Miodrag KUZMANOVIĆ

1. april 2022.

Nakon sto februarskih sati spaljenih na lomači Elden Ringa, osetio sam potrebu za terapijom nečim sasvim suprotnim od ultrakriptičnog, megamasivnog, hard-core akcionog RPG-a. Triangle Strategy je u svakom pogledu njegov totalni antipod. U pitanju je potezni taktički JRPG sa nedvosmisleno predstavljenim, politički fokusiranim zapletom i jasno profilisanim likovima. Trouglasta strategija je ekskluzivna za Nintendo Switch - igranje iz kreveta takođe je bilo na spisku stvari po kojima je moj mart trebalo da se razlikuje od februara.

Azijski RPG sa westernizovanim zapletom koji ima snažnu vibraciju Martinove „Pesme leda i vatre”, kako vam to zvuči? Meni je to bio ključni razlog za duži pogled koji je prerastao u ozbiljnu zainteresovanost. Triangle Strategy je priča o tri kraljevstva koja zajedničkom mirovnom inicijativom žele da stave tačku na eone ratovanja. Veliko vojvodstvo Esfrosta, sveta država Hajzant i kraljevina Glenbruk planiraju da otvore zajednički rudnik i kroz joint venture investiciono ulaganje udare temelje ekonomskoj alijansi. Jedan od, naoko, sitnih koraka u tom procesu jeste venčanje mladog Serenoe, budućeg lorda jedne od feudalnih kuća u Glenbruku i Frederike, esfrostke princeze niže kategorije, kopileta iz veze između vojvode i konkubine. Nakon nekoliko potresnih preokreta tokom uvoda koji, bez zezanja, traje nekoliko sati, ispostaviće se da od mira nema ništa i da zaoštrena koplja valja skinuti sa soške.

Japanske igre tradicionalno imaju dužu ekspoužr fazu od zapadnih, ali autori Triangle Strategyja oborili su sve lude rekorde na ovom polju. Sva sreća da je priča dobra i uverljiva, inače ne znam koliki procenat igrača bi imao strpljenja da pasivno upija kompleksno setovanje bine i karakterizaciju ove interaktivne pozorišne predstave. Dobra strana priče jeste nelinearnost, to jest, opcije za račvanje koje dobijate u ključnim situacijama i koje niti storije, bez izuzetka, odvlače u potpuno različitim smerovima. Ta račvanja ne možete prosto da birate, već zavise od ishoda glasanja članova vaše grupe, koje možete da pokušate da ubedite da slede vašu ideju. Sistem je iznenađujuće svež i inteligentan.

Realno meso igre, ipak, predstavlja taktički modul, solidno skockan i prilagođen konzolnoj platformi, ali bez loših kompromisa koji vam sigurno padaju na pamet kada čujete sintagmu „konzolna strategija”. Triangle Strategy ima fiksne klase koje mogu linearno da napreduju i da se budže raznovrsnim dodacima i opremom koja nadopunjuje njihovu osnovnu funkcionalnost. Uspešna strategija podrazumeva kombinatoriku klasa, taktiziranje s veštinama na kuldaunu i pozicioniranje heroja na taktičkoj mapi sa kvadratnom osnovom. Bitke su na početku lake, ali težina sasvim ozbiljno eskalira, prisiljavajući vas na temeljnu analizu svakog poteza. Dobra strana taktičkog sistema jeste to što vam zarađeni XP ostaje i nakon izgubljene bitke i povratka na mapu kraljevstva. Loša strana je potreba za grindovanjem levela i resursa za nadogradnju opreme, koje pored kampanjskih borbi, možete da sprovodite i u kampu, inicirajući trening okršaje.

Fanovi JRPG-a, a kad kažem fanovi, mislim na moju ženu, kažu mi da vizuelni stil igre ekstremno podseća na Octopath Traveller. To podrazumeva sveopštu retro pikselizovanost koju određena publika jurodivo zahteva, dok se nekima, recimo meni, odavno popela na pikselizovani... Na ovu retrogradnu grafiku sa Jupiterom u biku uspešno je nakalemljena enormna doza odlične glasovne glume, koja vrlo dobroj priči daje profesionalnu dimenziju i pomaže da ne osetite sate koji proleću pored vas.

Ako dobijete priliku da je probate, Triangle Strategy jeste igra koja vas može vrlo prijatno iznenaditi i razvodniti vam stereotipe koje, eventualno, gajite prema dalekoistočnim naslovima.

PRETHODNI TEKST Young Souls

SLEDEĆI TEKST Life is Strange: Remastered Collection