Ognjen POPOVIĆ

1. septembar 2024.

Najstariji vlasnici PC „kompatibilaca” sećaju se koliki je podvig bio doći do igara. Autor ovog teksta prvo je išao kod Ivana u Durmitorsku ulicu, u početku sa roditeljima u pratnji i pitao pirata da instalira i pokrene većinu igara koje je dotični učitavao ili kopirao direktno sa disketa. Posle toga je sam ili sa drugarima išao u Zvečansku ulicu kod pirata koji se nešto kasnije nazvao 3S Soft.

Tu negde, svoje mesto za snimanje igara u zamenu za novac našli su Slavija Soft, koji je vodio jedan student arhitekture, a povremeno je u stan dolazio i njegov brat, Duo Soft u blizini Kalenićeve pijace i ostali pirati iz oglasa.

Pored manje ili više kompjutera, od kojih su mnogi imali po nekoliko hard-diskova, što se oslikavalo njihovim oznakama od C do, recimo, F u interfejsu Norton Commandera, često na monohromatskim monitorima, ovaj ritualni odlazak u „nabavku igara” obeležili su sami pirati i ljudi prisutni u njihovim prostorijama, gde ste mogli da čujete razne priče. Kao u nekoj krčmi iz najboljih role-play ostvarenja. U početku smo učili DOS komande i upotrebu ARJ arhivera, koji je istisnuo ZIP, kako se štampa komandom direktno iz DOS-a (šifre za Budokan), a kasnije ponešto o stvaranju igara i prvim verzijama 3D Studija, kao i mnoge priče (ne)vezano za igre, a ponekad i izbegavali rotvajlere i dobermane.

Igre za DOS zadržale su se prilično dugo, čak i sa pojavom CD-a, kada su se snimale i u obliku famoznih CD ripova i zauzimale na desetine disketa, ogoljene od animacija, zvuka i svega što je moglo da smanji nedostižan kapacitet diskova. Strepeli smo od zvuka disketne jedinice koja bi drljanjem u prazno nagoveštavala loš sektor, uz poruku CRC Error. To je podrazumevalo ponovni odlazak kod pirata, kupovinu novih disketa ili, pak, čišćenje lasera na CD čitaču. Softver za popravku disketa bio je delimično pouzdan, ali i posle popravke, snimljena igra ne bi mogla da se raspakuje uz poruku Bad Hoffman Code.

Ovo nostalgično putovanje u prošlost izvedeno je s razlogom, jer ćete uz eXoDOS na najlakši mogući način zaigrati sve DOS naslove. Kada kažemo „sve”, zaista tako i mislimo. Autori eXoDOS-a su u jedan torrent napakovali sve znane i neznane igre, kojih ima preko sedam hiljada! Ali, daleko od toga da je to sve što eXoDOS nudi. Autori programa potrudili su se da maksimalno olakšaju i pokretanje ovih igara. Kolika to može da bude muka znaju svi koji su pokušali da se bave njihovom emulacijom.

Tipični koraci u ovom poduhvatu su downloadovanje emulatora DOSBox i igre, koja, obično, dolazi arhivirana. Neke manje igre, uz malo sreće, odmah posle raspakivanja mogu da se pokrenu standardnim DOS komandama. Jedino što morate da uradite je da „montirate putanju” do igara kroz DOS komande, kako bi emulator imao pristup odgovarajućim folderima na disku. Nažalost, u praksi ćete naići na „mali milion” problema. Možda vaša omiljena DOS igra ne može nigde da se nađe na internetu. Ranije su postojali sajtovi, kao što je neprevaziđeni Home of the Underdogs, koji je prestao da se održava i sa kog nije moguće preuzimati igre, mada i dalje može da posluži kao fenomenalna baza tekstualnih utisaka. Slična sudbina zadesila je i Abandoniu, koju su uređivali i neki ljudi sa (ex)YU prostora.

Srećom, danas postoje alternative za preuzimanje DOS igara, od kojih mnoge ne obezbeđuju direktne linkove za download, što nam umnogome otežava da popunimo mesečnu top-listu u rubrici „Test of Time”. Čak i da nađete pravu igru, može da se desi da se radi samo o Demo verziji, da je na nekom nerazumljivom jeziku ili da traži lozinke kako bi se pokrenula. U mnogim slučajevima, upit se „okida” tek nakon dužeg igranja. Okej, danas nije teško na internetu pronaći i skenirano originalno uputstvo i na taj način prevazići ovu prepreku.

Najlakše je platiti za ograničen broj retro igara već spremnih za pokretanje sa GoG sajta (u suštini, radi se o sličnom principu - unapred podešenoj DOSBox emulaciji, skrivenoj iza kulisa). No, ponekad je prava muka instalirati igru preuzetu sa neta, jer se često radi o DOS igrama arhiviranim u naročitim formatima, takozvanim imageima disketa ili CD-a, te morate da koristite naročite komande uz pomoć kojih ih mountujete. Čak i tada može da dođe do problema kod kog installer ne prepoznaje redosled disketa.

