Dušan DINGARAC

1. jul 2024.

Pre samog leta stigle su nam vrućine, a sa njima i više javnih rasprava. Javna rasprava o Predlogu razvoja strategije sistema elektronskih komunikacija do 2030. godine prvobitno je trebalo da traje od 29. maja do 18. juna, ali je naknadno produžena do drugog jula. Predlog strategije može se naći na sajtu Ministarstva informisanja i telekomunikacija (i.sk.rs/360092). Okrugli sto održan je putem video-konferencije petog juna, a na zahtev stručne javnosti, javna rasprava je produžena. Sve javne rasprave dostupne su putem platforme ekonsultacije.gov.rs, na njoj se mogu naći svi materijali, može se podneti mišljenje na predložene materijale, a petnaest dana nakon završetka javne rasprave nadležno telo koje sprovodi raspravu stavlja izveštaj na platformu.

Druga javna rasprava koju sprovodi Ministarstvo informisanja i telekomunikacija je o Nacrtu akcionog plana za realizaciju Strategije razvoja informacionog društva i informacione bezbednosti u Republici Srbiji od 2021. do 2026. godine, za period od 2024. do 2026. godine (i.sk.rs/360093). Rasprava je sprovedena od sedmog do 28. juna uz okrugli sto održan 18. juna putem video-konferencije.

Treću javnu raspravu isto ministarstvo sprovodi od trinaestog juna do trećeg jula. U pitanju je Javna rasprava o Predlogu strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period 2024-2030. godine (i.sk.rs/360094). Održana su i dva događaja na kojima se diskutovalo o predlogu i to 19. juna u Beogradu i 26. juna u Novom Sadu. Naravno, pomenuti portal eKonsultacije je obavezan kod svih javnih rasprava.

U okviru projekta EDGE (Enabling Digital Governance), koji se implementira za potrebe Kancelarije za informacione tehnologije i eUpravu, uz podršku Svetske banke, agencija Ipsos sprovela je istraživanje stavova građana i privrede Srbije o Portalu eUprava. Na osnovu istraživanja, 88 odsto građana i 97 odsto privrede je zadovoljno brzinom pružanja elektronskih usluga, dok je 86 odsto građana i 95 odsto privrede zadovoljno poslednje korišćenom elektronskom uslugom. Čak 90 odsto građana je zadovoljno brojem usluga na Portalu eUprava. Takođe, 95 odsto privrede je zadovoljno jednostavnošću korišćenja elektronskih usluga.

Rezultati ovog istraživanja, takođe, govore da šest od deset građana Srbije više voli da završava administrativne obaveze onlajn, što je znatno više nego pre godinu i po dana, a čak tri četvrtine privrede danas radije bira elektronski šalter umesto odlaska u državne institucije. Kao najveću prednost elektronskih usluga javne uprave, korisnici ističu uštedu vremena koje bi, inače, proveli čekajući u redovima državnih ustanova.

Broj građana koji imaju nalog na Portalu eUprava neprekidno raste i sada iznosi 2,2 miliona. Najčešće korišćena usluga je zakazivanje termina za ličnu kartu ili pasoš, dok je eSanduče funkcija koja beleži izuzetan rast upotrebe u odnosu na 2023. godinu. Udeo građana koji za prijavljivanje na Portal koristi aplikaciju ConsentID se više nego duplirao i iznosi 31 odsto.

Izvoz usluga u IKT sektoru u Republici Srbiji nastavio je da beleži najveću stopu rasta iz godine u godinu, te je od 2012. godine, kada je iznosio svega 375 miliona evra, do 2023. godine uvećan gotovo deset puta, kada je dostigao vrednost od 3,44 milijarde evra.

Intenzivan rast izvoza usluga u IKT sektoru nastavljen je i u 2024. godini. U prvom kvartalu 2024. godine izvoz IKT usluga iznosio je 917 miliona evra, što je 17 odsto više nego u prvom kvartalu 2023. godine, a više nego u celokupnoj 2017. godini.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nastaviće sa realizacijom intenzivnih aktivnosti koje za konačni cilj imaju to da ukupan izvoz usluga u IKT sektoru do kraja ove godine dostigne iznos od oko četiri milijarde evra.

