Dušan DINGARAC

1. maj 2022.

Servisi eUprave u Srbiji konstantno se razvijaju. Svakog meseca na ovim stranicama možete da pročitate o novim uslugama i unapređenjima koje eUprava donosi. Na osnovu toga, može se zaključiti da sve to napreduje krupnim koracima. Međutim, to ne znači da u praksi korišćenje ovih usluga prolazi uvek bez problema, sistemskih nelogičnosti i, na kraju krajeva, dečjih bolesti.

S obzirom da je autor ovih redova po vokaciji i opredeljenju ”ajti”, oduvek je u firmama u kojima je bio zaposlen bio prva linija odbrane od elektronskih usluga. Prvo naučiš instalacije svih potrebnih sistema za funkcionisanje, pa onda naučiš i kako se sve te elektronske usluge koriste (predavanje završnih računa, poreske prijave, M4 obrasci i ko zna šta još) družeći se sa knjigovođama i finansijskim direktorima. Naravno, onda dođu i problemi, pa onda naučiš da se i sa njima nosiš i da ih nekako rešavaš. Više o tome pisali smo još pre tačno tri godine (i.sk.rs/358472). I, onda dođu neka unapređenja, nove usluge i proces učenja se ponovo pokreće...

Pre nekoliko meseci, menjao sam laptop koleginici koja se brine o knjigovodstvu u našoj maloj firmi. Uspeo sam da podesim sve neophodno za ePoreze, APR, CROSO, eUpravu i banku, uz podršku za elektronski potpis Pošte, gotovo iz prvog pokušaja. Zadivio sam sam sebe time da sam i dalje u formi da podesim sve što je potrebno za život jednog d.o.o. u svetu elektronske komunikacije sa državnim organima. I tih nekoliko meseci koleginica nije imala nikakvih problema.

No, kako se približavao rok za predaju godišnjeg bilansa firme na sajtu APR-a, koleginica je isprobala logovanje sa svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom. Ona zna da joj je taj USB uređaj sa elektronskim potpisom izdala Pošta još dok je bila u prethodnoj firmi. Ista stvar je i sa elektronskim potpisom direktorke, izdat je istog dana. Pošta izdaje te potpise na tri ili pet godina, u zavisnosti od toga koliko ste spremni da platite. Tri godine su prošle, ali pet nije od trenutka izdavanja. Lepo se vidi šta piše na samom sertifikatu kada se malo pročačka po sistemu - izdat nekog septembra 2018. godine i važi do istog dana u septembru 2023. godine. Uostalom, uspelo je logovanje na eUpravu i ePoreze. Kada je prateći dokument godišnjeg bilansa bio spreman za ubacivanje u prijavu (u pitanju je neki PDF fajl sa napomenama), počinje naša poučna priča.

Dodavanje PDF fajla u prijavu na sajtu APR-a se obavlja se kroz potpisivanje fajla kvalifikovanim elektronskim potpisom uz korišćenje programa NexusAPR. Pokušaj potpisivanja je, nakon odabira sertifikacionog tela i vlasnika sertifikata propao, uz poruku da sertifikat nije važeći. Provera sertifikata na kome piše da važi do septembra 2023. godine? Probamo sajt eUprave i ePorezi, sve funkcioniše. Instaliram najnoviju verziju NexuAPR-a, no, ništa se ne menja. Potražim pomoć na FB grupi Knjigovodstvo - Računovodstvo (i.sk.rs/358473). Pretragom naiđem na slični slučaj i savete da se pokuša sa višestrukim pritiskanjem tastera Cancel prilikom pokušaja potpisivanja, što, naravno, nije prošlo, i instalacijom starije verzije NexuAPR-a. S obzirom na to da nigde uspeo nisam da iskopam stariju instalaciju NexuAPR-a, pažnju mi privlači post sa tvrdnjom da Pošta sve sertifikate izdaje sa rokom trajanja od pet godina, ali ako ste platili samo tri, onda nakon tri godine sprovodi revoking sertifikata, tj. proglašava ga nevažećim. Hmm, na sajtu Pošte postoji link za proveru statusa sertifikata, uz nezgodno unošenje nekog ID broja sertifikata. Uspevam da nađem potreban broj i proveravam dva sertifiata mojih koleginica. Oba su nevažeća. Proveravam moj lični, isto izdat od Pošte, on je validan.

Tada koleginica počinje da paniči, jer neće uspeti da preda izveštaj na vreme, s obzirom na to da procedura izdavanja novog potpisa ume da potraje više dana. A meni poče da se mota po glavi nešto sasvim drugo. APR jedini proverava revoking status sertifikata! Drugi sajtovi, perjanice elektronske uprave (eUprava, ePorezi, CROSO), ne proveravaju da li je sertifikat proglašen nevažećim! To je kao da ste izgubili ličnu kartu i proglasili je nevažećom, ali je svi i dalje prihvataju kao važeću, jer na njoj piše da još uvek nije istekla. Ako to tako mora da bude u analognom svetu, u digitalnom ne sme!

