Gradimir JOKSIMOVIĆ

1. maj 2022.

Trend rasta cena pametnih telefona više klase uz stagnaciju performansi modela iz srednjeg segmenta nije zaobišao nijednog proizvođača, pa ni najuspešnijeg igrača na ovim prostorima. Kako je Xiaomi, osvedočeni prijatelj prosečnog kupca sa tankim budžetom, rešio situaciju u srednjem segmentu ove sezone razmotrili smo u prošlom broju (v. opis tri Note 11 modela). Kakva je aktuelna situacija u višoj klasi, koja se sa svakom generacijom cenovno sve više odmiče od onoga što smatramo pristupačnim, videćemo kroz kratku priču o novim Šjaomijevim perjanicama, modelima Xiaomi 12 i 12 Pro.

Xiaomi 12 Pro je novi vodeći model koji je već privukao mnogo pažnje. U pitanju je veoma zanimljiv uređaj atraktivnog i konzervativnog dizajna, spakovan u kućište prijatnih gabarita koje nije ni previše teško, niti lagano, dok naglašene obline čine da deluje vitkije i odlično leži u ruci. Izrada je vrhunskog kvaliteta i uključuje kvalitetne materijale - staklo na prednjoj i zadnjoj strani, uz metalnu šasiju i mat površinu na zadnjem panelu, koja efikasno odbija otiske prstiju (mada se pod prstima čini kao plastika). Ekran zaštićen Gorilla Glass Victus presvlakom se oštro savija na bokovima, a na sličan način savijeno je i Gorilla Glass 5 staklo na zadnjoj strani. Utisak ovde kvari samo fabrička folija koja gradi neprijatnu oštru ivicu na mestu gde se ekran savija.

Zanimljiva je i ne naročito srećna okolnost da 12 Pro ne nosi nikakvu IP sertifikaciju, što je za jedan flegšip sa punomasnom cenom potencijalno ozbiljan problem. To, međutim, ne znači da uređaj konstrukcijski nije otporan na vodu i prašinu kao i drugi vodeći modeli (Xiaomi je možda samo želeo da uštedi na IP sertifikaciji) - naše iskustvo sa standardnog „testa” pod tušem je sasvim pozitivno: osetljivost na dodir mokrog ekrana je impresivna, dok ležište za SIM karticu ima gumenu zaptivku kakva se obično nalazi na telefonima sa oznakom IP68 (svakako ne ohrabrujemo nikakve eksperimente s namernim prskanjem ili potapanjem telefona). Hardverski tasteri rasejani su sa desne strane uređaja - to su taster za uključivanje i taster za podešavanje jačine zvuka, kao i slot za dve SIM kartice na donjoj (ovoga puta bez ležišta za memorijsku karticu), kao i IC emiter na gornjoj ivici.

Najupadljiviji element na poleđini je lepo dizajnirano ostrvo s kamerama. Glavna kamera nalazi se na vrhu i nosi najveći senzor (1/1,28”), poprilično je odignuta i istaknuta prstenom metalnog sjaja. Sekundarne kamere, ultraširoka i telefoto, manje su uočljive zbog tanjih profila koji su nivelisani sa površinom samog modula. Haptički motor odlično radi svoj posao, vibracije su snažne i precizne i mogu se fino podešavati.

Prednjom stranom dominira Samsungov LTPO AMOLED ekran sa osvežavanjem od 120 herca i uzorkovanjem dodira od 480 herca. Opseg frekvencija osvežavanja kreće se od 1 do 120 herca, a podešava se automatski na osnovu trenutnog sadržaja na ekranu. Radi dodatne uštede energije moguće je softverski smanjiti rezoluciju prikaza sa WQHD+ (512 ppi pri 1440p, više nego što nude iPhone 13 Pro i Galaxy S22 Plus) na 1080p, dok se osvežavanje može spustiti na 90 ili 60 herca. Veličina ekrana svih modela serije 12 manja je u odnosu na prošlogodišnje pandane, tako da 12 Pro ima ekran od 6,73 inča (spram 6,81 inča kod modela Mi 11), a zauzvrat nudi bolje osvetljenje i kontrast. Ekran ima kristalno čist i besprekorno oštar prikaz, koji je moguće prilagoditi sopstvenom ukusu kroz mnoštvo opcija za podešavanje. Prema fabričkim specifikacijama, jačina osvetljenja može ići to 1500 nita, što je jedva nešto manje nego kod Galaxyja S22 Ultra i to je zaista veliki plus; podrška za Dolby Vision i HDR10+ potvrđena je pomoću Netflix i Youtube aplikacija. Kvalitet audio-reprodukcije, takođe, zavređuje pohvale, premda se od četvorostrukih zvučnika sa Harman Kardon tjuningom možda moglo izvući i nešto više (pri glasnoj reprodukciji može se javiti diskretno zamućenje u srednjim tonovima). Sve u svemu, Xiaomi 12 Pro je nesumnjivo stvoren za potpuno uživanje u multimedijalnim sadržajima.