U okviru projekta ruralnog interneta, u opštini Barajevo, u Maloj Moštanici i Meljaku, u vrednosti od 455 hiljada evra, izvedeni su radovi na trasi dugačkoj 14800 metara. Pristup brzom internetu omogućen je svim stanovnicima ovih naseljenih mesta. Projektom je obuhvaćeno 670 domaćinstava u Maloj Moštanici i više od 1800 u Meljaku. Internet su dobile i dve osnovne škole.

Šestog juna 2024, zvanično je obeležen početak projekta „Otvoreni podaci za otvoreno društvo”, koji će do marta 2025. godine sprovoditi Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, u partnerstvu sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), uz podršku Ujedinjenog Kraljevstva. U prethodnih osam godina, pokrenute su razne aktivnosti kako bi se javne institucije podstakle da otvore svoje podatke javnosti. Globalna inicijativa o otvorenim podacima pokrenuta je sa idejom da podaci koje javne institucije sakupljaju i obrađuju treba da budu slobodno dostupni svima, u mašinski čitljivom formatu, koji računar može da obrađuje. Ovakav format dozvoljava njihovo dalje korišćenje i ponovno objavljivanje. Otvoreni podaci prepoznati su kao ključ za stvaranje novih generacija preduzetnika, inovativnih i naprednih oblasti privrede, pametnih gradova i efektivnijih javnih institucija i usluga za građane.

Danas brojne mobilne aplikacije i servisi počivaju na otvorenim podacima, kao što su aplikacije koje prikazuju vremensku prognozu, zagađenje vazduha ili Google Transit, koji nam omogućava da koristeći Google mape lako dođemo od tačke A do tačke B javnim prevozom.

Projektom je predviđeno i zakonsko prepoznavanje značaja „visokovrednosnih” podataka, kao što su meteorološki podaci, geopodaci, transportni podaci i drugi, kao i podsticanje njihovog otvaranja. Dodatno, projekat će doprineti povećanju znanja i veština žena za bavljenje naukom o podacima i podsticanje prikupljanja i otvaranja podataka koji se bave rodnim pitanjima, i mogu da znatno unaprede proces donošenja odluka. Tokom trajanja projekta, biće podržani novi primeri upotrebe otvorenih podataka, i unaprediće se rad Portala otvorenih podataka.

Početkom juna, Fond za inovacionu delatnost je u okviru programa GovTech predstavio spisak dvadeset inovativnih rešenja koja će biti finansirana kroz ovaj program. Podsetimo, kroz ovaj program prvo su javni subjekti bili pozvani da daju predloge oko problema digitalizacije iz svojih nadležnosti koji bi mogli da se rešavaju od strane startapa. Krajem prošle godine, predstavljen je spisak od dvadeset četiri odabrana problema (i.sk.rs/359629). Nakon prijava za rešavanje tih problema, sada je konačno usvojen spisak od dvadeset problema (i.sk.rs/360095) čije rešenje će se finansirati kroz ovaj program. Spisak sadrži i odabranu firmu/startap koja će raditi na rešavanju problema. Sredstva za realizaciju GovTech programa obezbeđena su iz budžeta Republike Srbije, sa razdela Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u ukupnom iznosu od 150 miliona dinara.

Na ovogodišnjem konkursu StarTech programa za razvoj inovacija i digitalnu transformaciju privrede Srbije prijavilo se 177 preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća. Ogromno interesovanje za grantove, koji iznose 50 hiljada dolara, četvrtu godinu zaredom potvrđuje značaj ovakvih inicijativa u podršci domaćim inovatorima. S obzirom na to da je dostupno samo deset grantova, može se reći da je konkurencija veoma jaka.

Više od polovine prijava usmereno je na razvoj aplikacija, digitalnih platformi i softvera koji unapređuju poslovne procese. Na drugom mestu su inovacije u domenu veštačke inteligencije, zatim slede poljoprivreda, multimedija, građevina i biotehnologija. Prijave su stigle iz dvadeset devet gradova i opština. Na konkurs se javilo 30 preduzetnika i 147 privrednih društava, a inovatori su do 15. maja mogli da apliciraju i za podršku u izradi biznis plana i tu pomoć je iskoristilo 75 prijavljenih.

