terenom, povremeno upadati u anomalije iz kojih ćete izaći krvavi i iscepani, samo da bi vas iza ugla sačekao nevidljivi monstrum koji ubija sa dva zamaha kandžama. Nakon što sam deset puta bio išamaran i nacipelaren u prvih sat vremena, shvatio sam da bojazni nema i da je ovo i dalje onaj stari S.T.A.L.K.E.R. koga boli uvo da vas drži za ruku ili usmerava dok se ne snađete. Ovo je prava gopnička igra, digitalni ekvivalent propalice u Adidas trenerci, koji gricka semenke i nudi vam da kupite ciglu po vrlo povoljnoj ceni. Svako ko očekuje da će stvari u jednom trenutku postati lakše, logičnije i „Ubisoftije” grrrrdno se vara. Odličan primer za ovo je odsustvo uobičajene fast-travel opcije, koja je odavno standard za sandbox igre - u igri, doduše, postoje vodiči, ali oni, za pare, saobraćaju samo između nekoliko baznih čvorišta. U 99 odsto slučajeva, bićete sami na svome, bauljati prirodom, izbegavati zveri, anomalije i bandite i moleći se da vas ubistvena emisija zračenja ne zatekne na otvorenom. Ako ste opsesivno-kompulzivni igrač kod koga se u kući ništa ne baca, imaćete permanentan poriv da vuglite puške i drugi loot, natovareni kao magarac, mileći opasnim terenom ka dalekom vendoru koji će vam za to platiti neku siću. Al’ bez te siće nema popravki opreme, krpljenja gas-maske i servisiranja vernog Dragunova. Heart of Chornobyl je i dalje igra gde nema levelovanja, talent-drvaca i drugih trica - postajaćete jači kako napredujete kroz priču, ali isključivo putem kvalitetnije opreme i njene (vrlo skupe) nadogradnje kod lokalnih tehničara.

Naše strane kolege insistiraju na tome da je igra superbagovita i da su zbog buba i generalnog raspada sistema imali problem da je završe. Moje iskustvo uopšte nije toliko apokaliptično, verovatno zbog toga što igru nismo dobili pre launcha, kada je pušten masivni patch koji je popravio mnogo toga. Generalno, najveći broj bagova je vizuelne prirode, pre svega, vezan za NPC-e koji lebde ili su propali u zemlju ili su poleteli nebu pod oblake usred fajta. Za dvadeset pet sati igre nisam naleteo ni na jedan bag koji bi me sprečio da nastavim sa pričom ili koji bi mi onemogućio da kompletiram neki quest. U poređenju sa ranijim S.T.A.L.K.E.R-ima, a posebno sa legendarno mušičavom drugom igrom (Clear Sky), Heart of Chornobyl je razumno ispeglan. Naravno, obećanja o živom i totalno nelinearnom sistemu i NPC-ima koji žive svoj život u skladu sa milion varijabli i dalje su čista hiperbola. Developer i ne krije da nije bilo vremena da se sistem implementira, ali obećava da će se to desiti u jednom trenutku. Za sada, simulacija nepredvidivog života svodi se na povremene napade mutanata na lokacije sa stražom i drugim fiksnim NPC-ima. Ti random elementi oduvek su bili deo S.T.A.L.K.E.R. šmeka i ne predstavljaju nikakvu novost. Naglašavam da to ne utiče na nelinearnost kampanje, koja ima nekoliko mogućih krajeva (zavisno od odnosa sa različitim frakcijama). Kad smo već kod obećanja i ludom radovanja, tim najavljuje da će igra dobiti i multiplayer komponentu.

Zanimljiv kuriozitet vezan za igru je srpska lokalizacija. Iako je glasovna gluma na ukrajinskom ili engleskom jeziku, tekstualni prevod postoji za tonu jezika, među kojima je i naš. Kvalitet prevoda, međutim, nije najsrećniji, jer podseća na blago lektorisani Google translate. I pored najbolje volje, morao sam da odustanem od naše lokalizacije da ne bih bukvalno umro od krindžitisa.

Ivo Andrić je napisao „Na Drini ćuprija” tokom nemačke okupacije Beograda, a GSC Game World je kompletirao S.T.A.L.K.E.R. u sred rata sa Rusijom, ne propuštajući da u igru ubaci i rusku lokalizaciju. Ispali su velike face i zaista im želim sve najbolje, a, pre svega, da prežive sve ovo i obogate se. Jedino kad bi još izbacili ono „O”...

GALERIJA