Dušan DINGARAC

1. septembar 2023.

Srbija će uskoro dobiti novi Zakon o informacionoj bezbednosti. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Vlade Republike Srbije saopštilo je da je 27. jula uputilo Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti na javnu raspravu, koja će trajati do 30. avgusta. Javna rasprava u sezoni godišnjih odmora, zanimljiva odluka, s obzirom na to da je rok za usklađivanje ovog zakona sa novim propisima EU oktobar 2024. godine.

Novi nacrt zakona omogući će unapređenje informacione bezbednosti u zemlji usvajanjem najsavremenijih evropskih regulatornih rešenja, redefinisanjem nadležnosti i preciznijim određivanjem načina postupanja u slučaju incidenta ili sajber pretnje i jačanjem institucionalnog okvira u odgovoru na opasnosti u sajber svetu.

Predloženi tekst predstavlja rezultat rada Radne grupe koja je formirana 20. aprila 2023. godine, s ciljem da unapredi postojeća zakonodavna rešenja u odnosu na poslednje izmene regulative EU. Tokom rada grupe, ustanovljeno je da postoje uslovi za obimnije izmene regulatornog okvira i izrađen je nacrt novog zakonskog teksta.

Nacrtom zakona uspostavlja se zakonodavni okvir za ostvarenje tri cilja utvrđena strateškim dokumentima i zadatkom radne grupe, a to su: usklađivanje sa novom Direktivom EU o merama za visoki nivo sajber bezbednosti (NIS 2), koja je usvojena u decembru 2022. godine, uspostavljanje temelja za razvoj okvira i šema za sertifikaciju IKT proizvoda, usluga i procesa u skladu sa Aktom (EU) o sajber bezbednosti iz 2019. godine i unapređenje institucionalnog okvira.

Najznačajnije izmene odnose se na uvođenje razlikovanja između operatera IKT sistema od posebnog značaja na prioritetne i važne, gde se prioritetnim smatraju oni operateri čiji su sistemi od ključnog značaja za održavanje kritičnih društvenih i ekonomskih aktivnosti, čiji bi prekid ili poremećaj u pružanju usluga imao znatan uticaj na javnu bezbednost, javno zdravlje, funkcionisanje drugih sektora ili bi stvorio znatan sistemski rizik.

Takođe, poslovi nacionalnog CERT-a su prošireni, precizirana je obaveza prijave incidenata, redefinisana nadležnost organa koji se bave poslovima informacione bezbednosti i preduzete druge mere u cilju efikasnijeg i adekvatnijeg odgovora na sajber pretnje i incidente. Zakonom je predviđeno osnivanje Kancelarije za informacionu bezbednost koja je određena kao posebna organizacija.

Kancelarija za informacionu bezbednost treba da preuzme poslove nacionalnog CERT-a, poslove CERT-a jedinstvene mreže državnih organa preko koje se vrše poslovi elektronske uprave, kao i druge nadležnosti u cilju unapređenja sveukupne informacione bezbednosti u zemlji, kao što su poslovi u vezi sa saradnjom nadležnih organa na nacionalnom nivou, poslovi u vezi sa sertifikacijom IKT proizvoda, procesa i usluga, doprinos unapređenju obaveznih obuka državnih službenika i nameštenika angažovanih na poslovima u vezi sa bezbednošću IKT sistema i mreža, izrada metodologije za akt o proceni rizika i drugo.

Predviđeno je da Kancelarija za informacionu bezbednost bude potpuno operativna, počev od 1. januara 2026. godine, radi omogućavanja preuzimanja prava i obaveza, zaposlenih i sredstava za rad Nacionalnog CERT-a i očuvanja postojećih procesa do uspostavljanja kapaciteta nove institucije.

Ako ste zainteresovani, za više detalja možete da pogledate snimak okruglog stola održanog u Beogradu (i.sk.rs/359313), dok za onaj održan u Kragujevcu nismo uspeli da nađemo snimak.

Nastavljamo sa zakonima. Vlada je 27. jula usvojila tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (i.sk.rs/359314). Ove izmene omogući će izdavanje dozvola za autonomna vozila. Ovo je bitno zbog toga što su mnoge firme u IT industriji zainteresovane za razvoj ovakvih vozila i što će naše okruženje biti veoma konkurentno za te firme, kako bi radile na njihovom razvoju u Srbiji. Procena je da u ovom trenutku tržište autonomnih vozila, tj. softvera koji to omogućava, vredi sto milijardi evra. Prema međunarodnoj standardizaciji, postoje stepeni autonomije vozila od nula do pet. Plan Srbije je da sva vozila u okviru paviljona Ekspo 2027 budu električna i petog stepena autonomije (bez vozača). Iako je Vlada tek usvojila predlog izmena zakona, MUP je već krajem juna izdao dve dozvole za testiranje autonomnih vozila trećeg stepena autonomije (vozač sedi za upravljačem i u slučaju problema preuzima komande)! Time se Srbija svrstala u prvih pet zemalja u svetu koje su izdale ovakve dozvole. Prema poznatim podacima, dozvole su izdate kompaniji Self Driving Group (sdg.yandex.com), koja se nedavno izdvojila od matične kompanije Yandex.

