Luka ZLATIĆ

1. februar 2022.

Vizionari iz Ubisofta se već nekoliko godina istinski trude da nas pripreme za svakojake apokalipse koje nas čekaju iza ćoška. Započeli su sa Divisionom koji nas je pripremio za pandemijsku situaciju, a sada su procenili da je sledeća pošast vanzemaljski parazit koji povremeno izbija iz zemlje po kojoj hodamo. Ako vam ovo zvuči poznato, to je zato što je jedan specijalni event iz Rainbow Six: Siege, zvao se Outbreak, iskorišćen da izraste u novu igru... Pohvalno, u apokaliptičnim situacijama treba mudro iskoristiti postojeće resurse.

Bilo bi neiskreno tvrditi da nije postojala određena doza skepse kako će se ovakav scenario uklopiti realizam R6 serijala, ali je stoga i iznenađenje bilo prijatnije. Ne samo da Extraction može da se igra, već je izrazito zabavno iskustvo koje je zasluženo izdato kao poseban naslov, a ne kao neki mission pack za Siege.

Tokom Outbreaka smo saznali da je nesretni Novi Meksiko, decenijama nakon veselja sa Rozvelom, dočekao i pad jedne od ruskih Sojuz svemirskih kapsula, koja je sa sobom donela vanzemaljsku zarazu. Rainbow HQ je reagovao na vreme i sprečio najgore, ali mudri ljudi sa vrha shvatili su da takve stvari mogu da se ponavljaju. Sa jedne strane, treba napraviti planove da se sledeće zaraze lakše zaustave, sa druge, iskoristiti potencijal koji vanzemaljske tehnologije, biomaterijali itd. donose za razvitak čovečanstva (i borbene spreme).

Nekoliko godina nakon pomenutog gradića u Novom Meksiku, koji zaista postoji i zove se Truth and Consequences (istina i posledice), vanzemaljski parazit izbija na nekoliko lokacija u Americi. Njujork, San Francisko i Nome na Aljasci su pod opsadom. Srećom, tu je novoosnovani Rainbow Exogenous Analysis and Contaiment Team, skraćeno REACT, odnosno mi, a tu počinje i naša priča.

Extraction je kooperativna PvE igra koju je moguće igrati i solo, ali je zabavnije u paru ili u troje. Težina misije se prilagođava broju igrača. Na raspolaganju je 12 kompaktnih lokacija, ravnomerno raspoređenih na četiri već pomenuta grada, koje nisu sve otključane od početka, već će se otvarati kako nam bude raslo iskustvo ostvareno kroz misije. Svaka misija sastoji se od tri zadatka koje nije neophodno završiti, ali svaki uspeh donosi dodatni EXP. Izbor zadataka prilično je veliki, 13 različitih, koji variraju od biopsije vanzemaljskog biomaterijala, preko hvatanja živog ratobornog stvorenja, pa do oslobađanja VIP osobe. Naravno, što dalje zalazimo u misiju, situacija se pogoršava i smanjuju se šanse za konačni uspeh. Izbor sa koje etape sledi ekstrakcija je na članovima ekipe i zavisiće, što od preostalog healtha i municije, što od vere u uspeh. Što se ranije vratimo na bezbedno, dobićemo manje EXP-a, ali ćemo se sigurno vratiti sa manje povreda ili gubitaka.

Većina mehanizama koji čine ovu igru već su viđeni u drugim naslovima, što iz samog serijala Rainbow Six, što u drugim srodnim igrama, ali su ovde jako lepo i iskusno uklopljene u samu igru i funkcionišu odlično.

Ekipe su sastavljene od 18 operativaca koji su se već pojavili u Siegeu, odakle je prenet i blago modifikovan njihov arsenal oružja i specijalnih spravica koje izrazito pomažu. One, takođe, mogu da se unapređuju kako igra odmiče. Svaki operativac ima i ono što je danas neophodno, dosta dobar izbor skinova. Preporuka je u početku birati likove koji mogu da leče ekipu i dodatke koji podržavaju stealthy način igre.

Zašto? Pa, uspešnost svake misije direktno utiče na sastav tima. Izgubljeno zdravlje ne može da se vrati u potpunosti dok je misija aktivna, može samo da se boostuje, ali boostovan deo opada vremenom. Ako misiju završite uspešno sa 25 HP-a, operativac će morati da se oporavlja neko vreme, a svaka sledeća uspešna misija leči određen HP ekipi koja je „na ledu”. Ukoliko operativac padne u toku misije i nemoguće ga je podići, oko njega se pravi zaštitna čaura koja ga štiti od Parazita. Ostatak ekipe može da proba da ga odnese do helikoptera ili da pobegne bez njega ili nje. U slučaju da čaura ostane na bojnom polju, operativac se vodi kao MIA i moguće je spasavanje već tokom sledeće operacije.

