Dejan MISOJČIĆ

1. septembar 2024.

Upravo ste se vratili sa letovanja iz snova, sa koncerta omiljenog benda ili ste detetu organizovali najbolji rođendan ikada. Telefon je prepun sjajnih video-snimaka i sada biste želeli da ih podelite sa prijateljima i rodbinom u vidu efektnog filma sastavljenog iz više video-snimaka i fotografija sa dodatim efektima, prelazima, titlovima...

Većina će posegnuti za nekim od mnogobrojnih programa za video-obradu namenjenih „masi”, od kojih su mnogi opisani u ranijim izdanjima vašeg omiljenog časopisa. I, zaista, posle samo nekoliko klikova mišem i dosta automatizovnih procesa dobićete prilično zadovoljavajuće rezultate koje možete da podelite sa svetom. Ali, šta ako poželite malo više funkcija, kontrole i mogućnosti da ispoljite svoju kreativnost? Tu na scenu stupaju profesionalni programi za nelinearnu montažu.

Postoji više kvalitetnih rešenja na softverskoj pijaci, a među njima se (možda) izdvaja Adobe Premiere Pro. Problem sa alatkama iz klase je što su teže za savladavanje i što koštaju više nego što ste voljni da platite ukoliko ih ne koristite u profesionalne svrhe. Srećom, postoji program koji u besplatnoj verziji pruža iznenađujući set opcija i mogućnosti i sigurno predstavlja najmoćnije besplatno rešenje koje se trenutno nalazi na tržištu.

Režimi rada

Kada pokrenete DaVinci Resolve, dočekaće vas prozor za pokretanje novog projekta ili rad na ranije snimljenom. Nakon odabira projekta na kom se radi, pojavljuje se dosta komplikovan, ali prilično dobro implementiran interfejs. U dnu se nalazi traka na kojoj je smešteno sedam tastera za izbor režima rada. To su redom: Media, Cut, Edit, Fusion, Color, Fairlight i Deliver. Pritiskom na bilo koji od njih interfejs se menja u potpunosti.

U režimu Media, kao što ste verovatno pretpostavili, prikupljate izvorne datoteke (slike, video i zvuk) i dodajete ih u projekat. Ovde je moguće izvršiti trimovanje datoteka (ako ste sigurni da vam neki deo sigurno neće zatrebati kasnije u obradi, jer je to moguće uraditi i naknadno), obeležavati datoteke bojama radi lakše manipulacije, grupisati ih u binove (to su, u suštini, folderi) i pristupati metapodacima. Desnim klikom na neku od datoteka dobija se pregršt opcija, a jedna od interesantnih (kod video-datoteka) je Analyze Clip for People, koja prepoznaje isti lik na različitim snimcima i grupiše ih po tom kriterijumu.

Sledeći režim je Cut i uz pomoć njega se dodaju multimedijalne datoteke i manipuliše se trakama. Ovaj režim umnogome podseća na slične programe istog žanra. Gornja polovina ekrana podeljena je na dva dela: u levom se nalaze datoteke koje ste prethodno dodali u projekat i koje sada možete da raspoređujete u trake na vremenskoj liniji, dok se u desnom nalazi prozor preview. U donjem delu nalaze se dva prikaza vremenske linije: prvi je skučen i prikazuje manje informacija, ali je zgodan za navigaciju, dok je drugi detaljniji, prikazuje thumbnailove i audio-signal. U ovom režimu, dakle, dodajete fajlove, organizujete njihov redosled i trajanje i, na kraju, dobijate sirovi materijal.

Prelaskom u sledeći režim - Edit, dolazite do omiljenog dela nelinearne montaže za mnoge korisnike, a to je dodavanje efekata na video i audio-snimke, prelaza između kadrova, kao i titlova. Izbor efekata zaista je veliki i dosta njih deluju prilično profesionalno. Isto važi i za izbor prelaza između snimaka, kao i za titlove, koji imaju veliki broj prilično efektnih varijacija. Ukoliko vam to nije dovoljno, omogućeno je dodavanje third party plug-inova, a možete i sami da zamislite koliki izbor postoji u online univerzumu. Za svaku prethodno navedenu stavku, u desnom delu ekrana pojavljuje se kontekstualni meni putem koga se, „u sitna crevca”, podešava svaki aspekt. Mogućnosti su velike, ali to se i očekuje od punokrvnog softvera za nelinearnu montažu.

Moćna fuzija

Režim Fusion koristi se za kreiranje vizuelnih efekata, pokretne grafike, 3D teksta i tako dalje. Baziran je na „čvorovima”, gde svaki od njih može da predstavlja različitu operaciju, kao što je korekcija boja, maskiranje, kompozicija, efekat i slično. „Čvorovi” se međusobno povezuju u dijagram toka, čime se omogućava visoka preciznost u procesu obrade. Kao i kod dijagrama toka algoritma u programiranju, „čvorovi” se i ovde primenjuju sekvencijalno, po unapred definisanom redosledu, pa je kontrola potpuna.

