INTERNET
Nasilje na internetu
Digitalizacija nasilja
Nikola STOJIĆ
1. decembar 2022.

Ljudsko društvo je sklonost prema nasilju pokazalo od momenta pronalaska prvog oružja, pa do niza ratova koji su se vodili tokom istorije. Nasilje je danas kroz interaktivnost i dostupnost svega „na klik” postalo komercijalizovano i eksploatisano više nego ikada.

Nasilje je danas kroz interaktivnost i dostupnost svega „na klik” postalo komercijalizovano i eksploatisano više nego ikada...

Kod interneta, jedan od glavnih problema je u tome što omogućava da se postojeće fizičko ili psihičko nasilje nastavi u digitalnom obliku, gde je publika mnogo veća u odnosu na publiku u offline životu. Pored toga, pristup nasilnom sadržaju stvara dodatni problem: desentizaciju. Jednostavno, proces dehumanizacije i otuđenosti je sve više u toku, a bez našeg adekvatnog reagovanja, vremenom prestajemo da reagujemo na scene nasilja i postajemo indiferentni, ne osećajući bilo kakvu empatiju. Prisustvo nasilnog sadržaja u svim oblicima medija onemogućava da društvo ima ključni faktor u smanjenju nasilja upravo zato jer ga trivijalizuje. Svedoci smo da internet nasilje i izlaganje nastavku nasilja koje se odigralo offline dovodi do toga da ogroman broj ljudi, a pogotovu mladih ljudi, završi tragično. Tema internet nasilja predstavlja poseban problem, jer je aktivna dokle god je aktuelan neki od slučajeva koji je po nečemu šokirao ljude, a zatim kao tema vraća se nazad pod tepih dok se ne dogodi novi slučaj.

Internet nasilje je unikatno, jer omogućava da se bilo koji oblik nasilja koji se dešava offline proširi i dobije novu publiku. Broj potencijalnih nasilnika nije ograničen, sadržaj koji se postavlja na sajtove postaje predmet ismejavanja žrtve, dostupan je svima, a vrlo često i neizbrisiv ukoliko postane viralan. Nasilje na internetu kom danas svedočimo doživelo je svoju ekspanziju sa razvojem društvenih mreža i pojavom pametnih uređaja. No, pogrešno bi bilo reći da ono nije postojalo pre razvoja društvenih mreža. Razlika u nasilju koje bi neko doživeo tako što bi ga neko vređao na nekom forumu, gde su svi učesnici pod pseudonimom, napravio meme od osobe, podelio fotografije i slično, bilo je, uglavnom, ograničenog karaktera, bez produženog trajanja, a efektivan ban i DMCA zahtevi su rešavali problem. Ekstremniji oblik nasilja u ovom periodu postojao je na 4chanu, koji nije mario za bilo koga ukoliko postane meta. Doxxing koji se vršio nad pojedincima, otkrivao je njihove lične podatke, lokaciju, ime i prezime i druge podatke koje je neko mogao da iskoristi da se obračuna sa tom osobom. U nekim slučajevima to je vodilo linčovanju nedužnih ljudi kao kod pogrešno identifikovanih napadača tokom maratona u Bostonu od strane zajednice na Redditu. Onog momenta kada se na mobilnom telefonu pojavila kamera, nasilje nije više bilo ograničeno na jedan, fizički prostor, već je omogućena njegova glorifikacija i širenje van granica mesta događaja.

Kod nas jedan od najpoznatijih slučajeva nasilja, a u kojem je i internet imao ulogu produžetka nasilja i koji se završio tragično jeste slučaj Alekse Jankovića, 14-to godišnjaka koji se ubio zbog nasilja koje je doživljavao kako offline, tako i zbog pretnji i podrške tim pretnjama koje su mu upućene na Facebooku. Od tada je prošlo više od 11 godina. U Srbiji se godišnje dogodi preko 500 slučajeva nasilja među decom, ali taj broj je verovatno dosta veći. Ono što je, zapravo, zabrinjavajuće jeste sve veći broj snimaka, glorifikacija i korišćenje društvenih mreža za prikupljanje podrške za nasilje. Bilo koje nasilje koje se dogodi na internetu ostavlja nekakav trag, koji podseća žrtvu i onemogućava da krene dalje, izlažući je sramoti ili konstantnim traumama. Naša zemlja je kao odgovor na sve češće slučajeve nasilja na internetu, napravila posebnu platformu cuvamte.gov.rs, otvorila broj Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, 19833, putem kog svako može da prijavi bilo koji oblik/tip nasilja koje mu se dogodi na internetu i dobije podršku. Postoje različiti tipovi nasilja koji se mogu vršiti preko interneta: psihičko nasilje, kao nastavak nasilja iz offline života, pretnje i zastrašivanje na društvenim mrežama, sramoćenje žrtve, osvetnička pornografija i mnogi drugi. Najpoznatiji slučaj osvetničkog nasilja i iskorišćavanja tuđih fotografija u Srbiji jeste slučaj Telegram grupe u kojoj su se tokom 2021/2022. godine delile fotografije devojaka i otkrivali brojevi telefona od strane učesnika grupe. Nakon pisanja medija, reagovalo je i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal kako bi se grupa ugasila. Problem kod ovakvih grupa leži u tome što su poput hidre, te je potrebno rešiti se istovremeno svih glava kako se ne bi regenerisale.

