Dušan DINGARAC

1. novembar 2023.

Elektronska pošta jedan je od najstarijih ali i najvažnijih servisa na internetu. Više puta smo pisali o različitim problemima u vezi sa ovim servisom, ali on i dalje ostaje dominantan kada je razmena pisanih poruka u pitanju, čiju svrhu ni različiti sistemi instant dopisivanja nisu umanjili. Svi ti problemi mogu se sažeti u prostu konstataciju da je najveći problem elektronske pošte u tome da li će poruka stići na svoje odredište i da li će biti označena kao nepoželjna.

Povod za vraćanje na ovu tematiku je najava Gugla da će od februara naredne godine važiti nova pravila za slanje poruka Gmail korisnicima, usled kojih će u njihove poštanske sandučiće stizati manje neželjenih poruka (i.sk.rs/359473). Iako nemamo zvanične podatke koliki je udeo Gmail adresa u saobraćaju elektronske pošte u svetu (ili SAD), s obzirom na visoku zastupljenost operativnog sistema Android za pametne telefone koji zahtevaju posedovanje Gugl naloga koji uključuje Gmail sanduče, svaka promena koju Gugl napravi je veoma značajna. Da nije u pitanju tek jedna od mnogobrojnih izmena u radu cloud usluge koju mnogi ni ne primete, pokazuje nam upozorenje koje je Majkrosoft poslao administratorima naloga svog servisa Office 365, u kome ih upozorava na ove promene i daje savete kako da postupaju.

Prema novim pravilima, svi pošiljaoci većeg broja poruka na Gmail adrese moraće da se pridržavaju tri pravila. Za početak sređivanja stanja Gugl je rešio da počne sa pošiljaocima koji šalju preko pet hiljada poruka dnevno njegovim korisnicima. Kasnije će se ta pravila širiti i na druge pošiljaoce. Koliko je problem veliki govori podatak da Guglovi AI anti-spam sistemi dnevno blokiraju gotovo petnaest milijardi neželjenih poruka. Oni uspeju da blokiraju 99,9 odsto neželjenih poruka. No, vremenom stvari postaju sve komplikovanije, pa se sada okreće, pre svega, ispravnoj autentifikaciji pošiljaoca, kako ne bi došlo do zloupotrebe identiteta.

Upravo je zbog toga je prvo pravilo da pošiljaoci ispravno autentifikuju svoje domene sa kojih šalju poruke (Guglove preporuke kako to uraditi i.sk.rs/359475). Drugo pravilo odnosi se na jednostavan prekid pretplate na servise. On mora da bude na jedan klik i da se obradi najkasnije za dva dana. Ovde je Gugl sve realizovao na otvorenim standardima, kako bi olakšao pošiljaocima implementaciju. Treće pravilo se, zapravo, odnosi na jasan numerički pokazatelj ispod koga pošiljaoci moraju da ostanu (pojedinačna poruka, ali verovatno i na nivou domena) da bi poruka zaista završila u poštanskom sandučetu korisnika Gmaila. Gugl je sva pravila za ispravno slanje poruka sažeo na jednom mestu (i.sk.rs/359476).

Upravo koristeći sva uputstva o izmenama kod Gmail servisa, Majkrosoft je upozorio svoje korisnike da nepridržavanje ovih pravila može dovesti do odbijanja poruka i na drugim sistemima, poput Yahoo, AOL ali i njihovom Outlook.com. Pride, preporuka je da se adrese koje su nalozi na Office 365 ne koriste za slanje velikog broja poruka. U pitanju su četiri preporuke.

Prva je da treba izbegavati slanje većih količina poruka, jer one mogu da pobude anti-spam filtere da ih označe kao nepoželjne. Druga je da treba izbegavati veliki broj BCC primalaca. Ovo je čest metod da se sakriju primaoci poruke kada se šalje neki PR, ali on se lako identifikuje kao nepoželjna pošta, iako je najbrži sistem i ne zahteva dodatne alatke. Treća preporuka je da se za slanje većih količina poruka koriste poddomeni. Na taj način se glavni domen štiti od označavanja od strane anti-spam sistema da je u pitanju spamerski domen. Četvrta preporuka je da je više nego neophodna autentifikacija poddomena na način koji je Gugl pomenuo u svojim preporukama. U pitanju je dodavanje posebnih zapisa u DNS tabeli za poddomen sa koga se šalju poruke (ista stvar je preporučena i za glavni domen korisnika), poput SPF (Sender Policy Framework), DKIM (DomainKeys Identified Mail) i DMARC (Domain-based Message Authentification, Reporting and Conformance). Pravilno podešavanje ovih zapisa u DNS tabeli povećava verovatnoću da će se poruka isporučiti i znatno umanjuje verovatnoću da će poruka biti označena kao neželjena.

Naravno, ove preporuke povećavaju verovatnoću isporuke poruka i izbegavanje označavanja nepoželjnosti, ali ne garantuje da će poruka biti isporučena. Majkrosoft korisnike savetuje da ukoliko im je isporuka poruka blokirana sa oznakom masovnog slanja, da potraže eksterne servise koji su specijalizovani za ovakvo slanje poruka. No, ni to ne rešava problem u sto odsto slučajeva.

Da li će ovo pooštravanje internih propisa od velikih operatora elektronske pošte iskoreniti spam i rešiti sve probleme? Naravno da neće, ali će uvesti više reda u sistem razmene poruka. Takođe, doneće i više glavobolja aljkavim korisnicima ili onima koji imaju nemarne administratore.