Dragan KOSOVAC

1. oktobar 2021.

Da li ste upoznati sa problemom zagađenja čovekove okoline i posledičnih klimatskih promena? Skoro pola veka u javnosti se vodila žestoka debata da li klimatske promene uopšte postoje, a, zatim, ako postoje, da li je ljudska aktivnost odgovorna za njih? Iako već gotovo tri decenije postoje studije koje ukazuju na to da je odgovor na oba pitanja potvrdan, na žalost svih nas koji živimo na ovoj planeti, bilo je potrebno da klimatske promene dostignu alarmantne proporcije da bi otpočelo ozbiljnije da se radi na otklanjanju tog problema. Takođe, prošle godine, tokom prvih meseci pandemije, usled smanjenog intenziteta saobraćaja i rada fabrika, najzagađeniji regioni planete su naglo počeli da se oporavljaju. Svima je postalo jasno koliko ljudska aktivnost utiče na zagađenje, a time i klimatske promene.

Očigledno rešenje, smanjivanje ili potpuni prestanak zagađivanja nije moguće, jer globalna ekonomija ne može da stane. Politički pokušaj da se države širom sveta obavežu na smanjeni stepen zagađenja nije urodio plodom, jer i pored potpisivanja Pariskog sporazuma, najveći zagađivači nisu učinili dovoljno da ispoštuju njegove smernice. Tako, temperatura planete nastavlja da raste, što za posledicu ima nestabilnije i ekstremnije vremenske prilike čiji smo svedoci poslednjih godina.

Tako smo, ironično, prepušteni onome što su kapitalisti, željni profita bez obaziranja na zagađivanje, ponavljali decenijama: „Kada situacija bude baš ozbiljna, razvićemo i tehnologije koje ne zagađuju okolinu, kao i one neophodne za čišćenje do sada nagomilanih štetnih gasova, hemikalija i nerazgradivog otpada.” Širom sveta se, konačno, počinje sa implementacijom tehnologija i političkih odredbi koje bi trebalo da zaustave emisiju ugljenika u atmosferu do sredine 21. veka.

Glavni krivci

Iz perspektive svakodnevnog života, tehnološki napredak i urbanizacija su ono što omogućava prijatniji, lagodniji i duži život. Ipak, činjenica je da upravo taj aspekt ljudske aktivnosti pravi najviše zagađenja. Građevinska industrija širom sveta godišnje koristi preko četiri gigatone cementa (60 odsto toga u Kini), koji se dobija pečenjem krečnjaka i gline na više od dve i po hiljade stepeni celzijusa, što zahteva veliku količinu energije, ali i oslobađa u atmosferu ogromne količine ugljen-dioksida, jednog od glavnih krivaca za promenu sastava atmosfere i njeno zagrevanje. Sledi saobraćaj, kako drumski, tako i brodski i avionski. Izduvni gasovi iz motora vozila koja predstavljaju krvotok svetske ekonomije višestruko nadmašuju (takođe značajno) zagađenje uzrokovano ličnim automobilima. Atmosferu zagađuje svako sagorevanje fosilnih goriva, tako da bilo koja fabrika ili elektrana u kojoj se koristi ugalj ili nafta predstavlja znatan ekološki problem. Bitan deo krivice je i na prehrambenoj industriji, tačnije, stočarstvu. Sa jedne strane je krčenje šuma neophodnih za formiranje njiva na kojima će se uzgajati stočna hrana, a sa druge sama goveda koja proizvode metan, gas koji zadržava toplotu u atmosferi 85 puta više nego već problematični ugljen dioksid. Na kraju, jedan od razloga zašto ljudi najteže podnose letnje vrućine u velikim gradovima je to što „gusto pakovanje” populacije u urbane sredine eliminiše drveće, koje pored prirodnog pretvaranja ugljen-dioksida u kiseonik, pomaže i u snižavanju temperature.

