Miodrag KUZMANOVIĆ

1. februar 2022.

Nemate pojma koliko vam zavidim ukoliko ovog časa sedate ispred monitora, spremni na premijerno zaranjanje u sveže instaliranu PC verziju God of War. Zamišljam da je petak popodne, da ste obaveze okačili o klin, skuvali crni čaj, krcnuli prstima, mljacnuli ustima i dvokliknuli na ikonu. Učitavanje čiste sreće. Čeka vas više desetina OMG momenata, najmanje jedan ZOMG vatromet i dvadeset pet do pedeset sati zabave kakvu ne biste isisali ni iz jedne aktuelne igre. Meni je ovo bio treći put da God of War igram od početka do konca, s uživanjem i pažnjom koja nije popuštala ni na tren. Igrama se, inače, tri puta vraćam retko ili nikad - jedino još Jagged Alliance 2 i FTL imaju ključ od kapije mog slobodnog vremena, sve druge moraju da se tuku za mesto u backlogu.

Sonijevi portovi PlayStation ekskluziva prošli su fazu dečjih bolesti i sada sijaju kao sveže ispaljena kvantna torpeda. Horizon Zero Dawn je bio mušičav i bagovit, Days Gone malo utegnutiji, ali God of War je naprosto besprekoran s tehničke strane. PC verzija odlazi korak dalje od verzije optimizovane za PlayStation 5, koja je omogućila igranje u 4K i 60 fps. Na PC-u frejmaža je otključana, igra podržava DLSS, senke visoke rezolucije, Nvidia Reflex i mnoge druge opcije koje nisu ekskluzivne za Nvidijine kartice. Optimizaciji igre za širok hardverski spektar PC-a takođe nemam šta da zamerim, jer lepo radi i na mašinama koje bi umrle na većini modernih igara.

Ako imate odgovarajući hardver (monitor), igru možete poterati i u 21:9 ultra-wide rezoluciji. Jedna od najboljih vizuelnih stvari u vezi sa igrom jeste HDR, koji postoji i u verziji za PC. HDR monitori su mnogo ređa pojava od HDR televizora u prosečnom domaćinstvu, tako da vam preporučujem da igru svakako iskusite na displeju koji podržava HDR, ako ste u mogućnosti. Možda sam ljakse, ali mene HDR kolorit impresionira kao nijedan drugi vizuelni efekat.

Što se tiče kontrola, možete da igrate kako vam padne na pamet, jer su osim miša i tastature podržani i gejmpedi sa PlayStationa 5 i 4 (DualSense i DualShock), pa čak i Xbox One kontroler koji radi savršeno, uz vibracioni feedback i sve ostalo što imate i na Sonijevim gejmpedima. Nakon najave da će Call of Duty i dalje izlaziti u verziji za PlayStation bez obzira na akviziciju Activisiona, svi sad hvale Microsoftovu širokogrudost. Što se niko nije setio da pohvali Sony na perfektnoj implementaciji tehnologije svog najvećeg konkurenta u PC portu najbolje igre sa sopstvene platforme? Evo, ako niko neće, ja ću da ih hvalim.

God of War je igra vanserijskog kalibra. Pre četiri godine, kad se pojavila na PlayStationu 4, to niko nije sporio. Iako oholi PC elitizam svake godine postaje sve gluplji sport, siguran sam da će biti likova koji će iznapušavati igru i ideju o igri, bez uloženog erga napora da svojim očima pogledaju o čemu se radi. Da, znam šta sam pričao pre dvadeset godina, okolnosti se menjaju, pa i stavovi, osim ako ste troglodit ili komunista. Za mali procenat ljudi, God of War će biti „konzolno njesra”, koje oni ne žele ni da pipnu štapom. Pa dobro, neka ga ne pipnu štapom. Neka navuku sandale na soknice, demonstrativno se vrate u podrum, sednu pored svoje preparirane majke i budu najpametniji.

Za mene, najveća vrednost igre nema veze sa gejmplejem ili tehničkim dometima. Moj favorit je spektakularni ton natprirodne avanture, epskog poduhvata otuđenog oca i sina, koje smrt supruge i majke vodi na katarzičnu stazu samospoznaje i međusobnog približavanja. God of War je valjda osma igra u serijalu, ali nije potrebno da znate ni slovo Kratosove predistorije da biste mogli da se udubite u nju. Možda je zapravo i bolje upuštati se u igru bez ikakve ideje o čemu se zapravo radi - sve što treba da znate biće vam dozirano kada treba i koliko treba. Kada uporedim pripovedačku veštinu autora ove igre sa telenovelom iz Halo: Infinite, dođe mi da napravim poster sa masno ispisanom porukom o kontrastu - ovako treba, a onako ne treba. Halo: Inifite je besmislen bez detaljnog znanja predistorije serijala, dok je God of War funkcionalno mističniji upravo iz tog razloga.

