Bojan JOVANOVIĆ

1. oktobar 2024.

Ratne društvene igre, na engleskom zvane wargames, poznate su po ozbiljnoj, često turobnoj atmosferi, praćenoj izgledom gde se nijanse sive i braon smenjuju sa maslinastozelenom. To su megakomplikovane kutijetine, pune sitnih kartonskih žetona za igru i teme su im, očekivano, stvarni konflikti iz istorije. Zato je na drugoj strani spektra kutija koja šljašti u ljubičasto-pink kombinaciji, sa zlatnim slovima „Wonderland’s War”, odnosno „Rat u Zemlji čuda”, kako glasi naziv lokalizovanog izdanja ove društvene igre koju je nedavno objavila Laguna. Ratna igra za svakoga starijeg od dvanaest godina, a smeštena je, pretpostavljate, u svet „Alise u Zemlji čuda”.

„Rat u Zemlji čuda” odvija se između pet, hm, pa hajde da ih nazovemo frakcijama. Radi se o armijama koje predvode najupečatljiviji likovi iz književnog opusa Luisa Kerola: Alisa, Češirski Mačak, Kraljica Srca, Džabervok i Ludi Šeširdžija. Dakle, nisu baš vojskovođe kao što biste mogli da pretpostavite kada vidite naslov igre. Istinu govoreći, ovo i nije toliko igra utabavanja protivnika dok ne postanu fini sloj prašine, već klasična borba za teritorije kroz brojčanu nadmoć i malo (malo više) sreće. Faktički, „Riziko”, samo bez tenkića i bez direktne naznake da ste protivnike oduvali topovskim udarom. Interesantno, pobednik nije igrač koji zbriše ostale sa table, štaviše, eliminacija igrača nije moguća, već je pobednik onaj ko uspe da se najbolje „raširi k’o epidemija” po lokacijama iz knjige, sagradi zamkove i sakupi najviše poena. Jer, nakon opšteg hvatanja za gušu i gađanja tanjirima, sabiraju se poeni i čajanka se nastavlja kao i svakog drugog dana u Zemlji čuda.

Jedna partija ove igre grubo je podeljena u faze čajanke i faze rata, koje se naizmenično smenjuju dok ne odigrate tri kruga i konačno dođete do finalnog sabiranja bodova. Tokom čajanke ćete obilaziti središnji deo table, odnosno skakutati po stolu i sakupljati karte koje vam momentalno daju neke bonuse. Ukoliko karta u uglu ima sličicu mipla (drvene čikice tipične za ovaj tip igara) i broj preko njega, postavićete toliko svojih podanika na jedno od polja za koja ćete se kasnije boriti. Nagrade na kartama mahom su pozitivne, poput regrutovanja nekog od čudozemljana i saveznika, pojačavanja snaga i sposobnosti odabranog vođe ili, čak, izgradnje zamka na nekom polju (i time obezbeđivanja bodova). Ali, mogu da budu i negativne, to jest da dodaju krhotine koje, osim što su negativni poeni na kraju igre, dovode i do toga da morate u svoje redove da ubacite negativne tokene ludila koji vam mogu upropastiti jednu od bitaka.

Ono što vi ovde zapravo radite je svojevrsni deckbuilding. Međutim, za razliku od unapređivanja špilova koje ste izvodili u Slay the Spire, vaš špil predstavlja vrećica, a karte su okrugli žetoni na kojima su razni likovi koji će se boriti uz vas. U principu, ova mehanika jako podseća na onu iz igre „Quacks of Quedlinburg”, samo što u ovom slučaju ne morate graditi ekonomiju kako biste pazarili žetone koje želite, već ih samo uzmete sa table. Sad, kvaka su pomenute krhotine, kao i to što u fazi čajanke morate da pokupite četiri karte. U zavisnosti od broja igrača (minimum dva, maksimum pet), može da nastane opšti grabež i neminovno je da će neko obrnuti krug za stolom. Time se dodaje još karata, ali i baksuz koji je prešao krug će zaraditi krhotine. Koliko? Jednu do tri, koliko već bude rekla kockica. Inače, kockica koja dolazi uz igru koristi se isključivo u te svrhe i ponekad za razrešenje specijalki likova, ali ne morate brinuti, nije dodat još jedan sloj nasumičnosti već postojećem popunjavanju vrećice.

