Momir ĐEKIĆ

1. septembar 2023.

U godini koja deluje kao crna rupa tehnološkog napretka, jedan događaj se čini važnijim od drugih. Može li izlazak na berzu jednog od trenutno najvrednijih bisera industrije čipova biti vesnik proleća veštačke inteligencije ili je revolucija već počela, samo još uvek nismo dobili poziv za žurku?

Dok svetski mediji i specijalizovane platforme za praćenje poslovnih performansi glasno govore o padu prodaje pametnih telefona i računarske opreme, na horizontu tehnološkog napretka, pogonjenom cilindrima veštačke inteligencije, priprema se teren za izlazak na berzu jedne od nekoliko ključnih kompanija u lancu globalne proizvodnje čipova - „britanske kompanije u japanskim rukama”, ARM-a.

Na tronu, čak i bez ARM-a

Podsetimo, malo je nedostajalo da ovu kompaniju iz ruku japanskog investicionog fonda sa veoma lošim rezultatima u poslednjih nekoliko godina pre samo godinu ili dve kupi najveći dobitnik rasta tržišta veštačke inteligencije, američka Nvidia. No, taj posao je bio zaustavljen u korenu. Verzija stvarnosti u kojoj bi upravo ova, trenutno jedna od najbrže rastućih kompanija u svetu čipova, dobila priliku da „gospodari” ključnim dizajnom današnjice bila je toliko odurna da su se mnogi udružili, javno i ispod radara, da posao prekinu u kolevci i ne daju mu šansu da stasa i osamostali se.

U međuvremenu je svetom zavladala ekonomska kriza, drugačija od onih što su ranije bile, a opet tako poznata. Novac je postao „skuplji” i značajno manje dostupan, i to u sred krize inflatornih tokova koje su udaljile mnoge projekte od početka i kraja. To nije važilo za svega nekoliko oblasti u tehnici. Dobro se drži sve u vezi sigurnosti i bezbednosti, te se sjajno drži sve u oblasti veštačke inteligencije, najnovijeg talasa koji guta sve pred sobom. Upravo na tom talasu, Nvidia je postala čedo mnogih investitora, a za njeno se ime čulo daleko van kuloara pričljivih igrača. Više niko ne priča o rudarenju. Neki i dalje upoređuju generacije grafičkih kartica. Ipak, većina ljudi koji danas priča o kompaniji Nvidia, pomisliće isključivo na veštačku inteligenciju.

U ovom trenutku, Nvidia prodaje gotovo sve što napravi. Takva situacija je „popravila” cenu njihovih akcija na istorijski visok nivo, ali i okrenula neke od investitora u pravcu alternativa. Jednostavno, Nvidia ne može da postigne isporuke procesora koji su elementarni za bilo koju upotrebu u oblasti veštačke inteligencije. No, da bi se stvorio moderan čip, opremljen mogućnostima primene u oblasti veštačke inteligencije, potrebno je imati i dobre inženjere i softver za projektovanje.

Priliku je, recimo, uspešno „ulovila” kompanija Synopsys. Ova američka kompanija jedan je od vodećih isporučilaca rešenja za automatizaciju elektronskog dizajna (EDA - electronic design automation), tj. softvera koji olakšava rad dizajnera čipova. Prema podacima koji su objavljeni, a tiču se zarade ove kompanije u trećem kvartalu ove godine, možemo da vidimo da je samo u poslednjih 12 meseci ova kompanija prihodovala 500 miliona dolara u delu rešenja za dizajn AI čipova. Prema procenama, tržište veštačke inteligencije će sa trenutnih 30 milijardi dolara do 2027. godine dostići 150 milijardi. Ako pričamo samo o procesorima koji su neophodni kako bi se tržište razvilo, samo ono će vredeti 100 milijardi dolara do 2030. godine. Kompanije poput Synopsysa su ključne u tom pogledu.

Na berzu, u „zao” čas

Kada je u februaru prošle godine objavljeno da Nvidia neće preuzeti kompaniju ARM, kao i da će zadržati ugovor o licenciranju na 20 godina, bilo je jasno da će japanski fond britansku kompaniju pripremati za izlazak na berzu. Danas je jasno da su konkurenti američke kompanije odigrali značajnu ulogu u blokadi akvizicije. Najglasniji su u čitavoj situaciji bili Qualcomm, Microsoft i Google, koji su svi u glas govorili da bi akvizicija ugrozila neutralnost i pogoršala konkurenciju. Jasno je da pomenute kompanije imaju snažna uporišta u političkom establišmentu SAD i važni su donatori senatorima, kongresmenima i predsedničkim kandidatima.

Ništa manji pritisak nisu vršili ni regulatori u Evropi, Ujedinjenom Kraljevstvu, SAD i Kini. Podsetimo da je već prošle godine bilo jasno da su sva pitanja vezana za pitanje čipova - zapravo pitanja nacionalne bezbednosti. U takvim okolnostima, jasno je bilo da nijedna regulatorna agencija neće dozvoliti da jedna kompanija na tržištu dobije takvu prednost u odnosu na ostale.

