Miodrag ROBOVIĆ

1. septembar 2023.

Nepobitna je činjenica da je Linux tokom poslednjih nekoliko godina dobio na popularnosti u desktop, pa i gaming sferi. To pokazuje i svaka nova Steam anketa, gde se vidi da broj korisnika Pingvina uredno skače. Bilo kako bilo, ipak, postoji dosta mitova i zabluda oko Linuxa. U ovom tekstu, u sažetoj formi, diskutovaćemo i pobiti najzastupljenije zablude vezane za ovaj operativni sistem.

1. Linux je težak za upotrebu

Daleko najčešći argument koji ćete čuti je to da je Linux za servere, a ne za svakodnevnu upotrebu i da je suviše komplikovan za „obične” ljude. „Nedostaje mu dobar grafički interfejs!”, kažu, „Većina stvari se radi preko terminala, a pošteni ljudi se plaše terminala!”... Kod prosečne upotrebe kompjutera, sve se svodi na interakciju sa grafičkim interfejsom, a svaka Linux distribucija raspolaže desetinama grafičkih okruženja, od kojih dobar deo podseća na Windows (o tome smo, nedavno, detaljno pisali). Napredak na ovom polju je zavidan, čak toliko da je Windows 11 preuzeo neke funkcije od svog „čudnog rođaka”, poput virtuelnih desktopa i menadžera paketa. Kad smo već kod njih, menadžeri paketa su neuporedivo jednostavniji način instalacije softvera od traženja EXE fajlova po opskurnim sajtovima i rizikovanja susreta sa virusima.

Savet: Nije! Koristite KDE Plasma ili Cinnamon, ukoliko želite poznato grafičko okruženje, a ako želite nešto novo, onda GNOME (i ne plašite se ekstenzija!).

2. Linux ne raspolaže
sa dovoljno softvera

Ovo je još jedno pogrešno shvatanje, ali na nešto drugačijem stepenu istinitosti. Za Linux postoji veoma širok spektar programa, u mnogim kategorijama, a taj broj se uvećava upravo zbog njegovog otvorenog kôda. Mnogi programi koje će prosečan korisnik zahtevati, postoje u verzijama za Linux, a ako to nije slučaj, tu su FOSS komplementi, poput LibreOffice, Kdenlive, GIMP i tako dalje. Ukoliko ste majstor programiranja, vrlo lako možete da „zavrtite” svoju dopunjenu verziju postojećeg programa.

Problem nastaje kod kompanija poput Adobea, koje čuvaju monopol. Nastankom koncepta container paketa, nestao je problem na koji se ovakve kompanije izvlače (da ne žele da zavise od open source zavisnih paketa), jer sve može da se upakuje u jedan instalacioni fajl, a kôd ne mora da bude otvoren. Ipak, neko ko poslovno ne zavisi od isključivo jedne grupe programa, vrlo lako će pronaći svoj sistem rada na Linuxu, a u pojedinim segmentima, proći će bolje nego na drugim operativnim sistemima.

Savet: Raspolaže! Koristite sajt alternativeto.net da pronađete odgovarajuću zamenu za neki program ili koristite Wine.

3. Ne postoji kompatibilnost sa Windows programima

Ovaj problem možete da posmatrate kao izazov 2,5, jer je usko vezan za prethodni. Problem kompatibilnosti dospeva u žižu svaki put kada se razgovara o prelasku na Linux. Kao što je pomenuto, postoje programi koji ne postoje u verzijama za Linux, ali tu je nekoliko rešenja za takve slučajeve. Dva najpopularnija su Wine i Proton.

Wine (Wine Is Not an Emulator) je sloj kompatibilnosti za Windows API pozive. Oni se „prevode” na instrukcije koje Linux kernel može da „razume”, pa da ih, potom, izvrši, pružajući, tako, još širi domen softvera koji može da se koristi. Osim biblioteka koje dolaze uz Wine, nije potreban nikakav dodatni (emulatorski) podsistem da biste pokretali Windows programe. Uz godine i godine razvoja, Wine popunjava veliku prazninu u ovoj sferi, ali autori nekih programa još uvek vode veliku bitku da njihove kreacije ne prorade lepo na ovaj način. Navešćemo samo neke: Photoshop, Illustrator, Premiere Pro, Lightroom... Slučajnost?

S druge strane, Proton je proizvod pod okriljem Valvea, koji, ako nastavi sa ovakvim radom, može da bude dobitnik brojnog FOSS ordenja (Proton, HoloISO, Steam Deck koji je na Linuxu, izvorne Linux igre...). Proton kao podlogu koristi Wine, ali je „obrađen” tako da mu je grafika prioritet. Konkretno, prevod DirectX na Vulkan API, jer open source grafički drajveri za Linux koriste Vulkan. Kratkim pregledom ProtonDB sajta (www.protondb.com), videćete veliku moć i ulogu ovog softvera, koji na Linuxu pokreće desetine hiljada igara bez ikakvih problema. Ponekad i sa više izrenderovanih sličica u sekundi nego pod Windowsom.

Savet: Postoji! Koristite distribucije koje sadrže Proton i Wine ili ih imaju u svojim repozitorijumima. Ukoliko želite da igrate igre, akcenat je na grafičkim karticama kompanije AMD.