Da ne pominjemo neke opskurne formate u koje je igre arhivirao drevni program koji je nazvan DiskDupe, prisutan kod naših pirata. Ne sećamo se da smo za sada preuzeli igru u ovom formatu, ali imali smo prilike da pokrenemo igru koja je pre uploada nabavljena od OgnjaSoft pirata, oglašavanog i u našem časopisu, a online mogu da se nađu i kolekcije igara na CD-ima, koje su kružile na ovim prostorima.

Ako ste konačno instalirali igru, shvatićete da emulator DOSBox nije idealan i da ne može pravilno da emulira svaku od njih. Najlakši problem za rešavanje je brzina izvođenja, jer se igre ne obaziru na brzinu procesora. To se rešava menjanjem broja CPU ciklusa u emulaciji DOSBoxa, preko prečica na tastaturi. Da biste savladali neke teže probleme, moraćete da uređujete konfiguracioni fajl DOSBoxa ili da sa interneta preuzmete neki od njegovih forkova, jer igre rade samo pod njima. Neki od ovih forkova olakšavaju rad u odnosu na standardno izdanje DOSBoxa, kao što je lakša simulacija menjanja disketa ili emulacija CRT ekrana, kako bi doživljaj igranja bio još verodostojniji. EXoDOS sve igre instalira automatski, podešava setup fajlove i pokreće ih u pravoj verziji emulatora DOSBox.

Da biste lako locirali igru koju želite, eXoDOS dolazi sa LaunchBoxom, jednim od poznatijih frontendova za katalogizaciju igara. Svaka igra uredno se inkorporira pod LaunchBoxom i pravo je zadovoljstvo prolaziti kroz istorijat DOS igara u udobnom korisničkom interfejsu, sa svim mogućim podacima vezanim za igru.

Autori eXoDOS-a su se potrudili da implementiraju veliki broj filtera za pretragu, od onih standardnih, kao što je godina izdavanja, sve do mukotrpno određenih naslova po žanrovima ili pojedinih specijalnih filtera. Na primer, igre su podešene tako da se pokreću sa naprednom funkcijom DOSBoxa, koja automatski emulira CRT ekran u zavisnosti od grafičkog režima koji ste izabrali za igru. Neke od njih imale su neverovatne kombinacije, kao što je EGA igra u VGA režimu. Tako, možete da izlistate samo one igre koje su koristile kompozitni CGA režim.

Da biste sve igre imali na svom kompjuteru, morate da downloadujete sadržaj torrenta „teškog” preko 600 gigabajta. Međutim, tada ste mirni, čak i da neko igru zbog autorskih prava zauvek ukloni sa svetske mreže, vi je imate u lokalu. Ukoliko, ipak, ne želite ili nemate prostora za ovakvu egzibiciju, osnovna verzija eXoDOS-a, bez instaliranih igara, zauzima oko pet gigabajta. I dalje imate pun katalog naslova koje možete da pretražujete i informišete se o svakoj igri, jedino što će nedostajati je, možda, muzika iz igre ili video-snimak gameplaya. Srećom, svaku pojedinačnu igru možete da instalirate klikom na njen naziv, nakon čega se pokreće naročiti torrent iz komandne linije. Brzina preuzimanja zavisi od broja korisnika eXoDOS-a koji dele igru u tom trenutku, a utisak je sličan downloadovanju bilo kog drugog sadržaja na ovaj način.

Problem kod ove, Lite verzije je i updateovanje eXoDOS-a, koje se ne obavlja neprekidno, već preko pojedinačnih nadogradnji. Ukoliko već imate instaliran LaunchBox, nije teško ispratiti uputstvo koje foldere pristigle sa eXoDOS-om treba iskopirati pod skute frontenda. U kolekciji će se, pored svih platformi, pojaviti i kategorija MS-DOS. Kao da sve ovo nije dovoljno, autori eXoDOS-a pripremili su još jedan ogromni paket koji se dodaje u LaunchBox, a sadrži ogroman broj kompjuterskih časopisa, knjiga, elektronskih magazina, priručnika i literature vezane za kompjutere.

EXoDOS je najbolje rešenje za igranje DOS igara. Podešavanja važe za sve igre, a lako je odabrati alternative za pojedinačne slučajeve. Jedino bolje što može da se zamisli od ovoga je ručno downloadovanje igara sa interneta i njihovo „instaliranje” pod DOSBoxom. Na taj način ćete sebi upriličiti i onaj osećaj koji traje dok se igre instaliraju kroz tipične menije DOS grafičkog okruženja.

Zamerki stvarno nemamo, ono što nam pada na pamet da kolekcionari koji žele neku specifičnu verziju igre moraju sami da je nađu, jer su ovde u pitanju njihove najbolje verzije, dakle nećete imati ripovanu verziju igre ili Demo komplement.

Ono što ne možete da emulirate jeste priča sa početka teksta, a koliko god da je emulacija fantastična, to ne može da zameni osećaj kada se sve igra na originalnom hardveru i sa medijuma na kojima su igre originalno uskladištene. Za sve ostalo nema boljeg rešenja od ovog. EXoDOS radi i pod Linuxom, dok pod macOS-om može da posluži samo kao ogromna arhiva igara - za emulator morate sami da se snađete.