S obzirom na prilično „gladan” hardver, kapacitet baterije od 4600 miliamper-časova nije mnogo obećavao. Sintetičkim testovima i pomoću časovnika u realnim okolnostima dobili smo rezultate koji se teško mogu nazvati konkurentnim: posle celodnevnog korišćenja telefona za osnovne potrebe, e-poštu, društvene mreže, pregledanje veba i kratku reprodukciju medija, kraj radnog dana dočekali bismo sa manje od dvadeset odsto preostalog kapaciteta. Rezultat nije bitnije popravljen ni zatezanjem kaiša na rezoluciji i osvežavanju ekrana, pa je jasno da je Xiaomi računao da će problem s autonomijom nivelisati brzim punjenjem. Naime, korišćenjem priloženog punjača od 120 vati kompletno prazna baterija će do punog tanka doći već posle dvadesetak minuta, a pritom će se i propisno zagrejati (nije moguće ne zapitati se kako će takva toplota uticati na dugoročno zdravlje baterije). Predviđena je i mogućnost bežičnog punjenja brzim punjačima do 50 vati, dok reverzno punjenje radi na 10 vati.

Snapdragon 8 Gen 1, kao trenutno najbrži Qualcommov čipset, garantuje vrhunske performanse u svim domenima. Model sa testa imao je 12 gigabajta LPDDR5 RAM-a i sa takvom konfiguracijom nije bilo nikakvih problema ni u najzahtevnijem multitaskingu, dok su ubistvene brzinske performanse potvrđene i referentnim testovima. Opcije za skladištenje obuhvataju 128 ili 256 gigabajta brze UFS 3.1 memorije, dok je podrška za memorijske kartice izostala. Ono što potencijalne korisnike može da zabrine jeste kako se telefon ponaša pod velikim opterećenjem, tj. da li pomenuti čipset i ovde potvrđuje sklonost ka intenzivnijem zagrevanju. Pošteno rečeno, tokom igranja zahtevnih igara i snimanja videa visoke rezolucije telefon će se prilično zagrejati, ali osim intenzivnije toplote, na testu nismo imali problema sa većim usporenjima u radu ili krahiranjem aplikacija. Proizvođač ovde ističe napredni sistem hlađenja sa tri velika grafitna listića koji bi ovaj „vruć krompir” trebalo da drže pod kontrolom. Sintetički stres-testovi namenjeni dušmanskom maltretiraju procesora, s druge strane, mogu podići temperaturu iznad granice trotlinga i uzrokovati gašenje aplikacija usled pregrevanja. U realnom radu, takav scenario je, ipak, manje verovatan (ostaje da se vidi da li će pesma imati iste reči i tokom vrelih letnjih meseci).

Fotografska postavka DvanaesticePro uključuje tri kamere od po 50 megapiksela, gde je glavna opremljena odličnim Sonijevim 1/1,28-inčnim senzorom IMKS707 (veći je i od senzora u Samsung Galaxy S22Ultra!), sočivom od sedam elemenata i otvorom blende od f/1,9. Telefoto i ultraširoka kamera imaju slabiji Samsungov Isocell JN1, koji se često nalazi kod modela srednje klase, što svakako nije loš izbor za sekundarne kamere jednog flegšipa. Šjaomi je obezbedio mnoštvo različitih režima, praktično, za sve uslove snimanja, kao i standardno pouzdanu aplikaciju za rad s kamerom. Performanse glavne kamere su odlične, fotografije na dnevnom svetlu su upečatljive, dobro fokusirane i sa autentičnim koloritom, odličnim kontrastom i mnoštvom detalja zabeleženih čak i tokom snimanja pod nepovoljnim okolnostima. Kvalitet dnevnih fotografija svakako je na nivou onoga što nude aktuelni Samsungovi i Eplovi vodeći modeli, čak uz prednosti na planu kolorita.