4. Linux je samo za stručnjake i programere

Istina je da Linux ima reputaciju omiljenog sistema među programerima i tehnološkim zaluđenicima, ali oni nisu ekskluzivna grupa korisnika. Kao što je to poznato, Linux dolazi u mnogim oblicima, pa njegove distribucije pokrivaju širok spektar korisnika, od početnika, do sistemskih i serverskih inženjera. Kako se distribucije granaju, tako i njihova namena poprima drugačije oblike, dokumentaciju, programe i alatke, ali i zajednice. Naglasak se stavlja baš na njih - većina zajednica je druželjubiva i voljna da vam pomogne, bilo da samo pretražujete internet ili, pak, kreirate novu verziju AI modela.

Takođe, tokom poslednjih nekoliko godina, mnoge distribucije su načinile znatan pomak u prilagođavanju široj publici. Od procesa instalacije uz svega nekoliko klikova, do grafičkog interfejsa koji se prilagođava korisnicima. Ulaže se veliki trud da se stvari standardizuju i „ispeglaju”. Važno je podsetiti da većina grafičkih okruženja izgledom podseća na Windows. Iako nekim ljubiteljima Linuxa ovaj pristup može da bude odbojan, upravo je on doveo do popularizacije ovog sistema, nasuprot strogoj radikalizaciji i očuvanju statusa quo.

Na kraju, suprotna tvrdnja je da postoji dosta državnih institucija u EU koje koriste Linux na poslovnim mašinama. Da li postoji bolja odbrana od ove zablude od činjenice da Linux može da koristi i prosečan, sredovečni birokratski činovnik?

Savet: Nije! Linux je toliko raznovrstan da ne postoji mogućnost da se svede samo na jednu kategoriju primene. Distribuciju koja odgovara vašim potrebama probajte da pronađete na distrowatch.com.

5. Linux je manje bezbedan od drugih operativnih sistema

Ako niste, bar malo, poznavalac Linuxa, ovaj mit vas neće začuditi. S druge strane, korisnike Linuxa će on ostaviti bez teksta. Linux je otvorenog kôda, što znači da programeri širom planete mogu da provere i poprave njegove bezbednosne propuste. To nije slučaj sa sistemima zatvorenog kôda, gde je razvojni tim ograničen vremenom, brojem programera i znanjem. Brza identifikacija i „krpljenje” grešaka posledica je FOSS modela, a to je velika prednost.

Takođe, postoje brojne alatke koje su uključene u sistem, a koje će poboljšati bezbednost mašine koja „tera” Linux. Neke stvari vezane su za sam dizajn kernela, poput obaveznih kontrola pristupa i dozvola, vremenska pauza kada pogrešite loziknku (znači da je brute force napad znatno otežan), kao i generalno manja osetljivost na uobičajene tipove virusa i ostali maliciozni sadržaj. Potonje je u vezi sa malim udelom na tržištu operativnih sistema, pa se mora uzeti sa dozom rezerve.

U korist Linuxa ide i način instalacije paketa. Svaki paket iz arhive jedne distribucije je proveren, potpisan kriptografskim ključem i MD5 hashom, tako da ste sigurni da instalirate nepromenjenu verziju izvornog kôda u odnosu na onu za koju garantuje razvojni tim. Windows još nije dovoljno zreo da bi se pohvalio ovako nečim.

Savet: Netačno! Koristite podrazumevana podešavanja i bićete daleko sigurniji nego pod Windowsom. U slučaju da želite da znate više, ispitajte firewalld, linux-hardened, SELinux, sudo, cryptlvm...

6. Linux je potpuno bezbedan

Objektivnosti, ali i bezbednosti radi, moramo ukratko da se pozabavimo i ovim mitom. Govoreći u globalu, ovo, jednostavno, nije tačno. Ne postoji sistem na svetu koji je stopostotno bezbedan. Čak i da postoji, hipotetički, uvek je uključen ljudski faktor koji predstavlja određeni stepen nesigurnosti i nestabilnosti.

Iako Linux ima bolju bezbednosnu praksu nego Windows ili macOS, ranjivost postoji. Sa svakom novom verzijom, neke su otklonjene, neke se pojave. Takav je prirodni tok programiranja. Ukoliko postoje malveri za velike servere, a oni rade pod Linuxom, po logici stvari znači da postoje i za desktop Linux sisteme. Naravno, njihov broj je mali, ali to ne znači da korisnik može i sme da bude potpuno bezbrižan prilikom upotrebe svog kompjutera. Primera radi, preko nekog sajta, posredstvom SQL ili JavaScripta, koji se nalazi u skoro svakom dostupnom sajtu, može da se izvrši zlonameran kôd, bez obzira na to koji se operativni sistem koristi.

Savet: Oprezno! Korisnik uređaja igra ključnu ulogu u osiguravanju bezbednosti. Redovno ažurirajte sistem, pravilno konfigurišite servise i ne instalirajte softver iz sumnjivih izvora.

• • •

Linux nastavlja da se razvija, kvalitativno, ali i kvantitativno (broj distribucija, broj programa, procenat upotrebe na desktop i gaming tržištu...), pa je važno da se pogrešna uverenja odbace. Na nesreću, ona opstaju godinama, ali korisnici tu treba da odigraju suštinsku ulogu - prigrliti nove članove i razumeti sam sistem. Otklanjanjem mitova, otvaraju se vrata ovom pouzdanom i fleksibilnom operativnom sistemu za prostore u kojima će, kako se čini, sve više i više biti potreban.