Vladimir PISODOROV

1. jun 2024.

Ako ste se u trenucima muke zapitali, kakav vam to bootabilni medijum Windows traži i zašto za njega do sada niste čuli, evo prilike da rešite misteriju. U pitanju nije ništa drugo, do instalaciona verzija Prozora koju je potrebno kopirati na medijum po izboru. Ovog puta, bavićemo se njegovom izradom, odnosno, načinima da na USB „flešku” (jer, ko još koristi optiku) „prebacite” instalaciju Windowsa, koju ćete kasnije moći da iskoristite u kriznim situacijama. Možda instalaciju sistema niste obavili sami, a ukoliko jeste, možda ste USB zagubili ili ga jednostavno „prepisali”. Predstavićemo (če)t(i)ri načina koja vas vode do cilja, a polazimo od onog koji i sam Microsoft preporučuje.

Media Creation Tool

Programeri iz Redmonda osmislili su način kako da izradite bootabilni USB/DVD bez puno pametovanja i lutanja. Sve što vam je potrebno jeste alatka Media Creation Tool (i.sk.rs/359976, 9,64 MB) i nešto strpljenja da ispratite sve korake kroz koje vas vodi svojevrsni „čarobnjak”. Olakšavajuća stvar je to što je program prenosiv i ne zahteva instalaciju, pa nakon što po njegovom preuzimanju i pokretanju budete kliknuli na taster Accept, kako biste prihvatili uslove korišćenja, odmah možete da započnete rad.

Prvu odluku koju ćete morati da donesete jeste ta koju verziju Windowsa želite da preuzmete (funkcija Edition), baš kao i na kom jeziku želite da korespondirate s Prozorima (funkcija Language). Da bi izbor bio moguć, „kućica” ispred funkcije Use the recomended options for this PC ne sme da bude štriklirana. Ukoliko „flešku” planirate da koristite samo na svojoj mašini, stvari možete da prepustite automatici, ali ako pripremu obavljate za prijatelja, prethodno se konsultujte. Kada završite, kliknite na taster Next i dočekaće vas izbor da li želite da obavite „narezivanje” sadržaja na USB (funkcija USB flash drive) ili skladištenje u obliku ISO datoteke na hard-disk (funkcija ISO file). Zanima nas prvi slučaj, pa mišem kliknite na radio-taster ispred naziva funkcija i odmah potom „overite” taster Next. Osim što je prenosiv, Media Creation Tool potpuno je samostalan kada je u pitanju „narezivanje” sadržaja, a to znači da nema potrebe za korišćenjem dodatnih alatki. Ukoliko već niste priključili „flešku” na mašinu, sada je prilika da to učinite i ako Windows iz nekog razloga nije uspeo da je prepozna, kliknite na link Refresh drive list. Na ekranu se pojavljuje spisak dostupnih USB uređaja, a vi dobro pripazite da odaberete onaj pravi, jer će na odredišnom uređaju svi podaci biti izbrisani. Izbor potvrdite klikom na taster Next. Vodite računa i o tome da je za uspešno obavljanje akcije potrebno da obezbedite USB stik minimalnog kapaciteta od osam gigabajta.

Automatika preuzima proces i otpočinje preuzimanje potrebnih datoteka i njihovo kopiranje na USB. Ne preostaje vam ništa drugo nego da se zavalite u fotelju i sačekate da posao bude obavljen. Za to vreme, kompjuter može normalno da se koristi. Kada na ekranu budete ugledali poruku Your USB flash drive is ready, mišem možete da kliknete na taster Finish. Program će tada obaviti brisanje privremenih datoteka, čime je akcija kreiranje bootabilne Windows instalacije završena.

Media Creation Tool se jednostavno koristi i, kao što ste mogli da vidite, proces se svodi na pritiskanje tastera Next i donošenje minimalnog broja odluka. Međutim, u praksi nije sve uvek tako bajno i sjajno, pa nisu retke situacije da, u sred procesa, budete „počašćeni” porukom da na vašoj mašini nije moguće obaviti proces do kraja. Tada vam ne preostaje ništa drugo, nego da akciju ponovite i nadate se boljem ishodu. Isto tako, Media Creation Tool poznat je i po tome što na nekim mašinama odbija da se pokrene, iako je prethodno fercerao bez ikakvih problema. Sve to ga čini nepouzdanim i jednostavnost upotrebe pada u drugi plan. Naročito kada vam gori pod nogama i nemate vremena da se rvete sa bagovima.

