Dejan PETROVIĆ

1. decembar 2022.

U prošlom broju, imali smo prilike da napišemo koju reč o kamerama firme Reolink. Tada smo rekli da su u pitanju izrazito robusne kamere, vrlo kvalitetne, te sa odličnim video-senzorima. Tada nismo imali prilike da ih koristimo uz NVR, što ovom prilikom ispravljamo. Imamo na raspolaganju NVR i jednu PTZ (pan/tilt/zoom) kameru. Svaka od kamera ovog proizvođača je posebna na svoj način, te verujemo da inženjeri Reolinka imaju zaista odrešene ruke.

Sa oznakom RLC-823A dolazi spoljašnja PTZ kamera, težine čak 1,8 kilograma i sa IP66 zaštitom. Ako bismo rekli da je dizajn standardan u odnosu na slične uređaje, to bi bilo pola istine. Naime, kamera dolazi sa metalnim nosačem, sa koga, zapravo, visi okrenuta nadole. Uzimajući u obzir masu kamere, treba li da naglasimo da je nosač robustan? Mada, nešto nam dužina tiplova i šrafova koji dolaze uz kameru ne uliva mnogo poverenja, pa bismo se svakako opredelili za duže.

Ispod bele haube, prečnika čak 136 milimetra, nalazi se dodatni crni nosač, takođe od metala, koji dozvoljava kameri da se rotira za 360 stepeni. Da, dobro ste pročitali, ne postoji graničnik kao kod sličnih rešenja: ovde se kamera, u odnosu na belo kućište, po potrebi može beskonačno okretati samo u jednom smeru. Po tilt osi, glava kamere može da se obara do 90 stepeni. Glava kamere je popriličnih dimenzija, svakako neophodnih za gomilu sočiva koji vire iz nje. Središnji deo zauzima sočivo kamere visoke definicije, iza koga se krije senzor od čak osam megapiksela, što je verovatno apsolutni rekord na ovim stranicama. CMOS 1/2.8” senzor je sposoban da snima u rezoluciji od 3840×2160 piksela, pri 25 frejmova po sekundi. Pored standardnog digitalnog uvećanja snimka, tu je i optičko uvećanje. Četiri IR LED talasne dužine 850 nanometara imaju domet do čak 60 metara. Ispod sočiva kamere su tri LED lampe sa po 945 lumena i 5700 kelvina. Ove lampe omogućavaju kameri da i u mraku snima u boji. Iznad je, naravno, senzor svetla. Poleđina glave kamere nosi zvučnik, mikrofon, dok se iza metalnog poklopca krije slot mikro-SD kartice, a kamera prihvata do 256 gigabajta. Poklopac slota je nikad masivniji, te definitivno ovu kameru možemo postaviti na pijedestal anti-vandal kamera.

Reolink se odlučio za kabl koji se račva, ali ovaj put na čak četiri kraja. Počećemo od priključka strujnog adaptera, gde se pored odgovarajućeg za našu zemlju dobija još jedan, predviđen za utičnice u Velikoj Britaniji. Obično ovaj problem proizvođači reše sa jednim strujnim adapterom i odgovarajućim viljuškama koje sastavimo. Taster ’Reset’ ima svoj kablić, što nije novost kod ovakvih kamera. S obzirom na masivnost kamere i kućište od legure aluminijuma, ne treba da čudi i treći kablić sa uzemljenjem. Četvrti je 100-megabitni Ethernet PoE priključak. U kutiji se dobija i vodonepropusna zaštita ovog konektora.

Postoji nekoliko interesantnih funkcija kod ove kamere. Patrola je jedna od njih, uz mogućnost dodeljivanja do čak 16 tačaka koje kamera treba da obiđe i da se na njima tokom patrole zadrži. Druga se prirodno nadovezuje: u pitanju je automatsko praćenje. Isto tako je u stanju da pamti položaj prilikom nestanka napajanja. Kamera je u stanju da razlikuje osobu, vozilo ili kućne ljubimce od ostalih objekata. Postoje dve vrste bezbednosnog upozorenja neželjenom posetiocu, svetlosno i zvučno. Detekcije pokreta, konstantno i naručeno snimanje, kao i razni protokoli se podrazumevaju.

Mrežni snimač sa oznakom RLN8-410-2T takođe je jedno vrlo interesantno parče hardvera. Sam dizajn, na prvi pogled, nije nešto što bi nam „podiglo obrvu”. Klasično metalno kućište na prednjem panelu sa leve strane ima USB priključak sa kojim povezujemo miša osrednjeg kvaliteta. Tu su, dalje, IR senzor daljinca (koji ne dolazi uz uređaj) i dve statusne LED: PWR i HDD. Desno su čak osam tastera koji se koriste za navigaciju i upravljanje snimačem, ako nam miš nije pri ruci.

