Bojan JOVANOVIĆ

1. mart 2024.

Atlusova Persona 3 stara je gotovo dve pune decenije. Igra je nastala tokom perioda u kom su izdanci ove franšize na zapadnom tržištu nosili prefiks Shin Megami Tensei, a kada se pojavila, bila je, za to vreme, poprilično revolucionarna i jedan od najboljih predstavnika japanske RPG scene. Persona 3 bila je toliko popularna, da su nakon originalnog izdanja za PlayStation 2 usledila i brojna reizdanja, kao i osvežene verzije igre. Od proširenog FES izdanja koje je stiglo godinu dana nakon osnovne igre, a nešto kasnije i P3 Portable za skoro sve moguće platforme, prilika da se publika upozna sa ovim poglavljem serijala bilo je mnogo.

Tako se sada, logično, nameće pitanje: „Šta je, u stvari, Persona 3 Reload?” Ovo je rimejk originalne igre, utegnut u 4K rezoluciju i osvežen, naravno, vizuelno, ali i po pitanju mehanike. U teoriji, ovo bi trebalo da je ultimativni način da iskusite Personu 3, dok se ne podsetimo da postoji staro, prošireno izdanje igre, a sadržaj iz te verzije ne dobijate u ovom reizdanju, što je spektakularno glupa i čudna odluka izdavača. Ipak, čak i da znate originalnu igru napamet, imaćete razloga da odigrate Reload.

Persona 3 je igra uz koju svakako možete provesti mnogo vremena. Tokom tih pedesetak ili više časova otkrivaćete misterije gimnazije Gekoukan, koja kada na satu otkuca dvadeset i po (duga priča) otkriva svoju mračnu stranu i kulu Tartarus koju ćete lagano istraživati. Ujedno ćete morati i da redovno pohađate nastavu i, jel’ te, zapravo se bavite srednjoškolskim aktivnostima i pokušavate da ne padnete na polugodištu dok se usput lemate sa demonima. Znate već, klasične tinejdžerske muke.

Tamnoj, akcionoj strani igre (videćete već kako izgleda prizivanje persone) kontrira daleko opušteniji ton svakodnevice. Od pomenutog odlaska na časove i praćenja nastave, preko upoznavanja društva iz školske klupe, pa sve do poslića da se zaradi koji jen viška, Persona 3 Reload pred vas stavlja hrpu aktivnosti. Postići baš sve je monumentalan zadatak, naročito kada se ima u vidu da vas u tome ograničava kalendar i vreme koje neprestano otkucava. Svaki virtuelni dan je zato krcat teškim odlukama kako i gde ga je najbolje provesti, mada ni igrači koji zaziru od minmaxovanja neće imati problema da igru privedu kraju. Društveni aspekt Persona igara ovde je naglašen novim Link epizodama, sporednim questovima kroz koje ćete moći da stvorite veze sa likovima koje, inače, niste stigli da upoznate bolje. Još jedna interesantna novina je mogućnost da vidite kako su ostali igrači napredovali u igri, koji procenat je donosio koje odluke, kao i kolektivni progres kroz Tartarus.

Autori su mehanički ispeglali igru, poučeni iskustvom sa svojim novijim igrama i reakcijama publike. Recimo, lakše ćete moći da ispratite šta vam je od aktivnosti dostupno svakog dana zahvaljujući sistemu poruka, ali i da premotavate vreme do bilo koje tačke bez snimanja pozicije. Uopšteno govoreći, ugođaj igranja je udobniji i nešto brži od originala, mada se sve, na momente, i dalje odvija glečerski sporo, naročito po pitanju otključavanja brojnih sistema i mehanizama gameplaya. Borbe su dobile novi sloj uvođenjem sitnih promena i vezivanjem napada iz Persona 5 Royal, te je jedina ozbiljna mana to što istraživanje Tartarusa nije osveženo makar na polju vizuelne komponente, ako nije već mehanizmima. Čak i bez grafičkih dodataka, audio-vizuelni aspekt igre je sjajan. Audio-podloga je takođe dobila osveženje i sada ćete uživati u kompletnoj naraciji tokom svih scena, umesto da samo čitate tekst.

Velika boljka ovog zadovoljstva je njegova cena. SEGA je odlučila da „ponovonapunjenu” Personu 3 naplati kao moderan AAA naslov, odnosno famoznih 70 evra, uz besmislene DLC gluposti „vredne” još gotovo 30 evra. Udarac na novčanik se, srećom, može potpuno izbeći, jer je igra dostupna i kroz Game Pass servis na PC-u i Xbox konzolama. Kako god da odlučite da nabavite igru, pred vama će svakako biti jedno sjajno iskustvo i odličan način da zaronite u ovaj uvrnuti serijal.