Rufus

Alternativa Microsoftovoj alatki je dobro poznato programče Rufus (rufus.ie, 1,36 MB). Kao što to već verovatno znate, u pitanju je softversko rešenje čija je osnovna namena „narezivanje” sadržaja na USB stikove. Pritom, ovde se misli na pretakanje podataka uskladištenih u obliku „kontejner” datoteka, kao što su ISO, IMG, VHD i sličnih (moguća je i obrnuta varijanta). Rufus je besplatan, može da se preuzme i u prenosivoj varijanti, a preporučuje ga i to što većinu potrebnih funkcija čuva na osnovnoj radnoj formi. Ona je segmentirana tako da jasno ukazuje na redosled koraka koje je potrebno načiniti, pa nije ni čudo to što predstavlja izbor mnogih.

Ono što je manje poznato je podatak da Rufus može da se koristi i kao zamena za Media Creation Tool, te da pod svojim skutima čuva i funkcije za automatsko „dovlačenje” Windows instalacija. Dakle, ne postoji imperativ prethodnog ručnog preuzimanja ISO datoteka, mada i tako nešto možete da uradite ako vam se više sviđa. U neku ruku, prva varijanta skrivena je od pogleda korisnika.

Naime, kada prvi put pokrenete Rufus, funkciju preuzimanja Windowsa nećete moći da pronađete i moraćete da pribegnete malom triku. Kliknite na taster Show applications settings (nalazi se u donjem levom delu radne forme), a potom iz sekcije s podešavanjima promenite status funkcije Check for updates sa Disabled na Daily i odmah „overite” taster Close. Da bi izmena postala aktivna, potrebno je da zatvorite i ponovo pokrenete Rufus. Privilegije administratora nisu potrebne, tako da o tome ne trebate da vodite računa.

Pod skutima funkcije Device (prva je na spisku) odaberite uređaj na koji želite da prebacite Windows i odmah pređite na Boot Selection, koja se nalazi ispod. U okviru ove funkcije smešten je i taster Select, preko kog se vrši odabir datoteke za „narezivanje” sa hard-diska. Obratite pažnju na to da se sa njegove desne strane nalazi strelica koja pokazuje nadole i da ona maločas nije bila vidljiva. Kliknite na nju levim tasterom miša i na ekranu će se pojaviti dve opcije: Select i Download. Pošto smo rekli da želimo da obavimo automatsko preuzimanje instalacije, levim tasterom miša kliknite na Download. Taster je promenio naziv i sada možete da kliknete na njega, što će vas odvesti do nove, sićušne radne forme iz koje se vrši odabir verzije Windowsa. Podrazumevano, to je Windows 11, ali možete da odaberete i Desetku, pa čak i Osmicu. Kako biste nastavili dalje, kliknite levim tasterom miša na Continue. Na ekranu će se pojaviti mogućnost da odaberete izdanje odabrane verzije Windowsa, pa ako ih ima više, odaberite najnovije ili ono koje vam je u tom trenutku potrebno. Kada je Jedanaestka u pitanju, često je dostupno samo jedno izdanje. Nakon još jednog klika na taster Continue, čeka vas odabir edicije Windowsa. U slučaju Windowsa 11, dostupne (osnovne) edicije: Home, Pro i Education, nalaze se spakovane pod jednim ISO fajlom, pa samo konstatujte situaciju i kliknite na taster Continue. Sledi korak u kom se bira jezik, da bi posle klika na taster Continue bio dostupan i komplement iz kog se obavlja odabir arhitekture Windowsa. Kao što znate, Windows 11 dostupan je isključivo u 64-bitnoj izvedbi. Sada možete da pokrenete preuzimanje tako što ćete kliknuti na taster Download, a ako akciju želite da obavite iz internet browsera, pre toga štriklirajte „kućicu” ispred funkcije Download using a browser. Sa glavne radne forme, pod okriljem sekcije Status, možete da pratite tok preuzimanja ISO datoteke.

Da bi proces kopiranja podataka na USB stik otpočeo, potrebno je samo da kliknete na taster Start, s obzirom na to da je Rufus umesto vas obavio sva potrebna podešavanja. Ipak, ukoliko je potrebno, možete i sami da načinite izmene. Pre svega, to se odnosi na funkcije Partition scheme koja je postavljena na GPT (može da bude i MBR) i Target System, čija je podrazumevana vrednost UEFI i automatski će se prebaciti na BIOS ukoliko u prethodnom koraku odaberete MBR. Konačno, pod skutima funkcije Volume label možete da upišete naziv koji će USB stiku biti dodeljen po obavljenom poslu.

