Bojan JOVANOVIĆ

1. oktobar 2024.

Squareov serijal Mana nije dobio punokrvni nastavak duže od decenije. Poslednja nova igra u franšizi pojavila se 2007. godine, ili 12 meseci ranije ukoliko se držimo isključivo RPG korena. Tokom prethodne i aktuelne konzolne generacije, Square Enix je opipavao puls publike objavljivanjem rimejka prve dve igre. Konačno, krajem 2023. godine, najavljen je Visions of Mana, potpuno novi naslov koji bi trebalo da akcionu JRPG formulu donese na moderne platforme, sa do sada najboljom audio-vizuelnom produkcijom, novim sistemima i još koječim. Ne moramo naglašavati da su zbog toga očekivanja od ove igre bila velika, pogotovo među poklonicima serijala.

Kao i svi prethodnici, Visions of Mana je nezavisno poglavlje čitave sage, praktično kao što svaki Final Fantasy može da se igra odvojeno od ostatka franšize. Jedina dodirna tačka sa ostalim igrama je drvo Mane, elementalna crtanolika čudovišta koja nastanjuju fantastične predele i mlađani protagonista sa žarom u oku od želje da postane veliki avanturista. Priča počinje donekle šokantno, bacajući vas u sred vatre: Oren i Lajza koji beže iz svog sela u panici zbog... nečega... usput se boreći sa sunarodnicima koji iz volšebnog razloga postaju kamena čudovišta. Njihova kratka eskapada završava se tragično, jer Lajzu kletva pretvara u kamen. Pogođen neizmernom tugom, Oren ispušta krik kao Dante na kraju Devil May Cry 1 i kreće vesela uvodna špica i igra vas seli na potpuno drugi kraj magičnog sveta.

Ovu avanturu ne igrate kao Oren, već Val, pomenuti avanturista sa žarom u oku i pesmom u srcu. Val biva izabran od starešine svoje mesne zajednice da ode na hodočašće do naslovnog drveta Mane u svetoj misiji... žrtvovanja sedam devojaka, kako bi svet preživeo još jedan ciklus od četiri godine. Još jedna šokantna tema, ali ne brinite, Val to prihvata s osmehom na licu, kao i njegova prijateljica Hina, koja je prvi srećni dobitnik karte u jednom pravcu za samoucmekavanje zarad „Opšteg dobra (tm)”. Sledi poprilično linearno špartanje svetom, uzduž i popreko, kako biste sakupili ostale pokemone, odnosno deve, odveli ih do drveta i odgledali odjavnu špicu dok zalazi sunce. Za razliku od mnogih igara sa JRPG scene koje smo viđali tokom poslednjih decenija, ovde ne osećate nikakvu presiju. Ne postoji nikakav Damoklov mač koji vam se klati nad glavom, nikakav armagedon koji preti da izbriše čitav svet, niti veliki zloća koga treba ucmekati kako bi se zaustavilo štagod zlo da je petljao i time kvario sveopštu idilu. Istina, nailazićete na prepreke i probleme koje morate da rešite mačevima i magijama, ali sve te fusnote mnogo su zanimljivije od centralnog zapleta koji, jednostavno, ne uspeva nikoga da uvuče u igru. Slično važi i za vaše saputnike, kao i većinu likova koje srećete. Glavna družina mahom je jednodimenzionalna, sa izuzetkom Morlija, koji ima veoma tragičnu priču, sastavljena od čistih klišea i stereotipa koje ste sigurno viđali ako ste odigrali makar jedan JRPG u životu. Sporedni likovi, pak, imaju šta da kažu i to je, generalno, zanimljivije od glavne priče koja tek posle nekih šest sati dobije zamajac.

Mana igre uvek su imale akcionu komponentu sa RPG bazom. Zato je bilo interesantno videti kako će to izgledati kada se iz korena prilagođava 3D okruženju. Borbe su brze, sa puno spektakularnih poteza, pogotovo kada svuda unaokolo krenu da pršte magije. Izvođenje podseća na ono što smo videli u Final Fantasy 7 rimejku, tj. da ima elemente Devil May Cry igara sa velikom agilnošću, duplim skokom, žongliranjem protivnika u vazduhu i svime ostalim što očekujete od jedne japanske akcione igre. Kada dovoljno ulemate protivnike ili ste se nadobijali batina, napuniće se plava skala čijom aktivacijom izvodite sinematični AoE napad koji će većinu protivnika trenutno eliminisati, dok će osetno oštetiti one „mesnatije”, uključujući i bossove. Pored toga, akciju možete pauzirati otvaranjem kružnog menija iz kog birate magije ili predmete koje želite da aktivirate tokom okršaja, ali ih možete postaviti i na razne prečice koje su vam dostupne. Ume to sve da ponekad postane previše haotično, pogotovo u kasnijim deonicama kada se vaša grupica bori sa desetak protivnika istovremeno, te nekada ne možete dovoljno brzo da registrujete sa koje strane pijete batine, niti ko vas je to tačno pogodio projektilom.

