Miodrag KUZMANOVIĆ

1. decembar 2021.

Igre koje imaju potencijal da me iznenade i sablazne mogu da se izbroje prstima jedne ruke čoveka s jednim prstom. Ako se, kao ja, igrate još od Atlantide, imate učvršćen utisak da ste odavno videli sve što klasičan gejming može da ponudi. Nadu u pojavu nečeg novog mogu da vrate samo nezavisni umetnici kao što je Danijel Mulins, faca koja je osmislila i skockala ovu fantaziju od igre. I, da ne grešim dušu, inteligentni izdavači kao što je Devolver Digital, koji ne zaziru od komercijalnih rizika krupnih kao Inscryption.

Prestanite da pravite ritmične pokrete, jer sledi peščani crv od trakavičaste definicije... Incryption je rogue-lite mešavina fantasy kartične igre, escape room avanture i JRPG-a, predstavljena u formi blagog torture-porn horora. Čujem nekoga kako tvrdi da svaki kusi autor može da na gomilu nabaci žanrove koji mu padnu na pamet, nadajući se aklamaciji lako zapaljivih kritičara. To je potencijalno tačno, ali u ovom slučaju nije.

Početak Inscryptiona uliva dozu lažnog komfora, ubeđujući vas da se radi o još jednom deckbuilderu kakvih na PC sceni ima sasvim dovoljno za nekoliko hiljada godina igranja. Ni sinematična aroma oko starta igre vas neće oduševiti. Predstavljen kao klasični found-footage krindž kliše u stilu filma „Blair Witch”, zaplet će vas staviti u ulogu virtuelne žrtve koja mora da igra kako joj mučitelj svira, kombinujući vešticu iz Blera sa motivima filma „Saw”. Torture-porn ugao popularizovan u tom filmskom serijalu ovde nije eksplicitan, ali je potmula impliciranost dovoljna da vam bude neprijatno.

Uglavnom, morate da igrate karte da biste preživeli. Možda preživeli, jer tamna senka s moćnim šakama koja sedi s druge strane stola u brvnari usred ničega ne asocira na entitet koji ispunjava obećanja koja mu ne idu u prilog. Naterani ste da igrate čudnu igru kartama, koje, u većini slučajeva, predstavljaju realne ili izmaštane šumske životinje, sledeći pravila koja u izvesnoj meri podsećaju na Hearthstone. Imate tablu sa 4 polja i dva reda, od kojih gornji red pripada protivniku, a donji vama (treći red, iznad gornjeg, služi samo da biste videli karte koje oponent sprema za sledeći potez). U svakom potezu vučete jednu kartu, koju plasirate na svoje polje u nameri da neutrališete protivničke karte ili udarite „u prazno”, u kom slučaju nanosite štetu samom protivniku.

Natezanje u nanošenju i primanju demidža simbolizuje vaga čiji tasovi pretežu na vašu ili protivnikovu stranu u zavisnosti od toga ko dobija ili gubi. Svaka partija je dinamična, jer su neizvesnost i klackanje tasova s jedne na drugu stranu pravilo a ne izuzetak. Stalno će vam se dešavati da vam se pobeda izmigolji kao nervozna jegulja ili da lukavom kombinacijom protivniku izbijete adute iz žuljevitih šaka. Umesto mane, kao „gorivo” za igranje određenih karata služe vam krv i kosti. Krv dobijate eliminacijom „veverica”, specifičnihh karata koje služe kao potrošna podloga za sve ostalo - jače karte zahtevaju više kapljica, a ako na tabli imate manjak veverica, možete ukokati bilo koju drugu kartu. Kapi koje steknete u jednom potezu ne prenose se na drugi, već ih morate iskoristiti ili izgubiti. Veverice izvlačite iz sekundarnog špila koji sadrži samo njih, kalkulišući da li vam se u potezu možda više isplati da vadite „normalne” karte.

Druga vrsta karata zahteva koske, koje se lagano slažu na gomilu nakon „smrti” svake karte i u formi žetona perzistiraju između poteza. U špilu morate da imate koska-karte da biste postajali jači kako partija odmiče. Na početku meča, kad kostiju nema, te karte predstavljaju balast, tako da je inteligentno budženje špila imperativ. Nezavisno od resursa za igranje, postoje karte koje su besplatne, one koje mutiraju u jače nakon nekoliko poteza ili se prevrnu kada dođe protivnikov potez, što sprečava da budu uništene (ali i negira njihovu funkciju blokade generalne štete). Uopšte, maštovitih kartičnih modifikatora u ovoj igri ne manjka. U toku meča možete da koristite i razne džokere, potrošne resurse nalik na makaze koje presecaju jednu protivnikovu kartu, dajući vam privremenu prednost, instant-vevericu koju ćete potrošiti kad je frka i razne druge džidža-bidže. Jedna od morbidnijih jeste nož kojim ćete izbiti sopstveno oko i staviti ga na na protivnikov tas, stičući instant poene.

