Nikola JEVREMOVIĆ

1. decembar 2021.

Startna pozicija nije se ni učitala, a ova igra već je izazvala pomešan doživljaj. Sa jedne strane, prokleta pikselizovana grafika koja nam se odavno smučila, dok je sa druge mračno futurističko sajberpank okruženje u pratnji zlokobnog synth wavea, kao evidentan omaž „Bladerunneru”, „Bekstvu iz Njujorka” i prvom Falloutu. Na sve to smo slabi, pa je kolutanje očima na krš grafiku privremeno obustavljeno. Doduše, setićete joj se familije, kada zbog grubih piksela previdite potencijalno koristan drop.

Dobra vest za čovečanstvo u budućnosti jeste kolonizacija silnih zvezdanih sistema. Loša vest je to što je vremenom sve otišlo dovraga, pa te kolonije ratuju međusobno. Mechajammer obuva vam čizme jednog od operativaca zemaljskih snaga, čije se svemirsko plovilo usled kvara srušilo nad neprijateljskom teritorijom. U potrazi za nestalim saborcem moraćete da se probijate kroz raspali grad i negostoljubivu okolnu džunglu koji vrve od pripadnika suparničke bande i raznih mutiranih spodoba. U kasnijim fazama igre, sedate na motor i za volan terenca, što je vraški kul!

To open-world „igralište” je ogromno. Kako će vaš lik proći, zavisi od malog miliona faktora. Pre svega, mnoštva sopstvenih sposobnosti koje određujete pre početka. Da li ste snažni ili snalažljivi, podešavate odabirom profesije i iskustva. Zatim, rasporedom kockica korigujete prag bola, koliko ste vešti u šunjanju, dobri u uočavanju tragova... Dodatni segment su i veštine baratanja različitim naoružanjem. Dal’ je za blizinu ili daljinu, oštro ili tupo, na zrno ili na laserski zrak... Početno podešavanje, stoga, ume da potraje, pa će prosečnog igrača po svoj prilici smoriti (srećom, postoji izbor od nekoliko unapred izgrađenih likova). Bez obzira na to da li ste veteran žanra, preporučljivo je da obavezno odigrate tutorijal. To možete da učinite i u samoj igri, tako što upitate medicinskog androida u prvoj kući sa leve strane od vaše startne pozicije da vas Plug into the sim.

Mehanički diverzitet zaista je zapanjujuće velik. Mnoge akcije imaju nekoliko metoda izvedbe, pa ćete, kako god da ste postavili lik, moći da se snađete. Primera radi, za zaključana vrata postoje tri leka - ključ koji ste negde pokupili, obijanje brave ili brutalna sila. Treća solucija je bučna, pa treba biti spreman na pažnju protivnika koji okolo patroliraju. U zavisnosti od inventara i sa čime ste se opremili, na raspolaganju su i različiti tipovi napada, pa je, tako, u pojedinim situacijama poželjno da protivnika samo privremeno onesvestite. Još jedna važna taktička fora je okupljanje tima. Ako vam je socijalna veština jača strana, eto društva koje ćete mudrim opremanjem (svakog saborca možete da pitate sa čim je vešt) učiniti korisnim za opšti opstanak. To važi čak i da ih samo gomilate, jer će dovoljno dobrovoljaca makar poslužiti kao topovsko meso dok se štekate.

Vredno pomena je i to da iako je ovo finalna verzija igre, bagovi i dalje vrebaju, pa plen palih protivnika povremeno odbija da pređe u vaš štek. Osim ove brljotine, redovno prete (izluđuju!) i nespretne kontrole, gde hirurški precizno treba prići vratima ili prozoru, kako bi napustili prostoriju.

Sama borba odvija se potezno, mada je to lako prevideti, jer se izvršenje obavlja pukim klikom na koji protivnik momentalno odgovara. Za razliku od demo verzije, ovde oko lika nisu iscrtana polja, pa nije jednostavno predvideti kada će neprijatelj prići i koliko fore imate da ga kljukate kuršumima. Stoga, treba vremena da se uđe u štos. Dok se to ne desi, zaboga miloga, drndajte Save kad god ste u prilici. U početku se gine sve u šesnaest.

Ukoliko su prethodni redovi delovali nabacano i konfuzno, to je zbog toga što je i sam Mechajammer često takav. Nema nameru da vas štedi, pa je definitivno poslastica za hard-core fanove ovakvih igara, koji će drage volje, i sa puno strpljenja, ulaziti u sitna crevca, duga milion kilometara.