Pitanje koje se postavlja jeste kako smo kao društvo dopustili da se trend nasilja raširi pomoću interneta? Potrebno je razumeti da je internet alat i da on sam od sebe nije inherentno dobar, niti loš, već da sve polazi od osobe koja ga koristi. Jedan od problema leži i u manjku vaspitanja i adekvatnog reagovanja na probleme od strane roditelja. Generacije roditelja nedovoljno su tehnički edukovane kako bi mogle da prate kako njihova deca koriste današnju tehnologiju. Sa druge strane, deo roditelja koristi tehniku kako bi zaokupili pažnju dece, prepustivši edukaciju i vaspitanje društvu i sadržaju na internetu. Gomila sadržaja, bilo da je iz nezavisne ili komercijalne produkcije, obiluje nasiljem i ponižavanjem, a to bilo kome sutra može postati obrazac ponašanja. Ogroman uticaj na razvoj generacija u poslednjih nekoliko godina imaju „influenseri” i „Youtuberi”. U svojim objavama mnogi od njih dehumanizuju i ponižavaju druge, zatim, prave kampanje koje za cilj imaju da prikažu druge ljude u lošem svetlu, obračun zbog nekog razloga koji je najčešće neshvatljiv kao razlog za napad. Žrtva, odnosno meta ovakvih objava, bilo da je reč o video-snimku ili pisanoj objavi, gubi samopouzdanje, počinje da se plaši da otvori bilo koju društvenu mrežu, da ono što je napisano nikad neće nestati, već da će zauvek biti svima dostupno. Većina slučajeva nasilja koje se odigrava na internetu, a kojem ne prethodi bilo kakvo nasilje u offline životu, sprovodi se zbog validacije od strane drugih korisnika. Naime, like, share and subscribe postala je mantra bilo kog „YouTubera” ili „Twitch streamera”. Postavljanje video-snimaka nasilja, slika, deljenje sadržaja po grupama, radi se zbog lajkova, odnosno, onog što nasilnik doživljava kao prećutno odobravanje i podršku.

Rešenje problema zahteva veću ulogu roditelja u vaspitanju svoje dece i manje oslanjanje na tehnologiju da to obavi umesto njih. Roditelji bi morali da porade na tome da se stvori skala tehnološkog napretka i razvoja deteta u korišćenju tehnologije. Primena dozvola i deljenog naloga samo je jedna od opcija. Đačke uniforme bi, primera radi, u kombinaciji sa tehnološkim metodama delovale podsticajno u najranijem dobu da su svi izjednačeni, čime bi se u nastanku eliminisao potencijalni razlog za nasilje. Korišćenje feature („glupih”) ili telefona sa ograničenim pristupom internetu do sedmog, osmog razreda, imalo bi, takođe, pozitivan efekat, jer bi od deteta napravilo ne samo korisnika, već bi ga i zainteresovalo da pokuša da se snađe oko limita koji su mu postavljeni i posveti izučavanju tehnologije. Istovremeno, što je manja razlika materijalne vrednosti proizvoda između dece, gasi se još jedan potencijalni izvor za nastanak nasilja.

U pogledu nasilja na društvenim mrežama, škole bi morale da imaju posebne profile na tim mrežama, radi sprečavanja nasilja koje se dešava između učenika koji su pod njihovom ingerencijom. Ovi profili morali bi da imaju prioritetnu podršku prilikom kontaktiranja podrške društvenih mreža, kako bi se uklonile problematične grupe ili sadržaji, te sprečilo dalje nasilje. Na taj način, žrtva može da se obrati školi, a da škola spreči nasilje kroz dalji proces prijave pojedinaca ili grupe. Tako bi aktivnosti koje se dešavaju i van škole bile mnogo više kontrolisane, a samim tim bi se i vladanje odnosilo i na online aktivnosti. Ovo zahteva direktan rad sa kompanijama kako bi se navedeno omogućilo kao opcija. Istovremeno, potrebna je i zakonska podrška. Rešenja iz predloga Aleksinog zakona, koji nije usvojen, predstavljaju polaznu tačku kako bi se ostvarila sinergija između akcije i reakcije u kombinaciji sa podrškom kompanija. Ono što je izneto u predlogu omogućilo bi da se adekvatno reaguje tako što bi nasilnici kroz veoma brz i kratak postupak bili isključeni iz procesa školovanja na neki period, a zatim i novčano kažnjeni.