Konačno, dolazi faza borbe kada ćete morati i da zaprljate ruke, ne biste li zadržali sve te teritorije koje ste zapljunuli u prethodnoj fazi. Kada krene faza ratovanja, tada u priču ulaze vrećice i to kako ste se i koliko dobro rasporedili po teritorijama. Konflikt je rešen iznenađujuće jednostavno, iako to ne bi delovalo iz grafikona koji se nalazi na poslednjoj strani knjige sa pravilima. Prvo ćete utvrditi ko sve učestvuje u makljaži za odabranu teritoriju (kreće se od one na kojoj je mač, pa u krug) i izračunati početnu snagu. Da biste ovde uopšte imali konja u trci, morate da imate makar jednu figuru - svog vođu, neku od regrutovanih NPC figura čudozemljana ili generičke pratioce. Još bolje ako ste tu već izgradili i zamak. Onda svi učesnici bitke uzimaju po jedan žeton nasumično iz svojih torbi i otkrivaju ga, dodajući sebi poene snage na skali i tako sve dok svi ne stanu sa izvlačenjem. Primećujete da ovde nema direktnog ucmekavanja protivnika, ali će opet neko ostajati bez figura na polju. Prilikom postavke, a i tokom igre u određenim momentima, u torbi će vam se naći žetoni ludila. Kada god izvučete jedan, moraćete da sklonite jednu do dve svoje jedinice iz aktuelne bitke. Pogađate, ako se desi da vam tako budu eliminisane sve trupe, ispadate iz borbe i dobijate šipak. Suprotno tome, ako dogurate do 25 poena snage, instant pobeđujete. Nagrada za pobednika je izgradnje zamka na toj lokaciji i poeni koji se raspoređuju kako su naznačeni. I to je cela borba. Brza je, nekomplikovana, a istovremeno može vrlo surovo da se završi po igrače. Taj element kockanja - koliko ćete da izvlačite, da li da blefirate i odustanete ranije, da li će vam ostati žetona za naredne bitke - ključan je ako mislite da pobedite. Pored toga, žetoni saveznika koje uzimate tokom čajanke imaju neke interesantne efekte i neretko se međusobno nadopunjuju, a uz igru dolaze četiri varijante moći za svakog od njih. Čudozemljani su drugi veliki faktor, jer mogu da budu dodatne figure ili žetoni kojima ćete drastično menjati šta se dešava tokom bitaka. Pametnim odigravanjem se vrlo lako rešava problem sveopšteg haosa i nasumičnosti, mada je i dalje igra poprilično RNG orijentisana.

Kada se već dotičemo silnih varijabli i načina da budete krojač svoje sreće, vratimo se na zaraćene strane. Izbor lika ne utiče samo na boju komponenata koje ćete imati pred sobom, već i kako ćete odigravati čitavu partiju. Svaka zaraćena strana samo je naizgled identična ostalima; uostalom, započinju igru sa istim žetonima i snagom. Ali, vaš izabranik od samog starta ima i jednu specijalnu sposobnost koja na neki način vuče tas na vašu stranu, usputno „kvareći” mehaniku. Na primer, Češirski Mačak ignoriše trojke na kockici kada treba da dobije krhotine. Ta blaga razlika se vrlo brzo uvećava kako budete otključavali četiri specijalne karakteristike vaše frakcije, tako da možete da adaptirate strategiju u zavisnosti od toga šta ste otključali i ko su vam sve protivnici za stolom. Način na koji je rešeno otključavanje sposobnosti je vrlo elegantan, a iziskuje i malo planiranja. Naime, odigravanjem žetona kovača ili zaustavljanjem borbe na polju sa čekićem, jedan od žetona iz aktuelne runde možete da spustite na tablu i momentalno otključate jedno od brojnih unapređenja: dodatne podanike, veće vrednosti zamkova na kraju igre ili osnaživanje samog vođe. Naravno da nemate dovoljno vremena, niti materijala da obavite sve, pogotovo ne da i istovremeno dobijete pristup specijalnim pasivnim sposobnostima, tako da će vas igra uvek stavljati na slatke muke. To je dobro i zbog ponovljenog igranja, te ćete želeti da opet igrate sa frakcijama koje ste već isprobali.

Sa produkcijske strane, igra je „za padanje s nogu”. Original potpisuje Druid City Games, izdavač poznat po bogato ilustrovanim društvenim igrama i, uopšteno govoreći, ovo je vrlo lep proizvod. Naša zamerka odnosi se na veličinu čitave igre, odnosno prostoru koji zahteva na stolu. Tabla je ogromna i definitivno je mogla biti malo manja, kako bi lakše stali ostali materijali za igru. Postavka, takođe, nešto duže traje za igru koja je, inače, veoma brza, mada je pozitivna stvar to što knjiga sa pravilima jako lepo objašnjava sve i čak ćete naći primere borbi, tako da nema nejasnoća kada se igra „Rat u Zemlji čuda”.

Na kraju, da li ćete ovu igru nabaviti ili ne zavisi od nekoliko faktora: da li vas privlači tema i kolorit, da li vam je okej da strateška igra ima toliko elemenata sreće i, konačno, da li imate mesta gde da je igrate. Kao naslov „za sve i svja”, igra poprilično pogađa u centar, dok će okoreli stratezi verovatno nastaviti da gunđaju.