Pre nego što proces „prepisivanja” zaista otpočne, sačekaće vas lepo iznenađenje. Naime, na ekranu će se pojaviti dodatna radna forma - Windows User Experience, iz koje ćete biti u prilici da „naredite” obavljanje nekih prilično zanimljivih stvari. Na primer, ukoliko štriklirate „kućicu” ispred funkcije Remove requirement for 4GB+ RAM, Secure Boot and TPM 2.0, stvorićete priliku za instalaciju Jedanaestke na hardveru koji ne zadovoljava propisane minimume. Takođe, štrikliranjem „kućice” Remove requirement for an online Microsoft account bićete u situaciji da kompletirate instalaciju i u režimu offline. Na meniju se nalazi i mogućnost da se automatski obavi kreiranje korisničkog naloga pod naznačenim imenom (Create a local account with username), da se spreči prikupljanje telemetrijskih podataka (Disable data collection) i tako dalje. Kada odaberete sve što vam je potrebno, levim tasterom miša kliknite na OK i upis podataka, konačno, započinje.

Korišćenje Rufusa samo je naizgled komplikovano i jednom kada budete prošli kroz proceduru, shvatićete da je sve logično i nadohvat ruke. Iskustvo nam govori da je šansa da nešto pođe po zlu ukoliko se koristi Rufus veoma mala, ali da to ne znači da ne možete da naiđete na problem. Šta ako ISO „slike” iz nekog razloga nisu dostupne? Ova metoda automatski propada... S druge strane, o pitanjima legalnosti ne morate da brinete, jer se do korisnika ne dostavljaju „narodne” verzije Windowsa, već iteracije koje je naknadno potrebno aktivirati kao i bilo koje druge.

Ručna metoda

Umesto da se oslanjaju na automatiku, nešto iskusniji korisnici više vole da preuzimanje potrebnog paketa (čitaj: ISO „slike”), obave ručno. Postojanje ove alternative naročito je važno u slučajevima kada automatizacija posla ne može da se uspostavi, a to nije tako redak slučaj kada je već nešto pošlo po zlu. Rekli smo, do ISO datoteke moguće je doći i iz Media Creation Toola, u koraku kada umesto USB stika za skladištenje podataka odabirate njihovo snimanje na hard-disk u obliku „slike”. Ono što ćemo vam sada pokazati je staro, dobro preuzimanje korišćenjem internetbrowsera.

Stvar je više nego jednostavna: skoknite do adrese i.sk.rs/359977 i odskrolujte sadržaj sve dok ne budete ugledali sekciju Download Windows 11 Disk Image (ISO) for x64 devices. Levim tasterom miša kliknite na strelicu koja pokazuje nadole, a koja se nalazi u produžetku funkcije Select Download. Odaberite jedino moguće rešenje - Windows 11 (multi-edition ISO for x64devices) i odmah potom „overite” taster Download Now koji se nalazi ispod. Sadržaj ekrana će se osvežiti i na vama je da odaberete jezik, što ćete učiniti tako što ćete kliknuti na strelicu koja pokazuje nadole iza funkcije Choose one, pod sekcijom Select the product language. Nakon što to učinite, kliknite na taster Confirm. Sadržaj ekrana još jednom se osvežava i ostalo je da levim tasterom miša kliknete na 64-bit Download, kako bi preuzimanje ISO „slike” konačno započelo. Koristeći klasičnu, sistemsku metodu Browse odaberite lokaciju na kojoj želite da obavite snimanje materijala, a izbor potvrdite klikom na taster Save. Ono što treba da znate je to da će kreirani link za preuzimanje ISO slike biti aktivan tokom naredna 24 časa.

Obavili smo tek pola posla, jer je sada preuzetu datoteku potrebno „prepisati” na USB. Još jednom ćemo koristiti Rufus, a nakon što iz sekcije Device odaberemo stik koji želimo da koristimo, potrebno je da kliknemo na taster Select (njega smo u prošlom slučaju „pretvarali” u komplement Download) i da odaberemo ISO datoteku koju smo maločas preuzeli. Partition scheme postavite na GPT, Target system na UEFI, pod Volume label upišite naziv USB stika, pa nakon svega toga kliknite na taster Start, kako bi otpočeo proces „prepisivanja” podataka. Baš kao i u slučaju korišćenja funkcije Download, pritiskanje tastera Start na ekran će „pozvati” radnu formu Windows User Experience, a to znači i da odavde možete da se obračunate sa bezobzirnim Microsoftom.

Command Prompt

Ako je, iz nekog razloga, sve prethodno palo u vodu, vreme je da na teren pošaljete tešku artiljeriju - Command Prompt. Znamo da vam se kosa na glavi diže od same pomisli na druženje s njegovim mračnim okruženjem, ali ovo može da bude poslednja slamka spasa.