Činjenica je da je današnja količina dostupnog nasilnog materijala znatno veća nego ikada ranije, kao i to da je internet u velikoj meri integrisan u svakodnevni život pojedinca. Vremenom, tehnološki napredak, poput interneta, postaje dominantan faktor u svakodnevnom životu koji se ne može izbeći. Što duže čekamo da ga priznamo, sve više gubimo mogućnost da na vreme uhvatimo voz, odnosno, da delujemo preventivno i reagujemo pre nego što se problemi, kao što je internet nasilje, rašire poput šumskog požara. Da bi se nasilje sprečilo u korenu, umesto večitog saniranja posledica i popravljanja štete, potrebno je učešće roditelja i društva u prevenciji. Roditelji moraju uzeti aktivno učešće u sopstvenoj tehnološkoj edukaciji i izdvojiti određeni deo vremena u toku dana, kako bi ispratili ponašanje deteta.

Nasilje na internetu je samo posledica uzroka koji potiču iz ponašanja pojedinca. Isto tako kako se raširilo, ono može i da nestane, aktivnim radom sa decom kao i ukoliko postoji izgled za nastanak posledica po nasilnika. Dokle god ne postoje posledice za bilo koji oblik nasilja, bilo koja mera neće imati željeni efekat, jer izostaje efektivna kazna kao mera prinude. Neki oblici nasilja na internetu neminovno će uvek postojati, poput pretnji i slično, ali će se smanjiti potencijalni novi slučajevi, a samim tim i publika koja je navikla na nasilje, što će voditi daljoj deeskalaciji. Sa razvojem veštačke inteligencije i novih tehnologija, proces dehumanizacije i otuđenosti je sve više u toku. Okretanjem glave na drugu stranu u momentu događanja nasilja neće rešiti problem, već će problem samo gurnuti pod tepih. Problem koji se ne reši danas, vodiće budućnosti gde je svako potencijalni Terminator - za like, share and subscribe.


PRETHODNI TEKST
SLEDEĆI TEKST
Najčitanije
Igre
Telefoni
Hardver
Softver
Nauka
Aktuelno štampano izdanje
FEBRUAR 2023
Gigabyte Radeon RX 7900 XTX Aorus Elite 24G
Konzervativno, a savremeno
RX 7900 XTX košta osetno manje od RTX 4080, tako da pruža više za uloženi novac...
Asus TUF RTX 4070 Ti O12G Gaming
Između dve klase
Nesuđeni „RTX 4080 12G” je ćutke i bez mnogo pompe dobio novu oznaku - RTX 4070 Ti...
CES 2023, Las Vegas, 5-8. januar
Utabanim stazama
Najveći svetski sajam potrošačke elektronike u svom 73. izdanju nastavlja starim, utabanim stazama...
Izazovi tehnoloških kompanija u 2023. godini
Osveta bezbednosti
Ove godine tehnološke kompanije neće rasti brzinom na koju smo navikli od pojave pandemije...
Dell G15 5525
Uglancani podijum za igru
Pre nešto više od godinu dana, isprobali samo Dell G15 5515 (SK 11/2021, i.sk.rs/30378), a sada nam je pod prstima njegov naslednik. Iako je na tr...
Servisi za slanje e-mail poruka
Kvalitetan poštar
Poslati e‑mail nije nikakva umetnost. No, u nekim situacijama, poslata poruka neće završiti na željenom mestu, u prijemnom folderu primaoca...
Microsoft Office: Excel za početnike
Prvih deset koraka
Uz pomoć funkcije AutoFill, unošenje suvoparnih i podataka koji se, naizgled, ponavljaju može da se automatizuje...
OnlyOffice 7.2.1
Kancelarija samo za vas
Pažnju na ovaj office paket nije nam skrenulo samo to što je besplatan, već i to što je kompatibilan sa Microsoft Officeom...
Lilygo T-Watch 2021
Otvoreni pametni sat
Od LilyGo smo dobili pravu poslasticu - pametni sat koji može da se programira po želji...
Najiščekivanije igre u 2023. godini
Kraj „posledica”?
Pregled igara od kojih se najviše očekuje tokom 2023. godine...
Forspoken
Forspoken je dovoljno dobar i relativno upotrebljiv za prevazilaženje januarskog bluza dok čekamo da stigne nešto solidnije...
„The One Ring” Tabletop RPG
Za stolom sa Tolkinom
„Svedeni” pristup ovog sistema vraća fokus tamo gde treba - na priču i igranje likova
© 2023 Svet kompjutera. Sva prava zadrzana.
Novi broj - Arhiva - Forum - O nama