Dobro, tek je petak, 25. mart, izveštaj može da se preda do narednog četvrtka. Koleginica dobija savet da zatraži sertifikat kod jednog drugog izdavaoca, jer se kod njih dobija istog dana, ali mora da se zakaže termin. No, meni pada napamet da iskoristim ono o čemu sam pisao neki dan ranije za Svet kompjutera. S obzirom na to da sa nevažećim sertifikatom Pošte mogu da se logujem na eUpravu sa visokim nivoom poverenja, kreiraću elektronski potpis u oblaku. Sa njim na portalu eUprave može da se potpiše PDF dokument koji treba priložiti uz godišnji bilans, a APR je objavio da je već omogućio da se bilansi predaju uz pomoć potpisa u oblaku koji izdaje Kancelarija za IT.

Krećem u akciju tako što želim da prvo isprobam sertifikat u oblaku na svom primeru. Logovao sam se na eUpravu sa mojim potpisom izdatim od Pošte i ubrzo sam obnovio parametre na ConsentID aplikaciji i moj potpis u oblaku je bio aktiviran (neophodno, jer sam koristio ConsentID i pre nego što je Kancelarija za IT i eUpravu postala sertifikaciono telo). Odlično. Sledeći korak je da probam da potpišem PDF fajl. Uploadujem fajl na stranicu eUprave i pokušavam potpisivanje, ali zahtev za autorizaciju ne stiže na ConsentID aplikaciju. Probam ponovo i ponovo ništa. Pretražujem ponovo FB grupu i nailazim na podatak da i drugim korisnicima nije radilo potpisivanje dokumenta, da su pisali podršci eUprave i da su oni taj problem rešili. OK, pišem poruku na formularu za podršku. Subota je, biću strpljiv. Pokušavam da proverim tokom nedelje da li je potpisivanje za mene proradilo, ali ne uspevam da dođem do stranice za potpisivanje. Nešto ne funkcioniše i koliko god puta da pokušam logovanje na stranicu za potpisivanje dokumenata, sistem me vraća na logovanje.

Dobro, sačekaćemo ponedeljak. Ponedeljak pre podne, radi stranica za potpisivanje i ja uspevam da potpišem prvi dokument. Odlično, imamo proof of concept i sada samo treba obaviti isto za koleginice i završiti predaju tog bilansa. Logujem se sa nevažećim sertifikatom Pošte na eUpravu, kreiram potpis u oblaku, ali ni u ovom slučaju ne dolazi zahtev za potvrdu na ConsentID prilikom pokušaja potpisivanja. Opet pišem podršci, ovoga puta u ime koleginice. Utorak ujutru, njen potpis u oblaku potpisuje PDF fajl. Dodajemo ga na sajt APR-a i uspevamo da i direktorki otvorimo potpis u oblaku uz pomoć nevažećeg Poštinog sertifikata. Opet pišem podršci i potpisivanje dokumenata (zapravo, korišćenje elektronskog potpisa) počinje da funkcioniše.

To je to. Ostaje još da predamo izveštaj na sajtu APR-a, sa direktorkinim potpisom u oblaku. Klik, klik, klik, ali na ConsentID aplikaciju ne stiže zahtev za odobrenje. Ahhh. Probaj ponovo i ponovo... Piši ponovo podršci eUprave. Krajem dana, oni odgovaraju da su simulirali proces, da potpisivanje funkcioniše, ali da je problem do APR-a. Preporuka je da sačekamo da kolege sa APR-a postave novu verziju aplikacije ili da pokušamo kasnije. Uh! Šah-mat.

Poslednja opcija, pre izdavanja novog sertifikata na fizičkom nosiocu kod drugog sertifikacionog tela, jeste da prosledimo odgovor podrške eUprave na mejl podrške APR-a. I tako je termin za izdavanje novog sertifikata negde tokom dana u četvrtak (uz gomilu administrativnih gluposti, poput deponovanog potpisa i pečata firme, jerbo se sertifikat uzima na pravno lice, iako je vezan za fizičko lice, a razlog je što troškove plaća firma...).

Ubrzo, stiže odgovor od podrške APR-a. Traže broj telefona da nas nazovu. Preuzimam komunikaciju i ubrzo se podrška kači na naš računar putem jednog remote desktop programa. Prolazimo kroz čitav proces, ali na ConsentID ne stiže zahtev. Konsultacije sa kolegama, ponovljeni pokušaj i očajnički pokušaj logovanja na eUpravu na deo gde se potpisuju dokumenta. Tamo zatičemo nekoliko XML fajlova u statusu nepotpisani. Ja ostajem zatečen odakle se tu pojavljuje XML fajl izveštaja koji je pripremljen na sajtu APR-a! Zar to ne bi trebalo da se sve obavi u nekakvom pajplajnu, APR da pošalje dokument, eUprava ga potpiše i vrati APR-u, bez potrebe da se fajl čuva na portalu eUprave! Još komunikacije podrške APR-a sa kolegama, preuzimaju jedan od pomenutih XML fajlova i saopštavaju da je najverovatnije u pitanju neispravan XML fajl. Završavamo sesiju uz obećanje da ćemo dobiti nove informacije čim kolege utvrde u čemu je problem.