Pri slabijem osvetljenju može se primetiti diskretno jača crvena nijansa (čini se da i sam ekran pomalo naginje ovom delu spektra), kao i jača zasićenost i toplina boja koje se negativno odražavaju na realističnost. S druge strane, nismo uočili probleme sa gubitkom detalja ili zrnastim prikazom. Noćni režim nije toliko agresivan kao kod novih Samsungovih modela, što nam ne smeta, jer snimci i dalje imaju dovoljno detalja, uz verodostojne boje. Telefoto kamera nije naročito moćna po pitanju uvećanja, ali odlično radi pri dobrom osvetljenju, dok u mraku gubi na kvalitetu. Ultraširoka kamera je sasvim upotrebljiva u svakodnevnim aktivnostima, za snimanje pejzaža, arhitekture i grupnih portreta - boje su dobro balansirane, detalja ima dovoljno a aberacije sočiva svedene su na minimum (da postoji, automatsko fokusiranje bi dodatno učvrstilo povoljan utisak). Prednja kamera takođe se pokazala kao pouzdan alat za izradu atraktivnih selfija, ali i pejzažnih snimaka, koji se lepo mogu kropovati. Xiaomi 12 Pro vrlo vešto barata i video-snimcima, zahvaljujući dobrom sočivu i brzom senzoru, kao i pouzdanoj optičkoj i elektronskoj stabilizaciji (reč je o glavnoj kameri, naravno). Takođe, ovo je jedna od retkih 8K kamera koja aktivira stabilizaciju u svim rezolucijama, uključujući i 4K pri 60 fps.

Xiaomi 12 Pro se isporučuje sa Androidom 12 koji je presvučen MIUI 13 korisničkim okruženjem. Premda se negativan narativ o ovom interfejsu uporno provlači sve do najnovije verzije, njemu se, zapravo, ne može mnogo toga zameriti. U nekom domenu MIUI može biti manje intuitivan u odnosu na druge sisteme, struktura menija je na nekim mestima haotična, mogu se uočiti i manje prijatni efekti usporenog skrolovanja u nekim aplikacijama, a tu je i nešto više preinstaliranih aplikacija nego ranije. Sve su to dugo prisutni problemi koje MIUI uporno ne rešava ili ih popravlja na kašičicu. U celini gledano, sistem je brz, stabilan i vizuelno atraktivan, ali budući da se 12 Pro takmiči sa najboljima, trebalo ga je još malo utegnuti.

Što se manjeg modela tiče, najviše pohvala, očekivano, ide na račun kompaktnih dimenzija, kojih među Androidima već duže vreme nema onoliko koliko bismo želeli. Moćan uređaj na kome se sve može završiti jednom rukom je prijatno osveženje, podvučeno besprekornom završnom obradom i odličnim osećajem u ruci. Xiaomi 12 ima nešto niže postavljen ekranski čitač otiska prsta u odnosu na Pro 12, dok su ostali elementi raspoređeni na sličan način. Ni ovde ne nalazimo 3,5-milimetarski audio-izlaz, dok je USB -C ostao na verziji 2.0 (verzija 3.1 bi svakako predstavljala bolje rešenje). Niža rezolucija ekrana ne ostavlja nikakve posledice u subjektivnoj percepciji kvaliteta slike, ali nedostaje mogućnost postavljanja osvežavanja ekrana na 90 herca, što je sweet spot koji troši manje struje, a obezbeđuje glatko skrolovanje. Takođe, ekran ima nešto slabije maksimalno osvetljenje, ali to ne remeti odličnu čitljivost na dnevnom svetlu.

Zagrevanje čipseta kod manjeg modela je, nažalost, izraženije, verovatno zbog slabije cirkulacije vazduha kroz „tesno” kućište. Punjenje je za nekoliko minuta sporije nego kod modela 12 Pro, ali je autonomija osetno bolja (na 60 herca se može dobiti i do tri sata više). Zvučnici su, začudo, nešto glasniji i „puniji” nego kod većeg modela, što, verovatno, ima veze sa konstrukcijom samog kućišta. Performanse kamera su slične (slabije u mraku), s tim da glavna kamera ima manji senzor, dok prednja kamera češće bespotrebno pojačava ekspoziciju objekata u fokusu.

Za one koji žele odličan, sveobuhvatan telefon sa elegantnim i nenametljivim dizajnom, vrhunskim kvalitetom izrade, prelepim ekranom, impresivnim performansama, pouzdanom kamerom sa najvećim senzorom i veoma brzim punjačem Xiaomi 12 Pro dolazi kao poručen. Ako se spisku želja dodaju i kompaktne dimenzije i pristupačnija cena u odnosu na druge modele iz najviše klase, obična Dvanaestica biće još bolji izbor. S druge strane, zakrivljen ekran, softver sa manjim mušicama i procesor koji je zamalo izgoreo u ognju vlastite ambicije - uz cenu koje se ne bi postideli ni proizvođači zvučnijeg imena (više puta smo čuli komentar „Kako je uopšte moguće da Šjaomi toliko košta”) - mogu biti ozbiljni faktori za odvraćanje potencijalnih kupaca.