Kako biste bili u mogućnosti da iskažete punu kreativnost, na raspolaganju je preko 250 različitih alatki. Ovaj podatak odnosi se na komercijalnu verziju, u besplatnoj ih ima manje, ali i dalje više nego dovoljno za postizanje ozbiljnih rezultata. Interesantne su alatke za praćenje objekta u video-snimku (tracking), za stabilizaciju slike, za „pametno” cropovanje videa, gde bitni objekti ostaju u kadru... Sve što zamislite je tu! Iako korišćenje „čvorova”, na prvu loptu, deluje složeno, nakon gledanja desetominutnog YouTube tutorijala bićete u mogućnosti da izradite efektan animirani intro video.

U režimu Color dočekaće vas sve alatke za korekciju boja koje se očekuju u profesionalnim video-editorima, ali i programima za obradu slika (na primer, Photoshopu). Ponovo je dozvoljena upotreba „čvorova” kao u režimu Fusion, a tu su i Color wheels, spektrometri i čitava baterija opcija za podešavanja parametara boja videa. Ovde je već potrebno poznavanje pojmova vezanih za korekciju boja, osvetljenosti, kontrasta... ali uz pomoć „čvorova” lako je moguće dodavati nove funkcije i do mile volje ih isprobavati kako bi se testiralo šta im je, zapravo, svrha. Naravno, sve promene odmah su vidljive u prozoru preview. Ako niste zadovoljni rezultatom, jednim klikom izbrišite „čvor” i sve promene nestaju.

Iako je osnovne radnje na audio-trakama moguće izvršiti u okviru režima Edit, DaVinci Resolve ima veoma moćan audio-editor koji bi vrlo lako mogao da prođe i kao zaseban program. Omogućava rad sa najviše dve hiljade audio-traka, što je više nego što će vam ikad zatrebati. U ovom režimu, upravljački interfejs podseća na one viđene u sličnim ostvarenjima iz klase. Tu su mikser, timeline sa trakama, ekvilajzer, dok se na levoj strani nalazi deo sa bibliotekom datoteka, audio-efektima, a sa sajta proizvođača moguće je downloadovati biblioteku audio-fajlova koje je moguće besplatno koristiti u projektima.

Podeli sa svetom

Na kraju, očekivano, dolazimo do režima Deliver u kom ćete kreaciju renderovati i snimiti u nekom video-formatu. Ponuđen je veliki broj predefinisanih formata namenjenih za objavu na društvenim mrežama ili za dalju obradu u nekom drugom programu. Naravno, u opticaju je i detaljno podešavanje svih aspekata rezultujućeg video-snimka. Kada ste podesili sve parametre, kliknite na Render i gledajte kako nastaje vaše, Oskara vredno, filmsko delo.

Hardverska zahtevnost i performanse

Da biste DaVinci Resolve koristili punim plućima, potrebna je što moćnija mašina. Pre svega, minimum je 16 gigabajta radne memorije, dok je 32 gigabajta preporučeno. Intelov procesor Core i7 ili AMD-ov Ryzen 7 toplo se preporučuju, dok se solid statedrive podrazumeva. Kada je grafička kartica u pitanju, program će se pokrenuti sa bilo kojim modelom ukoliko ima minimalno dva gigabajta video-memorije, ali, kako se program dosta oslanja na grafički podsistem, preporučeno je korišćenje što jače kartice.

Kada se brzina rada uporedi sa drugim programima slične vrste, Resolve zauzima zlatnu sredinu. Stabilnost je dobra, iako se po forumima javljaju korisnici kojima je program „pucao”. Na sajtu proizvođača dostupan je i namenski upravljački hardver za lakši i udobniji rad.

Najveći problem pri radu s DaVinci Resolveom je strma kriva učenja. Uz program dolazi PDF dokumentacija na oko 4000 strana i to je dovoljno da vam pokaže kakav je ovo mastodont od programa! Ipak, ako mu date šansu, malo se potrudite, pogledate video-tutorijale za početnike, kojih je pun YouTube, za neko razumno vreme ćete početi da se osećate komotno pod interfejsom programa i tada će sve postati puno lakše i logičnije. Jednostavno, nije bilo moguće napraviti toliko moćan program, a da njegovo korišćenje može da se savlada za jedno popodne.

Kao što smo više puta napomenuli, besplatna verzija je zaista moćna i nećete naći ništa bolje u klasi. Rezolucija snimaka ograničena je na 4K, a framerate na 60 sličica u sekundi. Takođe, neki efekti i funkcije nisu dostupni u besplatnoj verziji. U komercijalnoj iteraciji, koja nosi sufiks Studio, moguće je izrađivati materijal u rezoluciji 32K, uz framerate od 120 sličica u sekundi. Tu je i podrška za rad sa više grafičkih kartica, hardversko dekodiranje i enkodiranje, Dolby Vision, HDR10+ i još mnogo toga. Sve to za 295 američkih dolara, koliko košta trajna licenca.

Na kraju - preporuka

Ukoliko na internetu pokušate da dobijete informaciju o tome kod kojih filmova je u postprodukciji korišćen DaVinci Resolve (doduše, komercijalna verzija), dobićete impresivnu listu holivudskih blokbastera. Navešćemo samo neke od njih: „Star Wars: The Last Jedi”, „X-Men: Apocalypse”, „Pirates of the Caribbean”... Ovo bi trebalo da bude dovoljan razlog da programu date šansu, uz činjenicu da je besplatan, jer kao što kaže naš narod: što je džabe...