Za trenutak mi zazvuča čudno da je XML fajl neispravan. Krećem da pretražujem internet, skidam neki test XML fajl i potpisujem ga bez problema na sajtu eUprave. Ali, onaj fajl koji mi je potreban neće da se potpiše, uz poruku da je došlo do greške, bez valjanog opisa u čemu je problem. Dalja pretraga otkriva da na internetu ima raznih servisa za proveru ispravnosti XML fajla. Probam problematični fajl na nekoliko njih i svi javljaju grešku na sličnom mestu. Hmm... Ubrzo otkrivam da u XML fajlu samo tri karaktera predstavljaju nevažeće (s obzirom na to da je u pitanju markup jezik, nevažeći karakteri se ne smeju nalaziti u slobodnom tekstu): „<”, „>” i „&”. I, upravo u poslednjem specijalnom karakteru leži problem. On služi za pisanje specijalnih znakova u obliku &xxx; a moja koleginica ga je unela u jednom tekstualnom polju u godišnjem izveštaju („1 & 2”). Takav unos nije pravio probleme kada je izveštaj potpisivan klasičnim elektronskim potpisima na fizičkom nosiocu i sve u okviru APR-ovih sistema. Ali, kada se prešlo na potpis u oblaku, potrebno je izveštaj eksportovati u XML i poslati eUpravi na potpisivanje.

U tom novododatom procesu, firma koja te procese potpisivanja pravi za sajt APR-a, nije proveravala da li se tri problematična znaka nalaze u izveštaju, već ga je samo eksportovala i slala na potpisivanje. Samim tim nije predviđeno ni hendlovanje slučaja da eUprava ne potpiše XML fajl usled neispravnosti. A eUprava nije najbolje implementirala poruku kada prekine potpisivanje usled greške u XML fajlu. Čim sam shvatio problem, napisao sam novi mejl podršci APR-a, oni su me pozvali, zajedno smo izmenili polje u kome je bio problematični ampersend znak i izveštaj je uspešno predat.

Još desetak minuta sam ostao na vezi sa podrškom koja je zapisala sve moje primedbe, kako bi probala da ispravi propuste i procedure. Njihovo ponašanje je za svaku pohvalu. I podrška eUprave je više nego korektno obavila svoj posao. Ima tu jedna zamerka: da korisnik eUprave nakon pisanja nekog zahteva nema dalji uvid u slučaj sve dok ne dobije mejl. Da, možda je moje očekivanje nekog tiketing sistema da bude transparentan korisniku preveliko očekivanje, ali mislim da bi stvarno bilo korisno da postoji. Upravo zbog ove dve efikasne službe podrške, naslov ovog teksta i jeste optimističan.

Dečje bolesti će se ispraviti, a sistemski problemi, poput neproveravanja statusa sertifikata, moraju da se reše. Posebno, jer se očekuje da uskoro CROSO i ePorezi autentifikaciju korisnika obavljaju preko Portala za elektronsku identifikaciju eUprave (eid.gov.rs). Takođe, uskoro se očekuje i da sertifikati drugih sertifikacionih tela budu dostupni u oblaku. Konačno bi i banke mogle da se „šlepuju” na Portal za identifikaciju, da čovek sa svojim elektronskim potpisom na jednostavan i unificiran način može da pristupi svim elektronskim servisima u državi. I to ličnim sertifikatom, bez onih gluposti da je sertifikat vezan za firmu ukoliko ga ona i plaća. U analognom svetu, koristimo jednu, te istu ličnu kartu i u banci i na svim šalterima državne uprave.

I, možda još važnije, da se omogući, makar unilateralno, da EU sertifikati važe u Srbiji. Počelo se sa potpisivanjem bilateralnih ugovora sa zemljama regiona o međusobnom priznavanju elektronskih potpisa, zašto se to ne bi uradilo i sa EU? Ili makar da mi priznamo važnost EU sertifikata, kao što je, recimo, Albanija uradila, te tako omogućimo građanima EU da lakše obavljaju poslove ovlašćenih lica u firmama koje su registrovane u Srbiji. Zašto ne potpisivati slične ugovore i sa Kinom, Rusijom, Indijom? Valjda je to važno bar koliko i međusobno priznavanje vozačkih dozvola.

Još dugo će ova naša digitalna vožnja biti po džombastom putu. Malo po malo, put će se poboljšavati. Strpljenja ne sme da nam manjka.