Low-tech

U korenu rešenja ekološke krize sa kojim je čovečanstvo suočeno jeste razvoj sistema, procesa i tehnologija koji će što bezbolnije (čitaj: jeftinije po poslodavce) zameniti postojeće, a finalni rezultat biće smanjeno zagađenje. Kompanija Solidia je, recimo, razvila novu vrstu tehnologije za proizvodnju cementnih blokova. Komponente cementa se peku na znatno nižim temperaturama, a CO2 se koristi i za ubrzavanje sušenja, što ga vezuje unutar cementnih blokova, umesto da se ispušta u atmosferu. Ovaj novi proizvodni proces cementa smanjuje atmosfersku emisiju CO2 za čak 70 odsto, a dodatni bonus je i to što tehnologija zahteva manje čiste vode, a što je uvek značajan faktor u borbi protiv zagađenja.

Osobe koje propovedaju štetnost krava i njihovog metana po ekosistem kao jedino rešenje vide eliminaciju mesa iz ljudske ishrane. Iz britanske kompanije Zelp, pak, predlažu razumnije rešenje - uređaj koji bi smanjio emisiju metana. Naime, 95 odsto metana krava ne ispušta sa smešnije, zadnje strane, nego kroz usta, podrigivanjem tokom varenja trave. U Zelpu su stvorili „lični” aparat koji bi svaka krava nosila na glavi. Uređaj ima senzor koji detektuje kad krava izdiše metan i raspršuje bezopasni katalizator koji razgrađuje metan na ugljen-dioksid i vodu. Ova tehnologija, pored toga što bi prepolovila goveđe emisije metana, ima dodatnu pogodnost po farmere koji bi morali da je implementiraju. Naime, senzori u aparatu mogu da pored metana prate i druge gasove, kao i vitalne parametre životinje. Time bi se olakšala briga o zdravlju goveda.

Rešenje za pregrevanje u gradovima stiže iz Kolumbije: u tropskom Medelinu je od 2016. godine do danas posađeno više od 350 hiljada stabala drveća i žbunova i to planski postavljenih, u trideset „zelenih koridora” koji se protežu kroz gradske centre. Rezultat je impresivan: ovo leto u Medelinu je bilo čak tri stepena hladnije nego ono 2015. godine. Ovaj jednostavan i lep model rešavanja problema vreline u gradovima privukao je dosta pažnje, pa su mnogo veći gradovi, kao što su, na primer, Meksiko Siti i Pariz, pokrenuli sličan program formiranja zelenih koridora.

High-tech

Problemi na polju energetike zahtevaju specijalan pristup. Sa jedne strane, kao alternativa termoelektranama na ugalj su one sa nuklearnim reaktorima. Hidroelektrane, nekada slavljene zbog toga što ne emituju štetne gasove, danas više ne predstavljaju idealno rešenje, jer zahtevaju promenu celog ekosistema uzvodno od elektrane gde se formira vodena akumulacija. Elektrane na solarni pogon, takođe, imaju svoje izazove, a među najvećima je prostorna zahtevnost. Solarne instalacije velikog kapaciteta traže prostranstva kojih u urbanim sredinama često nema. Iz Južne Koreje stiže odlično rešenje koje kombinuje postojeće hidroelektrane i prostranstvo vodene površine. Naime, ideja je da se u neposrednoj blizini hidrocentrala izgrade veliki splavovi sa solarnim panelima. Tokom dana, kada je sunčano, elektrana bi u električnu mrežu puštala struju iz solarnih panela, a tokom noći, iz hidroelektrane. Prvo plutajuće solarno postrojenje u Južnoj Koreji imaće snagu od 41 megavat.

