Vladimir PISODOROV

1. mart 2024.

Za prve dve nedelje prodaje u Sjedinjenim Američkim Državama, Nintendov Game Boy „udomljen” je u neverovatnih milion primeraka. Pomama za novim prenosivim gedžetom počela je 1989. godine, prvo u Japanu, a potom i u SAD, dok su igrači u Evropi morali da čekaju sve do jeseni 1990. godine.

Iako na prvi pogled nije nudio puno toga, Game Boy je, između ostalog zahvaljujući i prihvatljivoj ceni od 90 „zelembaća”, brzinom svetlosti nestajao sa rafova prodavnica. Neverovatan podatak je da je ova igračka konzola do kraja svog životnog veka našla put do skoro 119 miliona igrača, a to je čini četvrtom najprodavanijom igračkom konzolom svih vremena.

Podatak jeste neverovatan, ali ne treba zaboraviti ni činjenicu da su tu uračunate sve varijante Game Boya koje će se tokom godina pojaviti u ponudi. Uslediće Game Boy Pocket (1996), Game Boy Color (1998) i Game Boy Light (1998), a Nintendo će nastaviti da teroriše konkurenciju sve do 2003. godine. Zvuči fascinantno da je, u ono vreme, jedna prenosiva igračka konzola uspela da odoli izazovima tržišta punih 14 godina.

Razloga za dobru prodaju bilo je više, ali jedan moramo da izdvojimo - uz konzolu je dolazio Tetris. Čini se da su autori sve pogodili kada je Game Boy iteracija igre u pitanju, pa su na raspolaganje ostavili i mogućnost multiplayer igranja, putem famoznog link kabla. Tetris je za ovu Nintendovu igračku konzolu prodat u preko 35 miliona primeraka.

Tehničke karakteristike

Kritičari nisu bili naklonjeni Game Boyu i nisu mu predviđali uspeh na tržištu. Konzola je bila inferiornija u odnosu na savremenice: Segin Game Gear i Atarijev Lynx. U prilog mu nisu išle ni dimenzije (90×148×132 milimetra), baš kao ni oblik, koji je podsećao na zaobljenu mini-ciglu.

Kamen spoticanja bio je i pasivni LCD ekran, dijagonale od skromnih 2,6 inča, rezolucije 144×160 piksela, koji je mogao da prikaže svega četiri „boje”. Zapravo, u pitanju su bile nijanse sivo-maslinaste „boje”. Konzolu je pokretao Sharpov osmobitni procesor LR35902 (mešavina modela 8080 i Z80), čije srce je kucalo na 4,19 megaherca. Iako je imao samo jedan zvučnik, Game Boy je „proizvodio” stereo zvuk ukoliko bi se priključile slušalice.

Upravljanje se obavljalo preko osmosmernog D-pada, a pored tastera ’Start’ i ’Select’, igračima su na raspolaganju bila samo dva „akciona” komplementa: ’A’ i ’B’. Kako bi se produžilo trajanje baterija, konzola je raspolagala i potenciometrima za podešavanje intenziteta osvetljenosti ekrana i zvuka. Za napajanje su se koristile četiri izmenjive AA baterije.

Najbolje igre

Osim što je u pitanju još jedna, krajnje pristrasna, top-lista, ona ovog puta sadrži dodatnu zanimljivost. Na prvom mestu je igra (Tetris) koja je trebalo da bude druga, ali su je tadašnji hype i ogromno nasleđe lansirali na čelo kolone. Za drugoplasirani Link’s Awakening možemo da kažemo da je u pitanju remek-delo, jedna od najboljih igara iz serijala Zelda, a sigurno i jedna od tehnički najsavršenijih igara za Game Boy. Bronzana medalja ide Donkey Kongu, koji se posle četiri legendarna nivoa transformiše u platformsku avanturu u kojoj glavni lik barata potezima koji nisu viđeni u originalnom izdanju.

Super Mario Land, na četvrtom mestu, prva je platformska igra za prenosive konzole sa Mariom u glavnoj ulozi. Prati je Wario Land II, još jedna platforma, ovog puta sa Wariom u glavnoj ulozi, dok je na šestom mestu Metroid II: Return of Samus, u kojoj glavni lik zauzima četvrtinu ekrana. Na sedmom mestu nalazi se nastavak dogodovština simpatičnog Kirbyja - Kirby’s Dream Land 2, još jedna horizontalno-skrolujuća platformska igra.

Osmo mesto okupirala je Konamijeva Castlevania II: Belmont’s Revenge, prati je jedina pucačka igra na listi - Solar Striker, dok sa dna fenjerom maše Tennis, jednostavna simulacija belog sporta, NES port originalnog izdanja iz 1984. godine.

Dodaci

Sve što nije stalo u originalno kućište, Nintendo (ali i third party proizvođači) je igračima omogućio u vidu dodataka. Recimo, ekran smo „povećavali” i dodatno osvetljavali koristeći Light Boy, svojevrsnu lupu na baterije koja se „kačila” za gornji deo konzole. Multiplayer obračuni vodili su se kroz parče žice - Game Link Cable, dok su oni kojima je autonomija izmenjivih baterija išla na živce kupovali Game Boy Rechargeable Battery Pack - eksterni nikl-kadmijumski „akumulator”, koji je donosio pet sati autonomije i mogućnost do hiljadu punjenja.

Na raspolaganju je bio i STD-ov Handy Boy, grdosija od dodatka, koji je u paketu, osim eksternih stereo zvučnika, donosio i uveličavajuće staklo, „noćno svetlo”, „pečurkicu” i zamenu za „akcione” tastere. Za Game Boy mogla je da se prikači i kamera - Game Boy Camera, koja je mogla da se rotira za 180 stepeni i „hvata” monohromatske fotografije. Ko je kupio Game Boy Printer, kasnije je mogao i da ih štampa. Fotografije su izrađivane na takozvanom termalnom papiru, širine 38 milimetara, koji je „izlazio” iz uređaja nalik POS terminalu.

GALERIJA