Aleksandar DINIĆ

1. septembar 2022.

Pravda za lisice! Dok se planeta, sa pravom, na trenutak zaustavila zbog simpatičnog mačka izgubljenog u hermetičkom, distopijskom gradu, punom zaboravljenih humanoidnih robota, ne bi bilo fer da to zaseni i druge životinjke (ovaj put iz porodice Canidae - ili ono što kolokvijalno nazivamo „mačjim softverom u psećem hardveru”). Igara u kojima su lisice bile protagonisti, doduše, bilo je u određenoj meri i do sada, ali su kreativci iz Herobeata odlučili da odu par koraka dalje kada se radi o njihovom mezimcu.

Minimalistička priča i postavka Endlinga u potpunosti se može sažeti legendarnom scenom iz Diznijevog animiranog klasika, u kom košuta svom lanetu saopštava ono čuveno „Čovek je u šumi, bežimo odavde...”. Nezajažljiva mašinerija pohlepnih humanoida gazi sve pred sobom, uključujući i šumska staništa mnogih životinjskih vrsta koja su se iz ovog razloga dala u panični beg. U ulozi ste mame-lisice koja se sa svojim mladuncima dala u pomenute zbegove, sve do trenutka kada jedno od vaših lisičića ne bude zarobljeno od strane zlokobnog lovokradice i odvedeno u nepoznatom pravcu. Od tog trenutka, puka bežanija od ljudskih napasnika više nije glavni fokus igre, već to postaje taktičko preživljavanje u kontaminiranom staništu i ulaženje u trag nesrećnom mladuncu, kako bi baksuzna porodica ponovo bila na okupu. Mama-lisica u igri, takođe, nije samo brižni roditelj koji će brinuti o svojim mladuncima po svaku cenu, ona je u isto vreme i Endling - izraz koji označava poslednjeg pripadnika neke vrste, čijim nestankom se dotična i zvanično smatra istrebljenom/izumrlom (što će se izgledno desiti, jer su vaši mladci u početnim stadijumima igre nesposobni za samostalno preživljavanje).

Mehanika igranja, stoga, podrazumeva skrivanje od ljudskih opasnosti tokom dana (knjavanjem u nekoliko sigurnih skrovišta i jazbina) i ograničeni štrapacirung terenom tokom noći, kada svi zajedno, pre opasnosti koje donosi svitanje novog dana, krećete u potragu za hranom, novim sigurnim „kućama” i, pre svega, tragovima pomenutog lovokradice i otetog mladunca (praćenjem plavičastog mirisa koji ostaje za njima). Sve ovo je prezentovano i dizajnirano na prilično interesantan način: svet pred vama je izveden u punom 3D maniru, ali je vaše kretanje isključivo „zalepljeno” za dvodimenzionalnu ravan, sa gomilom čvorišta i raskrsnica puteva koje menjaju orijentaciju pravaca u kojima možete da nastavite put (u čemu vam nezamenljivu pomoć pruža verna mapa).

Preživljavački momenti u igri podrazumevaju pomenutu potragu za hranom (bilo lovom na manje životinje, kao što su pacovi, ptičja jaja i slično, bilo rovarenjem po đubretu, pri čemu nutritivna vrednost onoga što popunjava skalu gladi kod vaših mladunaca direktno zavisi od kvaliteta onoga što im pronađete), kao i izbegavanje malobrojnih ljudskih protivnika u noćnim deonicama. Na terenu se nalaze i prepreke koje vaši mladunci ne mogu da savladaju (uzvišeniji teren, mesta na koja stižete pentranjem po drveću i drugo), pa ih je nekad potrebno promišljeno ostaviti iza sebe dok ne istražite do tada neposećene lokacije. Ovo se, vremenom, dinamički menja, jer vaši pratioci sukcesivno stiču pojedine sposobnosti koje olakšavaju zajedničko napredovanje kroz igru (mogućnost pomenutog pentranja po granama, samostalnog lova, zavlačenja u uske prostore, skakanja i slično).

Najveći kvalitet igre ogleda se u suptilnim sadržajno-vizuelnim momentima i načinima na koji se svet oko vas menja, čineći Endling prilično setnim i efektno ekološki-depresivnim iskustvom. Ovo se odnosi na način na koji se kompletno okruženje, od nekada izdašnog prirodnog staništa tek tu i tamo narušenog ljudskim naseobinama, postepeno transformiše u neprepoznatljivu košmarnu pustinju, odnosno, krajolik kojim dominira teška i otrovna industrija koja satire život na svakom koraku (kako životinjski, tako i ljudski). Drugim rečima, nema boljeg načina da mlađim naraštajima u svom domaćinstvu usadite neke pozitivne smernice vezane za očuvanje flore i faune dok ne bude prekasno.

GALERIJA