Momir ĐEKIĆ

1. septembar 2023.

Radost kupovine novog elektronskog uređaja je nešto sasvim posebno. Svaki korak na putu kupovine je izuzetan - od trenutka kada ga primetimo, zatim onog kada ga (najčešće na stranicama mnogobrojnih elektronskih prodavnica) pretražujemo i kupujemo, pa preko procesa otpakivanja i prvog pokretanja. Ipak, kada bi se neki od tih uređaja pokvario, nalazimo se na ulazu u tamni portal koji vodi u tunel, u kom, najčešće, naše iskustvo je sve osim prijatno. Popravljanje savremenih uređaja je, neverovatno često, apsolutna noćna mora.

Naravno da razumem da su pravila moderne igre takva da zahtevaju sve tanje i bolje dizajnirane uređaje. Pogledajmo samo onaj najnoviji Samsung tablet velike dijagonale koji izgleda kao televizor u rukama. Većina novih uređaja, posebno u grupi preklopivih telefona, pozitivno iznenađuje svojim gabaritima. Ipak, kvar na takvom jednom uređaju praktično znači njegovo dugoročno nekorišćenje. Tačno je da domaći serviseri najčešće nemaju adekvatnu opremu, ali osnovni razlog tome nije činjenica da nisu želeli da u nju investiraju već da je, bar onu „pravu”, gotovo nemoguće nabaviti.

Osim što moderni uređaji koštaju sada već redovno preko hiljadu evropskih novčanica, kompanije koje lepe logo na njihove zadnje strane hronično onemogućavaju laku popravku van „ovlašćenih” centara. Sve bi bilo manje bolno kada bi ovlašćenih centara bilo na svim meridijanima i za sve vrste uređaja, što naravno nije poslovno opravdano. U maloj državi na jugu centralne Evrope, znamo kako se snalazimo za kupovinu najnovijih uređaja - ne uvek kroz „ovlašćene” kanale i to, pre svega, zato što oni svoju „ovlašćenost” - naplaćuju prilično skupo.

No, kupovina je samo jedan deo priče. Srećnici čiji se uređaji nikada ne pokvare za vreme korišćenja mogu da zadovoljno trljaju ruke, posebno ako za svoj uređaj nisu platili „ovlašćenu” taksu. Oni koji su dobili lošiju „ruku” se moraju uputiti ka portalu i istrpeti sve što im tunel popravki - postavi kao zagonetku.

U SAD i Evropi već duže vreme je aktuelna priča pokreta „Pravo na popravku”. Njihova borba za pravo vlasnika proizvoda da sami poprave ili odaberu gde će svoje vlasništvo da poprave, namesto da budu prisiljeni da koriste samo ovlašćene servise, jača je iz dana u dan. U američkoj saveznoj državi Kaliforniji, pre samo par sedmica, podršku zakonu koji uređuje ovu oblast dala je i kompanija Apple. Suprotno dosadašnjoj praksi, jedna od najmoćnijih kompanija sveta je uskočila u voz promene, pristajući da nezavisnim centrima za popravku proda ovlašćene mašine i delove. Naravno, prilikom isticanja svoje podrške, ova kompanija je dala i uslove. Jedan je da su centri za popravku dužni da prijave upotrebu „neoriginalnih” i korišćenih delova, te da u procesu popravke ne mogu da isključuju funkcionalnosti internog sigurnosnog sistema. U prevodu, Apple želi da centri kupuju originalne delove i u potpunosti poštuju interne procedure u samim uređajima koje, na primer, ne dozvoljavaju upotrebu polovnih delova niti kanibalizaciju zarad popravke. Iz navedenog zaključujem da će po krajnje korisnike, osim činjenice da će na više mesta moći da poprave svoje uređaje - sama popravka potencijalno koštati manje usled činjenice da će neki servisi manje plaćati svoje zaposlene od uporedivih zaposlenih u Apple centrima.

Iako je ova promena kursa svakako dobrodošla, čini se da ona nije dovoljan otklon od prakse potpune kontrole toga šta će i kako korisnik raditi sa uređajem za koji je platio dobru cenu. U uređajima će se i nadalje, nalaziti softver i sistemi namenjeni onemogućavaju korišćenja funkcionalnih delova koji, na bilo koji način, ne odgovaraju izvornom proizvođaču. U trenutku kada čitava planeta radi na promeni svesti u kontekstu globalnog zagrevanja i očuvanja životne sredine, najmoćnije tehnološke kompanije sveta se čine najkonzervativnijima. Omiljena karta konzervativizma je ona po kojoj se, pozivajući se na bezbednost, bilo koja promena smatra ugrožavanjem. Stara je lekcija da u borbi bezbednosti i prosperiteta, ovo prvo pobeđuje u 10 od 10 slučajeva.

Dok pokreti u Minesoti i Kaliforniji grabe sitnim, ali odlučnim, koracima ka pravu koje je oduvek bilo naše, a Evropa traga za efektivnim načinima da učini slične korake u unutrašnjosti svoje jurisdikcije, naša mala krčma pokraj portala za ulazak u tunel i dalje gosti preveliki broj putnika-namernika. Kamenom se može izgraditi katedrala, crkva ili mauzolej. Njime se može razbiti i prozor. U borbi izgradnje i rušenja, rezultat je uvek isti kao i u onoj bezbednosti i prosperiteta. Najbolji trenutak da počnemo da gradimo svoju kulu za borbu za pravo na popravku je bilo juče. Drugi najbolji trenutak je - večeras u Krčmi.