U sistemskom polju Search upišite cmd, a potom na desnom delu radne forme, levim tasterom miša, kliknite na funkciju Run as administrator. U Command Promptu prvo upišite diskpart i pritisnite taster ‘Enter’, a odmah potom i list disk, propraćeno još jednim pritiskom na taster ‘Enter’. Na ekranu će se pojaviti spisak detektovanih diskova, odakle je potrebno uočiti onaj (USB) na koji želite da smestite instalaciju Windowsa. Vodite računa o tome da će se na spisku pojaviti i virtuelni diskovi (ako ih koristite), pa budite izuzetno oprezni prilikom odabira. Informacija koja nam je potrebna nalazi se u koloni Disk ###. U našem slučaju, u pitanju je Disk 4, pa u Command Promptu upisujemo sel Disk 4 (praćeno pritiskom na taster ‘Enter’), kako bismo obavili označavanje željenog diska. Potrebno je obrisati sve podatke koji se nalaze na odredišnom uređaju, a to radimo tako što upisujemo komandu clean i pritiskamo taster ‘Enter’. Pristupamo izradi particije upisivanjem komande Create Partition Primary, nakon čega još jednom „ležemo” na taster ‘Enter’. Glavnu particiju biramo upisivanjem komande list par (ne zaboravite da nakon toga pritisnete taster ‘Enter’), o čemu ćemo dobiti potvrdu na ekranu. Ostaje nam još da obavimo formatiranje diska - format FS=FAT32 quick, nakon čega, opet, sledi pritiskanje tastera ‘Enter’. Kada se na ekranu bude pojavila poruka DiskPart successfully formated the volume možemo da nastavimo dalje.

Kreiranom disku moramo da dodelimo slovo i to može da bude bilo koje, osim onih koja su već dodeljena diskovima. U našem slučaju, prvo slobodno slovo je F, pa u Command Promptu upisujemo assign letter=F i pritiskamo taster ‘Enter’, kako bi USB „fleška” postala vidljiva iz fajl-menadžera. Za sada smo završili sa DiskPartom iz kog možemo da izađemo tako što ćemo upisati komandu exit i pritisnuti taster ‘Enter’. Dolazimo do dela u kom je ISO datoteku potrebno „pretabati” na USB stik. Velika mana ovog postupka je ta što podrazumeva da ste ranije već obavili downloadovanje i skladištenje datoteke na lokalnom nosaču podataka, ali i da znate na kojoj lokaciji se nalazi „slika” Windowsa. Putanja do datoteke će vam zatrebati zbog toga što je ISO fajl sada potrebno „montirati” putem komande PowerShell Mount-DiskImage -ImagePath „C:UsersNaziv vašeg korisničkog nalogaDownloads Win11_23H2_EnglishInternational_x64v2.iso”. Upišite je, pritisnite taster ‘Enter’ i sačekajte da Windows na ekranu ispiše podatke o tome da je posao uspešno obavljen. Ispod navodnika upisujete putanju do ISO datoteke, a u primeru je naša.

Izađite iz Command Prompta i na već opisan način ponovo ga pokrenite uz privilegije administratora. Aktivirajte DiskPart tako što ćete upisati diskpart i pritisnuti taster ‘Enter’, a odmah potom upisati list volume i još jednom pritisnuti taster ‘Enter’. Proverite da li je ISO datoteka „montirana” i zapamtite slovnu oznaku drajva pod kojom je to učinjeno. U našem slučaju, to je G, a informacija se nalazi u koloni Ltr. Izađite iz DiskParta tako što ćete upisati exit i pritisnuti taster ‘Enter’. Prebacite se na virtuelni drajv tako što ćete upisati njegovo slovo i dve tačke i odmah potom pritisnuti taster ‘Enter’ - u našem slučaju to je G:. Upišite cd boot i pritisnite taster ‘Enter’, a posle toga i bootsect /nt60 F:, praćeno pritiskom na taster ‘Enter’. Naravno, F: zamenite slovnom oznakom USB stika koji odgovara vašoj situaciji. Ostaje nam još da kopiramo datoteke koje se nalaze pod skutima ISO „slike”, a čije smo „montiranje” obavili ranije. Upišite komandu xcopy G:*.* F: /E /F /H, pritisnite taster ‘Enter’ i sačekajte da se kopiranje završi. Ne zaboravite da G: zamenite slovnom oznakom drajva u kom ste „montirali” ISO datoteku, a F: slovnom oznakom odredišnog USB stika. Na kraju, ukoliko je još uvek dostupan, proverite iz fajl-menadžera da li su sve datoteke kopirane kako valja, da ne biste došli u nezgodnu situaciju kada instalacija započne.

U ovom slučaju, korišćenje Command Prompta nije nimalo jednostavno i ukoliko ne budete imali uputstvo ispred sebe, veoma lako ćete preskočiti neki od koraka ili omašiti sintaksu. Ovo nije stvar koja se obavlja na svakodnevnom nivou, barem ne kada su prosečni korisnici u pitanju.