Nalaženje novih karata i budženje špila urađeno je u formi rogue-lite šetnje kroz virtuelni krajolik. Vaša figura napreduje korak po korak na mapi, a na svakom odmorištu vas čeka event, odluka ili meč. Nekad vam sledi izbor između nekoliko karata, drugi put prilika da spojite dve iste karte u jednu jaču, treći put šansa da dobijete neko potrošno pomagalo, četvrti... U igri postoje tri velike i jedna mini-zona, a na kraju svake vas čeka boss fajt sa jedinstvenim pravilima. Igru gubite ako izgubite dva meča, nakon čega se vraćate na sâm početak staze, ali u boss fajtovima šansa za pobedu je samo jedna i gubitak podrazumeva kraj bez obzira na preostali broj „života”. Nakon finalnog poraza, sledi vam „predsmrtna” sekvenca u kojoj ćete dizajnirati svoju oproštajnu kartu, koja postaje deo vašeg sejva i koju ćete sigurno sresti u narednim partijama, često na suprotnoj strani. Genijalno.

Svoje šanse u mečevima možete povećati pametnim korišćenjem totema (dobijate ih od specifičnog vendora) koji utiču na ponašanje raznih karata. Ako, na primer, napravite totem od glave veverice i baze s lobanjom, pri svakoj egzekuciji veverice izvući ćete besplatno još jednu veverica-kartu. Totemi mogu da potpuno izmene ponašanje igre, a neke kombinacije su toliko jake da vam mogu omogućiti da prosto preorete sve okršaje u igri. Sve ovo vam možda zvuči previše kriptično i na momente retardirano, ali, verujte mi, lako je shvatljivo i svarljivo.

Trenutak kada vas igra nabode nogom u stomak uz HA! nije lako odrediti, jer vam u toku druženja s njom sledi nekoliko takvih joko-gerija. Prvi je verovatno opaska vašeg tamničara da u svakom momentu, kada niste u aktivnoj partiji, možete ustati da protegnete noge i prošetate se po kolibi. Igra, odjednom, dobija sasvim novu dimenziju, postavši klasična avantura u escape room formi. Koliba je puna vidljivih i skrivenih zagonetki i hintova koji vam, najčešće, daju ključne karte i objekte koji služe za pomeranje storije u pravcu razrešenja. Pretragom kolibe dobićete nekoliko specijalnih NPC karti koje govore, esencijalnih za napredovanje, koje će vam često sugerisati sledeći korak. Njihovi međusobni dijalozi i opaske su naprosto smehotresni.

Drugi nabod nogom je kudikamo apokaliptičniji, jer igra mutira u sasvim neočekivanom pravcu. Objašnjenje koje sledi tiče se vrlo značajnog spoilera - ukoliko vas to tangira, nastavite čitanje od sledećeg pasusa. Dakle, „običnim” prelaskom igre koji ostvarujete kada utamanite tri sporedna i jednog glavnog šefa ne završavate igru, već se vraćate na početak, svesni da ste uradili sve što se od vas tražilo, ali da ipak nešto nije u redu. Tek kada nađete tri karte s imenom i prezimenom (poslednja je Stunted Wolf), dobićete i specijalnu stvarčicu koja vam obezbeđuje razbijanje beskonačne petlje igranja, pobede i pogibije. U tom momentu, sledi vam nekoliko filmskih scena koje na pomalo krindž način objašnjavaju pozadinu svega, nakon čega igra postaje retro JRPG u stilu nekog starog Chrono Triggera. Da, forma igre i gejmplej se menjaju iz korena, a shift je takvog intenziteta da nećete moći da verujete šta se dešava. Pravi Inscryption bukvalno počinje tek tada, dajući vam nekoliko dodatnih tematskih špilova karata, uz questove i rešavanje nekoliko logičkih zagonetki. Iznenađenja se, naravno, ne završavaju na ovoj promeni karaktera igre, već vas do kraja čeka još nekoliko WTF momenata. Kraj spoilera.

Inscryption je potpuno jedinstvena igra, verovatno najoriginalniji naslov koji se pojavio od početka godine. Istovremeno je i dovoljno uvrnut i specifičan da će uspešno odbiti mase igrača koje neće imati vremena ni strpljenja da buše taj tvrdi kokos u potrazi za njegovim teško dostižnim slastima. Ja vam predlažem da rizikujete i da budete deo intelektualne elite koja će nabaviti i savladati igru, čime ćete steći puno pravo da se smatrate kuljim od gotovo svih ljudi s kojima dolazite u dodir.