Vladimir TRAJKOVIĆ

1. novembar 2023.

Godinama unazad Intel muku muči sa proizvodnim procesom i tehnološkim ograničenjima koja iz njega proizilaze. Iako ga, da bi se makar marketinški izjednačio sa konkurencijom, naziva Intel 7, to je još uvek litografija u 10 nanometara, ne u sedam, što bi Intel želeo da kupci pomisle. Samim tim, mogućnosti za dalje unapređenje novih modela procesora prilično su ograničene. U takvim okolnostima, Intel radi šta može i iz postojeće tehnologije nastoji da izvuče maksimum. Iako smo mislili da je sa trinaestom generacijom Core procesora dosegao taj maksimum, Intel je ipak uspeo da iz suve drenovine iscedi još jednu, poslednju kap i predstavi je kao novu, četrnaestu generaciju Core procesora.

Raptor Lake Refresh

Spisak unapređenja koja donosi Refresh u odnosu na prvobitni Raptor Lake toliko je kratak, da je gotovo nepostojeći. Sve o čemu smo pisali pre tačno godinu dana (SK 11/2022, i.sk.rs/31669), komotno bismo mogli da copy/paste i ovde. Čak ni sam Intel ne pokušava da makar iz marketinških razloga „proda” priču o unapređenoj arhitekturi, već skromno kaže da je proizvodni proces dovoljno sazreo (a kako i ne bi posle toliko godina stagnacije, prim. autora) da im je to omogućilo da nekim od novih modela procesora neznatno povise vrednosti radnog takta, uz očuvanje nivoa maksimalne potrošnje. U svemu ostalom, ovi čipovi su identični onima koji pripadaju prethodnoj generaciji, uz izuzetak koji se odnosi na broj jezgara kod jednog od modela, ali o tome više kasnije. Sada ćemo se upoznati sa prvim primercima koji su stigli do nas.

Intel Core i9-14900K

Konfiguracija jezgara od koje je sastavljen najjači Core ove generacije obuhvata osam Performance i duplo toliko Ekonomičnih jezgara. Dostupan je i Hyper Threading, ali samo za P jezgra, tako da je ukupan broj logičkih jezgara 32. Dakle, u svemu, ovo je i9-13900K sa novom oznakom. Istina, vrednosti osnovnog radnog takta i maksimalnih Turbo boost frekvencija za P jezgra podignute su za po 200 megaherca, dok je radni takt E jezgara viši za 200 megaherca pri osnovnoj, odnosno, za 100 pri Turbo boost frekvenciji, ali Intel je u tome uspeo i kod najboljih modela prethodne generacije (Core i9-13900KS).

Kada je o performansama reč, limiti tehnologije proizvodnog procesa još su izraženiji. Daleko od toga da je ovo spor procesor, ali da bi pokazao svoj puni potencijal, potrebno mu je vrlo ozbiljno vodeno hlađenje. Zaboravite na AIO sisteme, jer Intel kao minimum predlaže upravo neki od modela sa 360 radijatorom (dakle, radijator kojeg hlade tri ventilatora prečnika 12 santimetara). Upravo jedan takav sistem hlađenja smo koristili i mi tokom testa i sva jezgra procesora su redovno dostizala 100 stepeni, što je i maksimum, nakon čega procesor usporava da ne bi spalio sopstvene tranzistore. Dakle, situacija je ista kao i kod prethodnika, modela i9-13900K, s tim što je ovde još izraženija zbog višeg radnog takta.

Intel Core i7-14700K

Drugi model kojim smo se pozabavili je Core i7-14700K, koga čini osam Performance i 12 Ekonomičnih jezgara. Pažljivom čitaocu neće promaći podatak da je u odnosu na model koji treba da nasledi broj Ekonomičnih jezgara porastao za četiri, što je ujedno i najveća razlika među svim uporedivim modelima. Kako je Hyper Threading omogućen samo za P jezgra, ukupan broj logičkih jezgara je 28. Time se ovaj model znatno više približio najjačem Core i9, nego što je to bio slučaj u prethodnoj generaciji. Takođe, radni takt u Turbo boost režimu je viši za 200 megaherca, dok je osnovni ostao nepromenjen u odnosu na i7-13700K.

Naravno, dodatna jezgra i viši radni takt negativno su uticali na radne temperature, tako da i ovaj model vrlo često dostiže termalne limite i bez dobrog vodenog hlađenja neće moći da pokaže svoj maksimum.

• • •

Raptor Lake Refresh je ništa drugo do još vrelija i neznatno brža verzija trinaeste generacije Core procesora. U pogledu poretka u odnosu na konkurenciju, ništa se naročito nije promenilo, izuzev činjenice da je i7 sada donekle brži, mada ne uvek i svuda, jer je ograničen temperaturom koju dostiže, pa samim tim i radnim taktom koji njegova jezgra mogu da dosegnu.

Pored nikad više radne temperature, ono što će mnoge odvratiti od nove Intelove generacije jeste i potrošnja struje, koja je neretko i trostruko viša u odnosu na navedenih 125 vati, naročito kada su radni profili u BIOS-u matičnih ploča postavljeni previše agresivno, a po defaultu naveliko izlaze iz okvira Intelovih specifikacija kod svih boljih ploča, ne bi li tako čitava platforma delovala još brže. Ipak, potrošnju i temperaturu koja je izjednačena sa omanjom grejalicom ništa ne može da opravda, pogotovo kada se u obzir uzme neuporedivo bolji odnos ostvarenih performansi po utrošenom vatu električne energije koji postižu konkurentski Ryzeni. Vreme je da Intel predstavi nešto potpuno novo, kako po pitanju arhitekture, tako i proizvodnog procesora, jer trenutno rešenje ima previše ograničenja da bi se moglo smatrati uspešnim.