StarTech je šestogodišnji projekat podrške inovacijama i digitalnoj transformaciji privrede koji sprovodi NALED u saradnji sa Vladom Srbije, a koji finansira kompanija Philip Morris. Opšti cilj programa je ubrzanje rasta srpskih kompanija i transformacija tradicionalne ekonomije u digitalnu, izvozno orijentisanu ekonomiju zasnovanu na znanju i inovacijama. StarTech je, do sada, podržao 82 inovacije kroz grantove ukupne vrednosti tri miliona dolara.

NBS je saopštila da su tri banke (API Bank, Srpska banka i Adriatic Bank a.d. Beograd) omogućile uslugu mobilnog bankarstva za svoje klijente, kao i mogućnost korišćenja instant plaćanja, omogućavanjem jednostavne i pouzdane metode plaćanja putem mobilnog telefona - IPS skeniraj, IPS pokaži, IPS QR i Prenesi. I ovo saopštenje nas podseća da usred velikog broja sudskih sporova protiv američkih kartičarskih sistema u SAD i u Velikoj Britaniji, zbog prevelikih naknada i gušenja konkurencije, mi ne pridajemo značaj domaćim platnim sistemima. Domaća Dina kartica svojevremeno je zaustavljena u razvoju u korist stranih sistema. Danas ljudi izbegavaju da je podignu u svojim bankama, iako je NBS obavezao banke da moraju da izdaju Dina karticu svim klijentima. Razlog je taj što oni ne vide bilo kakav benefit Dina kartice u odnosu na strane kartice, kojima mogu da plaćaju i u većem delu bogatog („zapadnog”) sveta. Ona je jedino zanimljiva našim ljudima koji idu u Kinu i našim ljudima koji rade u Kini zbog UnionPay kobrendinga. Ove IPS usluge NBS, iako su veoma dobro tehnološko rešenje, nisu dovoljno popularizovane, posebno na mestima plaćanja.

Posle mnogo najava, Toll4all tagovi su od petog juna aktivni i u Crnog Gori. Svaki korisnik ovog sistema koji doda sredstvo plaćanja za Crnu Goru može da bez zaustavljanja plati prolazak deonicom auto puta Smokovac - Mateševo i prolazak kroz tunel Sozina. Iako je turistička sezona uveliko počela, i dalje se čeka na integraciju ovog sistema sa Grčkom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Niko od zvaničnika se ne izjašnjava u javnosti gde je zapelo i koji su novi datumi kada se ove integracije mogu očekivati.

Turistička sezona uvek asocira na roming telefonski saobraćaj. Iako je u regionu praktično ukinut i njegove cene su snižene sa zemljama EU, izbor SIM kartice u stranoj zemlji se često čini kao isplativije rešenje od roming dodatka kod matičnog operatera. Kupovina SIM kartice u stranoj zemlji može da predstavlja zanimljivu avanturu i zbog često potrebnih dokumenata i zbog komplikacija da se sva uputstva i meniji mogu naći samo na glavnom jeziku zemlje porekla kartice. Sa porastom popularnosti i zastupljenosti eSIM na mobilnim uređajima raste popularnost kupovine jednokratnih eSIM-ova za boravak u nekoj zemlji. Nažalost, za sada samo skuplji telefoni omogućavaju ovu tehnologiju, pa ona još uvek nije dostupna širokim narodnim masama.

I pored toga, SBB je počeo da reklamira eSIM kartice za Grčku, Hrvatsku, Sloveniju i Bugarsku sa neograničenim internetom i trajanjem od sedam ili petnaest dana. Reklama, zapravo, vodi na sajt Telemacha Hrvatske, pa se ovakva kupovina ne razlikuje mnogo od korišćenja nekog od svetskih servisa poput aplikacija Nomad ili Saily, jer ćete eSIM na kraju platiti platnom karticom u evrima.