God of War je igra ograničeno otvorenog sveta koji istovremeno obezbeđuje konzistentno pripovedanje i daje solidnu slobodu za avanturističke epizode van toka glavne priče. Ritam igre je naprosto idealan, jer nikad niste muštrani da predugo radite jednu stvar. Kratosovo i Atreusovo putešestvije na najveći planinski vrh, odakle bi trebalo da u vetar raspu pepeo supruge i majke, biće nafilovano usponima i padovima, kao i kontaktima sa živopisnim lokalcima, polu i full paganskim božanstvima nordijske provenijencije. Od svega je najbolji Kratosov stav prema severnjačkom panteonu, odnosima i tripovima lokalnih aktera - u najboljem slučaju, njihove tlapnje ga ne interesuju; u najgorem, odseći će im glavu ako mu stanu na put. Ima nečeg istovremeno tarantinovskog i ahilejskog u njegovom potcenjivačkom stavu i impliciranoj iritaciji prema svemu što nije on i njegov sin. Tokom igre, uporedo sa shvatanjem roditeljske uloge koju mu je sudbina dodelila po drugi put, naš junak će malo iskulirati, a iza beskrajno surove spoljašnosti deicidnog spartanskog poluboga, počeće da se pomalja čovek.

U opisu iz 2018. godine naglasio sam da me igra u izvesnoj meri podseća na prvi Darksiders. Od početka do kraja očekuje vas kombinacija borbe i rešavanja prostornih zagonetki koje postaju vidljivo zaguljenije kako priča odmiče. Ne smete da zanemarite ni elemente nadogradnje veština i opreme. RPG sistemi u igri su vrlo složeni, pogotovo drvca talenata za vas i sina od kojih zavisi način borbe. God of War je igra bez mnogo pasivnih nadogradnji na tom polju: većina talent-nadogradnji tiče se otključavanja novih kombo-poteza i borbenih zahvata. Na srednjem i niskom nivou težine možete da orete kroz igru korišćenjem bazičnih poteza, ali tako je, bar meni, manje zanimljivo.

Što se tiče opreme, budženje nivoa sekire i, kasnije, oštrica haosa, vezano je za dostizanje određene tačke u kampanji, ali pojas, rameni i podlaktični oklop možete na sitno budžiti kako vam resursi budu dozvoljavali. U igri postoji i detaljan sistem borbenih runa koje budžite u opremu, kao i runskih napada kojim možete augmentovati kombo poteze. Sve to zahteva izvesno navikavanje i, radi najboljih rezultata, podrazumeva da ćete igru preći u kontinuitetu. Ako budete pravili duže pauze, komboi će vam brzo iščileti iz mišićnog sećanja.

Najteže stvari u igri su opcione. Epski quest u kom morate da pronađete tamnice sa korumpiranim valkirama i savladate ih težinski znatno odskače od ostatka igre. Neki od tih fajtova ozbiljno zadiru u Dark Souls vode usled potrebe za gigapreciznim tajmingom i natprosečnom pažnjom. U igri, generalno, ima puno skrivenih elemenata i dosta potencijala za istraživanje, pogotovo kad blizu kraja otključate sve opcije za otvaranje prolaza koji su vam do tada bili zatvoreni. Igra, na momente, podseća na pravu 3D Metroidvaniju. Ako ste lovac na PlayStation trofeje i Steam achievemente, ovde ćete imati pune ruke posla.

PC publika, oslađena ovom neverovatnom ambrozijom, osuđena je na groznu gorčinu odsečenosti od nastavka Kratosovih i Atreusovih avantura koje su zakazane za 2022. godinu. God of War Ragnarök će, naravno, biti ekskluzivan za PlayStation konzole. Ako je neka uteha, pojaviće se i na četvorci, ali što se tiče PC porta, ne bih zadržavao dah do 2023. godine, a i to je divlje optimistična pretpostavka. Pozitivna strana globalnih saga o ekskluzivnosti jeste pritisak koji Sonyju nameće megaagresivni Microsoft - usled te preše, procep između konzolne premijere i portovanja na PC sigurno će biti manji, ali ne očekujte da će biti eliminisan sve dok Sony ne napravi sopstveni ekvivalent Game Passa ili na neki drugi način ne „revidira stav”. Realna opcija je i da se to nikad ne desi. Sony je japanska kompanija, a Japanac je konzervativan svat.

Ah da, želeo bih da iskoristim ovu priliku i još jednom zamolim za PC ili PlayStation 5 verziju Bloodbornea. Neću biti kompletan čovek dok ga ne odigram u 60 fps.