Naše iskustvo je pokazalo da šunjanje, tiho eliminisanje protivnika i što je još bitnije čaura/gnezda iz kojih se stvaraju, donosi mnogo bolje rezultate od pristupa „pucamo na sve strane bez prigušivača”. Dešavalo se i da jedna mala greška i alarmiranje čitave ekipe vanzemaljaca pred sam uspešan kraj misije rezultuje wipeom i neuspehom. Potpisnik ovih redova, na primer, igra Back4Blood sa ekipom koja voli da razbudi sve vrane i aktivira sve alarme na vratima i kolima, tako da je novi pristup dodatno razotkrio sve naše loše navike i naterao nas na duhovno preispitivanje, koje je, opet, rezultovalo zabavnijim i, na kraju, boljim iskustvom u Extractionu.

Imajte u vidu da je i pored dosta dobrog ping sistema jako bitno imati sluške i mikrofon, što valjda danas svi imamo. Glasovna komunikacija pomaže u koordinaciji, a naročito u situacijama kada se podli Archæan (kako se vanzemaljci zovu) sprema da sa leđa eliminiše naivnog operativca.

Archæanaca ima deset, svaki sa svojom glavnom sposobnošću, od kojih su AOE varijante neprijatnije. Oni se smenjuju od misije do misije i njihova eliminacija je i zahtevna i prilično zabavna, mada, primerci koje oštećujete samo pogađanjem u „Ahilovu petu” umeju da smore. Lore kaže i da je Chimera Parazit uspeo dovoljno da ispita, za sada, troje operativaca koje je držao zarobljenima i napravi specijalne jedinice koje nazivamo Proteancima i koje kombinuju osobine ljudi i Archæanaca.

Pored raznolikih misija i vesele vanzemaljske menažerije, dodatno prilagođavanje zabave dolazi i iz različitih nivoa težine koji su podeljeni po nivou operativca koje u misiju vodite. Pa, ako uspešno nabudžite operativca na osmi nivo, možete da ga gurate u najopasnije misije, dok guštere treba lagano pripremati za nedaće koje predstoje. Težina misija se, pre svega, odlikuje u dodatnim mutacijama koje utiču na sam ekosistem, a uspešno prelaženje kritične misije donosi i dvostruki EXP, što brže leči i ojačava operativce.

Pored klasičnih misija, mislilo se i na end-game, tako da već po samom izdavanju igre postoji dosta dodatnih modova koji su tu da zadovolje različite tipove igrača. Svakako treba izdvojiti Maelstrom Protocol, koji predstavlja dužu i težu varijantu standardnih misija. Očekuje se i skori izlazak prvog dodatka pod nazivom Spillover, što znači da razvojni tim već gleda u budućnost.

Tehnikalije su na nekom uobičajenom nivou za današnje igre. Engine nije spektakularno obdaren svetlosnim efektima, ali zato radi vrlo glatko na preporučenim konfiguracijama. Dizajn likova i čudovišta je OK, mada su animacije blago upitne. Ono što je pozitivno odskočilo, bar u očima autora ovih redova, je parazitiranje koje se širi po lokacijama. Mada ni to nije na nivou jednog Controla. Zvuk je dosta dobar, vanzemaljski efekti bude nostalgiju ka Zergovima, a mudrim osluškivanjem ćete sa dosta sigurnosti pronaći protivnike i bez da ih vidite. No, kod ovakve igre, nije bitno da tehnikalije budu vrhunske, bitno je da sve radi kako treba i da napucavanje bude zabavno.

Ono to ovde jeste. Arsenal koji vam je na raspolaganju pomalo je hit & miss. Nema svako oružje baš onako lep osećaj u rukama kao što je to u nekim drugim pucačinama, ali, opet, sve to jako lepo legne, pa je uz dobru atmosferu i precizno pogođen balans između šunjalice i frenetičnog prangijanja po vanzemaljskim oblicima života ugođaj tokom igre veoma zabavan. Bilo je tu i prozivki i zezanja među saigračima, motivacionih govora nakon glupih wipeova, ali i pravih momenata slavlja kada bi neka teška misija pala pred uigranom tročlanom mašinerijom od kojih bar jedan član koristi samo pištolj, jer vuče kašljucavog VIP-a preko celog nivoa.

Teško je proceniti koja je sledeća katastrofa koja bi mogla da nas zadesi, pa da je Ubisoft pretoči u igru, ali samo neka nastave. Za sada im dosta dobro ide. Mada, ako odluče da uzijem, sačmarom i dimnom bombom branimo Zemlju od komete ili asteroida, bolje da daju zadatak u ruke nekom japanskom developeru, čisto zbog nivoa apsurda i preteranosti.