Dragan KOSOVAC

1. oktobar 2024.

Nova školska godina donosi i novu sezonu jesenje bujice igara koja će nas zasipati tokom nekoliko narednih meseci. U takvim uslovima, nije lak zadatak za ostvarenja malih razvojnih timova da se kroz silne „velike igre” probiju do već teško dostupne pažnje publike. Indie tim Evil Raptor iz francuskog Liona okupio se oko programera Nikolasa Mejsonijea pre nekih šest godina, tokom razvoja mračne 3D platforme Pumpkin Jack. Njihovo premijerno ostvarenje pod novom, zajedničkom zastavom je Akimbot, još jedna kombinacija otkačene 3D akcije i platformisanja, samo što ovaj put okruženje nije inspirisano horor temama i Noći veštica, već naučnofantastičnim i krimi-klišeima.

Igra nas vodi u galaksiju u kojoj su roboti dominantni oblik života. Ipak, to što su stvorenja roboti, ne znači da nema haosa i pohlepe, pa ni autoritarnog „velikog brata”, zvanog Algoritam, koji sve to pokušava da drži pod kontrolom. O vlasti su se ogrešili i roboti Exe i Shipset, koji igru počinju iza rešetaka transportnog kombija. Dok naši antijunaci pokušavaju da pobegnu i pomire se sa činjenicom da su privremeno osuđeni na međusobno društvo. Situacija se okreće naglavačke, jer započinje planetarna invazija okrutnih Sharkbotova. Ono što počinje kao borba za izvlačenje žive glave iz apokaliptičkih uslova, ubrzo se pretvara u lični obračun sa negativcem koji vuče konce. A ako se, slučajno, desi da naši protagonisti iz svega izađu sa izbrisanim krivičnim dosijeima, eto spoja lepog i korisnog.

Akimbot je, pre svega, nepretenciozna igra. Nema sumanutih ambicija da se umetničari ili nametne neka „napredna” poruka, već se radi o čistoj, klasičnoj zabavi u vidu akcije iz trećeg lica, sklopljene po principu: malo platformisanja, malo napucavanja i lemanja, malo usiljenog humora kroz replike šašavih likova. Sve to sa čime se susrećete viđeno je već mnogo puta u drugim naslovima, neretko i bolje nego što je to ovde slučaj, ali upravo ta nenametljivost i retro atmosfera su ono što olakšava stvaranje konekcije sa ovom igrom, njenim gameplayom i protagonistima.

Tokom akcije, Shipset je, efektivno, NPC koji prosipa komentare u stilu Claptrapa. To znači da ako ste bili osetljivi na Borderlandsovu nezvaničnu maskotu, Shipset će vas iritirati u jednakoj ili, čak, još većoj meri, jer ne možete da ga izbegavate. Sa druge strane, Exe je igračev alter ego, kog direktno kontrolišete. Ovaj humanoidni robot i lovac na ucene je, tehnički, naslovni „akimbot”, jer postoji mogućnost da vitla pištoljem u svakoj ruci. Inače, sam arsenal je relativno ograničen, sa jednostavnom default pucaljkom koja ima beskonačnu municiju (ali se spamovanjem pregreva), čija upotreba puni vašu energetsku skalu, kao i četiri specijalna oružja koja aktivirate kad baš zagusti i njima roštiljate dok god u skali ima pomenute energije. Ti specijali su pomenuti dupli pištolji, kao i specijalne puške sa laserskim, kiselinskim i nanobotskim napadom. Tokom igre, na svakih nekoliko automatskih checkpointa nailazićete na mini-dropship sa prodavnicom u kojoj možete da unapređujete snagu specifičnog oružja, što je motivacija za detaljno istraživanje svakog ćoška, kako biste razbili sve kontejnere pune botkoina (da, to je naziv in-game valute).

Pored platformisanja i pucnjave, Exe ponekad mora da hakuje konzole na koje nailazi. Ta akcija aktivira nasumične mini-igre koje se rešavaju prilično lako. Ipak, početkom igre vas možda iznenadi neki od zadataka, što za sobom povlači penal u vidu gubljenja dela skale zdravlja, ali čak i kada se ona isprazni, Exe se respawnuje na poslednjem checkpointu i avanturu nastavljate dalje.

Akimbot solidno zabavlja igrače tokom nekih osam-devet sati, koliko je potrebno da se igra pređe i tokom tog perioda će vam neretko izmamiti osmeh. Nakon prelaska, nemate preterani razlog da mu se vraćate i svi su izgledi da ćete ga zaboraviti tokom sledećih nedelja i meseci pod pritiskom mnogo većih i zvučnijih ostvarenja. Ipak, ako volite simpatične 3D platformere, razmislite o nabavci Akimbota, cena mu je tik ispod dvadeset evra.