Kad smo već kod vode, ne treba zaboraviti elektrane koje koriste energiju plime i oseke. Ovog februara, u Kanadi je puštena u pogon prva plutajuća plimska energetska platforma nove generacije, PLAT-I 6.40. Smeštena u zaliv Fundi, mesto gde su najveće oscilacije plime i oseke na Zemlji, ova platforma snage 420 kilovata ima šest rotacionih turbina koje pokreće strujanje vodene mase za vreme plime i oseke. PLAT-I 6.40 je evolucija projekta koji traje godinama i zasnovan je na iskustvima dugoročnog testiranja njegovog direktnog prethodnika, elektrane PLAT-I 4.63. Ukoliko platforma ostvari projekcije proizvodnje energije, kao i efikasnosti tokom rada i održavanja, Kanada planira omasovljenje ove tehnologije.

Transport

Najpovoljniji način za transport robe između kontinenata je brodovima, ali oni, takođe, predstavljaju velike zagađivače. Pošto većina brodova kao pogonsko gorivo korist lož-ulje niskog stepena kvaliteta, njihovi izduvni gasovi su pogotovo štetni i to do te mere da pojedine velike luke u svetu imaju zastrašujuće visok stepen zagađenja. Sa pogledom ka budućnosti bez brodova koji zagađuju okolinu, konzorcijum transportnih kompanija iz Skandinavije pokrenuo je zajednički projekat za konstrukciju specijalnog broda, čije motore pokreću vodonično-kiseonične gorivne ćelije. U pitanju je trajekt koji će od 2027. godine ploviti na liniji Oslo-Kopenhagen, gde svaki brod godišnje proizvodi preko 64 hiljade tona CO2. Američko Ministarstvo energetike (Department of Energy) prati ovaj projekat sa velikom pažnjom, jer on obećava budućnost u kojoj nekadašnje najveće zagađivače pokreću najčistiji motori. Deo napretka na polju gorivnih ćelija jeste i razvoj boljih (i manjih) električnih konvertera koji balansiraju široki naponski opseg kod gorivnih ćelija velikog kapaciteta.

Transportni zagađivači nalaze se i u vazduhu. Bez obzira na to koliko su efikasni motori nekog aviona, oni i dalje sagorevaju gorivo i emituju štetne gasove. Ipak, električni avioni su mnogo bliže nego što mislite. Petnaestog septembra, kompanija Rolls-Royce obavila je prvi probni let aviona nazvanog Spirit of Innovation (Duh inovacije). Pored toga što se radi o fantastično lepoj letelici, Spirit of Innovation je potpuno električni avion sa tri linijski postavljena električna motora YASA 750R, koji zajedničkim snagama pokreću jednu elisu brzinom do 2400 obrtaja u minutu. Trenutna zajednička snaga motora je ograničena na 400 kilovata, ali sa boljim sistemom za hlađenje, postojeća konfiguracija mogla bi da „izvuče” do 750 kilovata, što će omogućiti let brzinom od preko 480 kilometara na sat.

• • •

Dok se čeka na implementaciju svih ovih tehnologija, globalna temperatura nastavlja da raste (a povećava se i brzina kojom se temperatura podiže). Zbog toga je, pored inovacija koje smanjuju emisije, neophodna i implementacija tehnologija koje otklanjaju do sada nagomilano zagađenje. Na Islandu je nedavno otvoreno postrojenje Orka, najveća „fabrika za vezivanje CO2” na planeti. Ipak, po ceni od 15 miliona dolara, Orka godišnje iz vazduha veže samo 4000 tona CO2, što je manje nego što 900 automobila proizvede za isto to vreme. Potrebno je naći nešto efikasnije. Jedna od potencijalnih nada na horizontu je Marine Cloud Brightening Project - pokret za proizvodnju sistema za raspršivanje vode na brodovima, kako bi se povećala svetlina oblaka iznad mora i time reflektovala veća količina energije koja stiže od Sunca. Iako je taj projekat još uvek u ranim stadijumima razvoja, neprestane inovacije i skokovi unapred bude optimizam da će nove tehnologije za čišćenje planete i sprečavanje zagrevanja ipak stići na vreme.