Zanimljivo je da je nakon početka prošle godine, najveći broj analitičara imao predikciju da će Nvidia kao kompanija imati dosta uspeha u rastu svojih deonica, ali da će taj rast biti limitiran neuspehom akvizicije. Godinu i po dana nakon što je propao iznos od 1,25 milijardi dolara, koji je Nvidia uplatila japanskom fondu na ime „ozbiljne ponude”, američka kompanija ima najbolje rezultate u istoriji, mnogo bolje nego što su analitičari prognozirali. Razlog je, po svemu sudeći, brzina razvoja tržišta veštačke inteligencije, a upravo je to i razlog zašto je Softbank odlučio da britanski dijamant na berzu postavi - baš ove godine.

Koliko je ovaj izlazak interesantan širokoj publici, pokazuje i činjenica da je Softbank potpisao sporazume sa čak 28 finansijskih institucija za učešće, i to bez jasnih brojki koje ukazuju koliko bi banke prihodovale od transakcija asociranih sa izlaskom na berzu. Iako nije neuobičajeno da se naknade zaokružuju u poslednjem koraku podneska za izlazak na berzu, čudno je da se ne prikažu barem okvirni procenti. Banke, među kojima su i one najveće koje će biti stožeri transakcije, dakle Goldman Sachs, Barclays, JPMorgan Chase i japanska Mizuho Financial Group, pristale su da učestvuju u takvom angažmanu isključivo jer se radi o najvećem izlasku još od onog kompanije Rivian, od pre dve godine. Rivian je tada prikupio nešto više od 13,7 milijardi dolara. Kako je procena da je vrednost kompanije ARM značajno veća, jasno je zbog čega su banke motivisane da učestvuju, čak iako nije jasno sa kakvim naknadama.

Prema najavama, strateški podržavaoci izlaska će biti i najznačajniji kupci ARM rešenja, kompanije Alphabet, Apple, Intel, Microsoft, Nvidia, Samsung i TSMC. Za kompaniju koja je do 2016. godine bila listana na berzi, a tada kupljena za 32 milijarde američkih dolara, 2023. će biti najvažnija godina. Dobar rezultat na izlasku na berzu će ublažiti nešto lošije poslovanje u toku godine, a koje se meri sa oko dva odsto manje prometa u odnosu na isti period prošle godine. Ipak, ARM je stabilna kompanija sa bruto marginom od oko 95 odsto. Softbank je, uoči podnošenja dokumentacije za izlazak, otkupila 25 odsto kompanije ARM od Vision Fund (entiteta koji pripada Softbank grupaciji, ali kao zasebno pravno lice). U toj transakciji, vrednost ARM-a je procenjena na 64 milijarde. Upravo se ovakvoj vrednosti predstavnici japanskog fonda nadaju nakon izlaska na berzu. Podsetimo da je plan prodaje ARM-a kompaniji Nvidia bio zasnovan na ceni od 40 milijardi dolara.

Poslednje informacije ukazuju da će Softbank u inicijalnu ponudu izlaska na berzu na raspolaganje staviti oko deset odsto deonica kompanije, dok će preostalih 90 odsto zadržati. U jednom od tehnoloških događaja godine, Softbank i ARM će testirati američku berzu. Deonice tehnoloških kompanija „vuku” sa sobom celu grupu 500 najboljih kompanija u SAD. Tržište se nada optimističnom razvoju događaja u kom će se efekti inflacije zaustaviti već do kraja ove godine i, time, osloboditi stege kapitala u oporavku od prilično teške godine. Dodatno, snažan rezultat ARM-a (svaki iznos bliže 70 milijardi dolara tržišne kapitalizacije) će biti jasan signal da je industrija čipova spremna za najveća moguća ulaganja. Kada se takvom razvoju događaja doda postojeća situacija u kojoj se zemlje Zapada i Istoka utrkuju u podsticajima za razvoj industrije, a dobar rezultat imaju kompanije Nvidia, Apple i Tesla, vidi se izlazak iz „krize”, barem kada je u pitanju tehnološki sektor.

• • •

Iako je najvećem broju potrošača ime kompanije ARM nepoznato, gotovo da je nemoguće da bar jednom nisu koristili uređaj koji pokreće procesor dizajniran na njihovoj tehnologiji. Strateški uticaj kompanije iz Kembridža je toliko veliki da je mnogi smatraju „Švajcarskom industrije čipova”. Ovakvoj kompaniji svakako dolikuje „najveći izlazak na berzu u istoriji industrije čipova”. Ukoliko bi se na listingu sakupio iznos blizu deset milijardi dolara, ARM bi se našao u društvu kompanija Rivian, Alibaba i Meta (nekad Facebook).

Sa ciljem da smanji zavisnost od stagnirajućeg tržišta pametnih telefona i tableta, ARM se ponajviše nada privlačenju kupaca iz oblasti centara podataka. Tajni sastojak njihove ponude su procesori bazirani na energetski efikasnoj RISC arhitekturi koji su svoje mesto našli u pomenutim uređajima potrošačke elektronike, ali i novim čipovima za veštačku inteligenciju. Kao jedna od najprofitabilnijih kompanija u industriji, ARM želi da svojim izlaskom na berzu podigne energiju investitora i ubrza razvoj nove generacije procesora.

U trenutku kada čitav svet osluškuje geopolitičke izazove Tajvana, Kine, Rusije i SAD, te traga za održivim rešenjem digitalnog suvereniteta, industrija čipova i mikroprocesora predstavljaju centralne tačke „pritiska”. Status javne kompanije će britanskoj perjanici obezbediti bolju poziciju u finansijsko-političkim nejasnoćama narednih nekoliko kvartala. Dugoročne efekte je, međutim, značajno teže proceniti.