D. PETROVIĆ

1. jul 2024.

MikroTik je firma iz Letonije, poznata po svojim kvalitetnim mrežnim uređajima, ali i još poznatijem operativnom sistemu za svoje rutere RouterOS. Ovaj operativni sistem omogućava ogromnu slobodu administratorima, te su, u kombinaciji sa odličnim hardverom, MikroTikovi uređaji često prvi izbor za ozbiljnije mrežne sisteme. Za softverom ne zaostaje ni hardver, pa su, na primer, njihove RouterBOARD pločice postale sinonim za mrežne uređaje namenjene „mejkerima”, odnosno za specifične mrežne projekte. Ovom prilikom vam predstavljamo ruter iz naslova koji je i više od rutera, mada smo primetili i neke čudne odluke Letonaca. Oznaku nećemo da ponavljamo, jer deluje besmisleno kada se čita, ali nije besmislena i, zapravo, govori o mogućnostima i nameni uređaja prema MikroTikovoj internoj nomenklaturi.

Letonci su napravili ruter u nesvakidašnje dizajniranom kućištu. Štaviše, nismo sigurni da smo slično do sada videli. Kućište rutera je dvobojno (crna i tamnocrvena), što, samo po sebi, nije ništa posebno. Isto važi za kombinaciju materijala metal-plastika. Nama je privukao pažnju izuzetno nizak profil rutera, tek nešto viši od samih kućišta RJ45 priključaka, a to sve znači da gornji poklopac ide tik iznad komponenata na ploči. Ovo ne bi predstavljalo naročit problem da kritične komponente na matičnoj ploči rutera ne zahtevaju hlađenje. Letonci su problem hlađenja rešili tako što su rebra pasivnog hladnjaka postavili na spoljašnju zadnju stranu. Pasivni hladnjak je, zapravo, cela donja površina, koja je sačinjena od metala i čiji se krajevi izvijaju nagore u formi rebara, te na taj način odvode višak toplote. Nizak profil, rebra hladnjaka i, generalno, sam dizajn rutera definitivno su nešto što se ne sreće često. Ako će ruter da stoji na polici, potrebno je da mu se zalepe gumene stopice, a može i da se zašrafi na zid ili stranicu ormara, stola ili slično. Preko dodatnog nosača, koji se dokupljuje, ruter može da se ugradi i u mrežni ormar, pri čemu četiri ovakva rutera staju u jedan ormarski „sprat” (1U).

Letonci su posao poverili Qualcomm IPQ-5018, dvojezgarnom ARM procesoru čije srce kuca na 800 megaherca. Procesoru je na raspolaganju 512 megabajta RAM-a i 128 megabajta NAND fleša. Iako je u osnovi ovo IEEE 802.11ac SoC sa Wave-2 tehnologijom, Letonci su, ipak, uspeli da ga iskoriste za IEEE 802.11ax, to jest, Wi-Fi 6. Sa druge strane, preko spoljašnjih antena od četiri dBi, ruter je sposoban da uspostavi mrežu na (samo?!) 2,4 gigaherca i na njoj podatke deli brzinama do 574 megabita u sekundi. Dakle, imamo ruter koji radi po Wi-Fi 6 standardu, ali samo na nižem frekventnom opsegu, ne i na pet gigaherca. Podsećamo, SoC jeste sposoban i za viši frekventni opseg. Za raspoređivanje mrežnih paketa zadužen je Marvelov 88E6190. Ovaj komad silicijuma se stara za gigabitne Ethernet priključke, od kojih dva mogu da se koriste i u PoE svrhe i to jedan kao PoE In, a jedan kao pasivni PoE Out. Dakle, osim preko strujnog adaptera, ruter može da se napaja i na ovaj način. Neko će reći da su u današnje vreme na ozbiljnijim ruterima gigabitni priključci prevaziđeni, što i jeste tačno. Poenta je u tome da su Letonci namenili ruter da prvenstveno funkcioniše preko optike, u čiju svrhu je i dodat 2,5-gigabitni SFP priključak. Ono što je bitno jeste da Ethernet kontroler sa CPU-om komunicira preko 2,5-gigabitne magistrale. Prvi LAN/WAN ima direktnu liniju sa CPU i ne ide preko Marvelovog kontrolera. Od preostalih priključaka, tu su konzolni RJ45 i USB 3.0. Na kraju, tu su taster za ponovno pokretanje uređaja, taster za uključivanje i par statusnih lampica.

Izlaz u svet se može ostvariti uz pomoć LAN kabla, optičkim kablom, ali i preko LTE adaptera za mobilni internet, koji se povezuje putem USB priključka. Omogućeno je da se potera Pi-hole adblock na ruteru, što može biti od koristi. Ipsec hardverska enkripcija ne opterećuje CPU, što je isto bitna karakteristika. Korišćenje ove enkripcije donekle umanjuje protok, što direktno zavisi od veličine paketa u bajtima.

Ruter možemo da postavimo tako što se povežemo sa njegovim SSID i pristupimo mu preko IP adrese. Na njemu se „vrti” RouterOS u verziji 7.12.2, a, koliko možemo da vidimo, korisnički interfejs nije menjan u poslednje vreme. Tu je i dalje leva bočna traka sa menijem i podmenijem, dok se statistički podaci i postavke otvaraju u središnjem ekranu. U gornjoj traci je omogućen pristup nekolicini režima ovog OS-a. Tu su Safe Mode, Quick Set, WebFig, Terminal, kao i padajući meni sa dodatnim opcijama. Direktan pristup terminalu znaće da ceni svaki napredniji administrator. Početna podešavanja ćemo obaviti preko Quick Set, a ono glavno je pod WebFig. Prolazak kroz sve stavke levog bočnog menija nema smisla, kad samo IP u meniju otvara dodatnih 26 stavki. Evidentno je, ipak, da je OS bogatiji u odnosu na verziju s kojom smo se družili poslednji put. Osim preko WebFig, može da se preuzme i WinBox alat, što je priča za sebe.

Za upravljanje ruterom može da se koristi i MikroTik aplikacija. Koliko verzija kojoj pristupamo preko IP adrese daje ogromnu slobodu administratoru, toliko je ova za mobilne uređaje uskraćuje. Početni ekran zapravo se sastoji iz nekoliko segmenata, putem kojih možemo da pratimo statističke podatke o stanju hardvera, mreže i slično. Aplikacija omogućava brzo postavljanje rutera, a tu su još File Manager, Kid Control, Port Forwarding i druga podešavanja. Očigledno je zamišljeno da se ova aplikacija koristi samo za praćenje sistema, ali ne i za neko ozbiljnije upravljanje.

MikroTik L009UiGS-2HaxD-IN ima zanimljiv dizajn, moćan hardver, uz čudnu odluku da se izostavi Wi-Fi na pet gigaherca, ali uz softver u samom vrhu ponude. MikroTik uređaji i nisu namenjeni široj narodnoj masi. Daleko od toga da su preskupi - naprotiv. Razlog je u tome što prosečan korisnik neće umeti da iskoristi ni trećinu mogućnosti rutera, ali će profesionalci i te kako umeti da ga „poteraju” na maksimumu.

GALERIJA