Zadnji panel je prenatrpan priključcima. Prvi u nizu je priključak strujnog adaptera koji se dobija uz uređaj, deklarisan na 48 volti i dva ampera, što daje 96 vati snage. Razlog ovako jakom napajanju je, naravno, mogućnost snimača da napaja kamere direktno putem PoE Ethernet priključaka. Naime, ovaj uređaj može da se koristi kao klasičan snimač i na mrežu može da se poveže preko 100-megabitnog LAN priključka, a kamere se preko svičeva ili već kako, povezuju na lokalnu mrežu. U uslovima gde lokalna mreža ne postoji, ulogu PoE sviča preuzima sam snimač, za šta je dostupno čak osam PoE 100-megabitnih priključaka. Ovo je zgodna opcija u situacijama gde internet nije dostupan, ali je video-nadzor i te kako potreban. Vraćamo se na zadnji panel, gde se redom nižu prekidač za uključivanje uređaja, RCA audio-izlaz, te jedan dodatni USB priključak. Za povezivanje sa TV ili monitorom, tu su HDMI i VGA. Na kraju, za povećavanje smeštajnih kapaciteta tu je dodatni eSATA priključak. Opcioni disk može da bude kapaciteta do šest terabajta. Oznaka uređaja neke stvari sugeriše, poput broja PoE portova. Ipak, najzanimljivije je ono 2T na kraju što se odnosi na HDD kapaciteta dva terabajta koji dolazi spakovan u snimaču. Ovo je, verujemo, prvi put da vidimo da proizvođač dostavi i jedan HDD uz snimač; obično se dokupljuje „po želji”. Disk je iz SkyHawk Lite serije iz Seagatea, preporučen baš za video-nadzor.

Snimač je sposoban da radi neprestano i da zapisuje snimke sa svih osam kamera u isto vreme. Ukoliko se pokaže da su smeštajni kapaciteti mali, moguće je podesiti da se snima samo ako postoji detekcija pokreta. Prema Reolinku, NVR nije pogodan za kamere drugih proizvođača.

Snimak kamere sa NVR-a može da se prati iz Reolink aplikacije, Reolink klijenta na računaru, koristeći interfejs samog snimača preko monitora ili TV ili preko IP adrese i računara. U prošlom broju smo pisali o aplikaciji za mobilne uređaje, kao i klijentu za računar, te se nećemo vraćati i prepričavati već napisano. Zato ćemo malo bolje pogledati šta interfejs samog snimača nudi. Razumljivo, nakon povezivanja svih neophodnih kablova, nije potrebno nikakvo uparivanje ili slično, snimak se u tren oka pojavio na ekranu. Prvo što nam je zapalo za oko jeste da nije implementirano skaliranje ekrana. Ekran skupljen na pola dovodi i do skupljanja snimka po strani, što smatramo velikim propustom, bez obzira na to što je ovaj interfejs namenjen fiksnom prikazu na ekranu ili monitoru.

Osnovna podela režima rada interfejsa bila bi na Preview i Playback. Na ovom prvom se prati snimak svih povezanih kamera koje biramo u meniju sa desne strane. Kod Preview, od opcija na raspolaganju su uključivanje Spotlight LED, zatim, uključivanje zvuka, snimanje i prelazak na flash plejer. Shodno kameri, tu su i dostupne kontrole. U ovom slučaju, u desnom delu menija je PTZ odeljak gde se može upravljati kamerom u svim smerovima. Za vreme upravljanja kamerom nije bilo nikakvog kašnjenja. Primetno je da se masivna glava malo zaljulja pri zaustavljanju, što je sasvim razumljivo, uzimajući u obzir težinu. Osim kontrola za upravljanje, ovde je i deo za postavljanje tačaka koje će kamera pratiti u patroli. Playback režim ima potpuni video-plejer, a odabir videa je hronološki.

Device Settings u gornjem desnom uglu vodi do podešavanja sistema. Meni sa desne strane, preko opcije Camera, dozvoljava uspravno i vodoravno okretanje snimka. Svakoj od kamera se odavde može promeniti rezolucija, broj sličica, podesiti parametri detekcije, kao i zvuk i „osvetljenje” IR LED. Surveillance donosi opcije vezane za snimanje, alarm, e-mail, FTP, kao i šta će se od detektovanog slati kao obaveštenje. Network Settings se tiče IP adresa, zatim, UID, DDNS, NTP i podešavanja portova. Storage omogućava formatiranje povezanih diskova. System donosi standardne opcije, kao što su upravljanje nalozima, održavanje i slično.

Ako izuzmemo sitnice koje smo pomenuli, možemo reći da nas je Reolink oduševio. Ceo sistem je bukvalni plug’n’play, te nije potrebno nikakvo iskustvo. Korisniku su ostavljene lako dostupne osnovne funkcije sistema, kao što je živi prenos kamera ili praćenje snimljenog materijala. Podešavanja su skrajnuta, ali zaista bogata. Sistem podešavanja je vrlo intuitivan i nema potrebe za lutanjem. O snimku kamere sa osam megapiksela ne treba trošiti reči. Vi to na slici u časopisu ne možete da vidite, ali verujte nam na reč da je snimak odličan. Najveća dobit se oseća prilikom zumiranja, gde se ne gubi toliko na kvalitetu kao kod kamera sa manjim senzorom.

Ostaje problem cene. Kvalitet mora i da se kvalitetno plati. Opet, ako se odlučujete za video-nadzor, jer smatrate da vam je potreban, logično je da ne uzimate sistem samo da bi treptala neka LED na zidu. Što kvalitetniji sistem, veće je poverenje u njega. Nije isto kada neželjenom posetiocu možete da vidite i boju očiju.