Što se vaše družine tiče, niste primorani da sve vreme kontrolišete Vala. Grupica junaka sa kojima putujete će rasti i četvoro od njih biće igrivi, mada vaš direktni party broji tri člana i ni u jednom momentu ne upravljate sa više od troje heroja. Menjanje kontrole između njih je jednostavno i moguće ga je izvoditi u žaru borbe, tako da će ljubitelji mikromenadžmenta imati pune ruke posla. A svakako ćete u nekim trenucima morati da brzo menjate između njih, jer im AI nije baš najfantastičniji i neretko će se dešavati da stoje usred crvene zone dok se boss sprema da ih spljošti kao palačinku.

Kao što niste zaglavljeni sa izborom jedne osobe koju ćete voditi kroz Visions of Mana, tako igrivi junaci nisu ograničeni ni po pitanju broja ličnih klasa. Igra koristi sistem elemenata koji lagano otključavate i kroz koji dodeljujete alternativne klase herojima u grupi. Svako takozvano, „seme sposobnosti” možete pojedinačnom junaku da dodelite samo jednom, čime se ne samo menja njihova klasa, već i čitav dijapazon sposobnosti i opreme koju mogu da nose. Igrači koji vole da se bave „minmaksingom” u RPG naslovima neće ovde imati baš puno „mesa” sa kojim mogu da rade. Visions of Mana je relativno jednostavna po pitanju svojih RPG elemenata, iako, na prvi pogled, deluje da ih ima sijaset i da vas zasipa mehanizmima. Klase imaju isključivo linearan razvoj, sa dva zida u unapređenjima za koje morate imati specifične predmete u inventaru da biste ih uklonili i mogli da trošite poene dalje. Uz izbor klase dolazi i njen specijalni potez, uglavnom napad na cooldownu koji na neki način usporava ili onesposobljava kretanje vaših meta. Osim toga, utabavanjem čudovišta na mapi, kao i na određenim deonicama, dobijaćete nove „semenke” koje možete trampiti za još magija ili su neke pasivno-aktivne sposobnosti koje se mogu dodati u dostupne slotove vaših junaka.

Sa slika verovatno vidite koliko je ovo lepa igra. Predeli su zaista bajkoviti, okruženja raznovrsna, a kolorna paleta prija očima i ne smeta prilikom navigacije. Svi dijalozi, pritom, imaju naraciju i nećete morati da čitate pasuse teksta ako to ne želite. Engleska glumačka postava obavila je vrlo pristojan posao, kao i njihove kolege sa izvornog japanskog govornog područja, tako da je izbor samo na vašim afinitetima. Mi smo prevagnuli ka japanskoj naraciji, jer usputno blebetanje kada god Val pokupi neki random predmet više nervira na engleskom.

Veliki problem igre je to što joj je svet bolno prazan. Dok ste u gradovima, pa, čak, i omanjim naseljima, sve vrvi od života i imate i štošta da radite tu. Međutim, u divljini se naviknite na zevanje i držanje leve analogne palice zakucane u smeru sledećeg dela questa. Sem usputnih susreta sa čudovištima i totalno opcionog lemanja sa njima, jedino što uopšte možete da radite na svim ovim mapama je da sakupljate drangulijice i pronalazite kovčežiće. Predmeti deluju kao da su nasumično rasuti, kao i kovčezi, a videćete ih izdaleka, jer upadljivo svetle, tako da ni istraživanje nije naročito uzbudljivo. Nagrade koje dobijate uglavnom su previše sitne i veoma je retko naći komad opreme ili neki jači predmet dok se tumara po mapi. Čim dobijete mounta, shvatićete da uopšte ne morate da se maltretirate borbama, već možete da se zaletite pravo ka tački koju zvezdica pokazuje. Tu ćete primetiti koliko samo ekrana sa učitavanjem postoji, kao i generalno ispraznih, sporednih questova koji vas šetaju između dve-tri lokacije. Pomalo apsurdno, ali VoM ima preterano mnogo međuanimacija, pogotovo u početnim satima, kada se nižu nakon svakih par koraka i prekidaju tok igre.

Visions of Mana generalno je dosadnjikav akcioni RPG, naivne priče i lepih vizuala, ali koji ničim ne oduševljava. Jedna od onih igara koje pokrenete kao sporednu zanimaciju dok primarno slušate neki podkast (na primer, naše prelistavanje novog broja) ili, čak, na drugom monitoru pratite neku seriju. Za razliku od slavnih prethodnika, ovo ne deluje kao igra koja će ostati u nekom dužem sećanju.