Kancelarija za izbeglice i migracije potpisala je ugovor sa Kancelarijom za IT i eUpravu, kojim obezbeđuje usluge DDC u koji će smestiti svoje podatke. Ujedno, saznali smo da je DDC u Kragujevcu dobio sertifikat N56, što predstavlja najviši nivo pouzdanosti čuvanja opreme i podataka za ljude iz IT sveta.

Brzi internet uveden je i u selu Pocerski Metković kod Šapca. To je trideseto po redu selo u Srbiji koje je dobilo brzi internet, dok je u toku njegova izgradnja u još 75 sela. S obzirom na to da je na sajtu Ministarstva informisanja i telekomunikacija dostupan detaljan pregled stanja projekta (u obliku Power BI dashboarda, o čemu smo već pisali), izgleda da se sa realizacijom projekta kasni i pored svih fotografisanja prilikom povezivanja svakog novog sela. U fazi I projekta postoje tri podfaze (a, b i c). Za sada su realizovana povezivanja sela iz faze a i b, kojima je rok za završetak radova kraj ove i naredne godine. Nekih desetak odsto ukupnog obima posla. Ako tokom jeseni ne dođe do udarničkih pohoda izvođača radova, projekat će kasniti.

Pored povezivanja na internet škola u svakom selu, veoma mali broj domaćinstava se povezao na internet. S jedne strane, u pitanju su komercijalni uslovi pod kojima se priključci plaćaju na mesečnoj osnovi, a sa druge i potreba za priključkom samih domaćinstava koja će se povećavati sa obrazovanjem (mladih u školama). No, ostaje problem da je seosko stanovništvo dominantno starije životne dobi i da je veliko pitanje koliki će procenat domaćinstava zatražiti uopšte priključak.

Kada smo već kod komercijalnih uslova koje operateri Interneta i multimedije daju, pomenimo jedan fenomen. Naime, pre više godina, novi operateri su u želji da „otkinu” deo tržišnog kolača od postojećih operatera uveli ponude za nove korisnike koje su sadržale nekoliko meseci pružanja usluga za jedan dinar, uz potpisivanje ugovora na dve ili tri godine. Vremenom je broj meseci koje novi korisnici dobijaju za jedan dinar narastao na dvanaest, a bilo je slučajeva ponuda gde je broj bonus meseci iznosio oko dvadeset. Krajnje nelogično sa ekonomske strane. A posebno jer je jedan deo korisnika, koji je imao mogućnost da bira između dva operatera, počeo da zloupotrebljava ove ponude i da svake dve godine menja operatera, kako bi dobio bonus mesece.

Izgleda da je konačno došlo vreme da se broj bonus meseci smanjuje. Tako je, sada, najduži broj bonus meseci u ponudi operatera smanjen na devet meseci. Ako nas pitate, i to je previše i nadamo se da će se smanjiti u budućnosti. Pa da, kao u svakom drugom biznisu, počnu da se nagrađuju lojalni korisnici.

Yettel je prodat. „Emirates Telecommunications” iz Abu Dabija kupio je kontrolni udeo u PPF Telekom grupi u Srbiji, Bugarskoj, Mađarskoj i Slovačkoj, u transakciji vrednoj 2,15 milijardi evra. Izuzetak je Mađarska, gde Corvinus Nemzetkozi Befektetesi ima 25 odsto udela. Reč je o kompanijama Yettel u Srbiji, Mađarskoj i Bugarskoj i O2 u Slovačkoj i infrastrukturnim preduzećima CETIN i O2 Networks.

Uskoro će jedinstveni tag za elektronsku naplatu putarine zaživeti i između Srbije i Crne Gore. JP „Putevi Srbije” i JP „Monteput” potpisali su Memorandum o poslovnoj saradnji. Podsetimo, tag radi u Makedoniji, uskoro počinje sa radom u Hrvatskoj i Grčkoj, a na spisku za realizaciju su Albanija i BiH. Na osnovu svih dugogodišnjih koraka sa naplatom putarine, sada imamo neočekivano brzo širenje ovog korisnog projekta. Svaka čast, uz želju da sličnih projekata povezivanja i digitalizacije bude što više!