Momir ĐEKIĆ

1. oktobar 2021.

Prošlo je tačno deset godina otkako je Mark Andersen iz kompanije Andersen Horovic u „WallStreet Journalu” napisao članak naslovljen sa „Softver proždire svet”. U izuzetno detaljnom i preciznom osvrtu na tadašnje stanje industrije informacionih tehnologija, Andersen je objavio kako je njegova partnerska kompanija investirala upravo u velike softverske kompanije iz različitih industrija, od Facebooka, do gejmerske kompanije Zynga. Mark je pre deset godina ne samo razumeo smer u kome čitava industrija ide, već i svojim tekstom, praktično, objavio da je era softvera, platformi i biznisa koji tehnologiju koriste na drugačiji način od etabliranih kompanija - u punom jeku.

Danas, u sred pandemijom nametnute digitalne transformacije čitavih sektora, industrija informacionih tehnologija tiho i nenametljivo najavljuje novu eru. No, da bi se ona i u potpunosti razumela, važno je razumeti niz poteza kojim smo do nje stigli, od računara u rukama naučnika, do računara u rukama gotovo svakog deteta. Svet informacionih tehnologija već je doživeo tri talasa. Sada smo u četvrtom. No, krenimo redom.

Iz ruku akademije
u ruke profesionalaca

U prvoj i neposrednom početku druge polovine prošlog veka, računarstvo je bilo sve osim onoga što je danas. Niko se nije zabavljao na računaru, a da pri tome nije imao bar jednu diplomu vezanu za elektrotehniku, mašinstvo ili matematiku ili ako nije radio pri vojsci. U to vreme, gotovo svaki korisnik računara bio je ili njegov programer ili njegov konstruktor. Računari su bili veliki „kao kuća” i zauzimali su čitave dvorane. Prosečnom pomenutom programeru nije bio potreban čas fitnesa da bi ga podsećao na to da mora biti aktivniji - samo da bi redovno obavljao posao, morao je da prepešači kilometre između delova tadašnjih računara. Zvuči smešno, ali osam hiljada koraka za tadašnje programere nije bilo ništa.

Inovacija je bila ključ u rukama tadašnjih programera, tada su bili pioniri u svojoj oblasti. Fakulteti su učestvovali u razvoju programskih jezika. Jedan od popularnijih, jezik BASIC, razvijen je na Dartmut (Dartmouth) koledžu šezdesetih godina, za potrebe učenja programiranja. Ovaj programski jezik obeležiće živote generacija mladih ljudi nekoliko decenija kasnije. Čitav niz mikroračunara, napravljenih u sedamdesetim i osamdesetim godinama prošlog veka, koristio je varijacije programskog jezika BASIC. Među njima su se svakako izdvajali računari kao što su Sinclair ZX81 i ZX Spectrum, a posebno Commodore 64, kao nosilac titule Ginisovog rekordera, kao najprodavaniji model računara svih vremena.

Razvoj računarstva bio je inkrementalan i nemoguće je izolovati samo jednu osobu koja je zaslužna za suštinsko zaokruživanje računara kao uređaja. Na slomu između prvog i drugog talasa računarstva, osamdesetih godina prošlog veka, dominantni činioci razvoja računarstva bili su entuzijasti. U udobnostima svojih kućnih, najčešće improvizovanih laboratorija, oni su konstruisali računare, operativne sisteme, BASIC interpretere. Iskustva i postignuća razmenjivali su putem specijalizovanih časopisa. Upravo je u to vreme nastao i časopis koji sada čitate.

Vreme osamdesetih godina je prekretnica u razvoju računarstva. Perjanica drugog talasa ovog pokreta koji je promenio našu stvarnost bio je personalni računar. Iako su mikroračunari sedamdesetih i ranih osamdesetih godina bili veoma napredni uređaji, i dalje je primena njihovih mogućnosti bila rezervisana za izuzetno mali broj korisnika, dominantno istraživača, naučnika, inženjera i pomenutih entuzijasta. Personalni računari (PC) koji će napraviti razliku svoj put našli su do domova znatno šireg kruga profesionalaca. Upravo je u širenju broja korisnika i dostizanju neverovatnih profesionalnih niša - suština drugog talasa računarstva. Pojavili su se prvi IBM i Apple računari. Microsoft je predstavio MS-DOS operativni sistem, a onda i grafički interfejs Windows. Poslovne aplikacije pojavile su se i u prošlost poslale masovno korišćenje papira kao nijedna inovacija do tada.

Omasovljenje

U decenijama koje su sledile, računarstvo je svoj put krčilo krupnim koracima. Poslovne aplikacije, poput onih koje će se kasnije naći u paketima kao što je Microsoft Office, počele su da menjaju naše poslove brzinom koju do tada nismo videli. Ne samo da su računare počeli da koriste profesionalci širom planete, svoje su mesto personalni računari nalazili i u domovima. Multimedijalne igre u boji izrodile su tih godina i prve zaljubljenike u računarstvo među decom i omladinom.

Sve do prelaza između dva milenijuma, računarstvo se razvijalo neverovatnom brzinom. Popularizovan je internet i računar je dobio novu svrhu u domu. Postalo je popularno kupiti računar detetu „za školu”, iako je bilo jasno da će to isto dete dominantno ovaj uređaj koristiti za igranje. Eksponencijalni rast korisnika računara bio je jasan. Sa američkog i evropskog kontinenta, perjanica razvoja računarstva u prethodnom talasu, dominaciju je preuzela dalekoistočna, azijska ekipa.

Ključnu deobnu liniju između drugog i trećeg talasa čini upravo razvoj tehnologija za korišćenje interneta. Pojava browsera i prvih skripting tehnologija promenila je način na koji su se računarstvo i njegov sve ozbiljniji „rođak”, po imenu softversko inženjerstvo razvijali. Pojavile su se prve ozbiljnije internet kompanije. Sve veći broj univerziteta počeo je da uvodi studijske programe računarstva. Prve sistem-integratorske kompanije stvorene su i kod nas, a sa njima i otvoren veliki broj pozicija u domenu baza podataka, aplikativnog programiranja, mreža. I dalje su studije računarstva privlačile dominantno zaljubljenike u tehniku, decu koja su oduvek volela da razumeju kako funkcionišu uređaji, da ih rasklope i (u najboljim pričama ove vrste) sastave ponovo.

Upravo u tom procepu između početka milenijuma i godine u kojoj je Mark Andersen napisao istorijski članak, računarstvo i svet informacionih tehnologija postali su kakvim ih poznajemo danas. Popularizacija tehničkih fakulteta i smerova srodnih sa programiranjem nastavila je da čini svoje. Nastao je Google. Amazon je postao tehnološka kompanija. Apple je demonstrirao sistemsku sposobnost da inovira i svetu je predstavljen iPhone. Nastali su i Facebook i Twitter. Demonstraciju sile platformskog modela izvršili su Uber i Airbnb. Netflix je pokazao da je sposoban da „pređe igricu”.

Stvarnost i njene igre

Danas vidimo istinsku ispunjenost sveta o kome je govorio Andersen. Softver, suštinski, vlada planetom. Stojeći na leđima divova računarstva, koji su personalne računare doneli u domove širom sveta, softver je postao toliko dominantan da države kontinualno većaju kako da najveće igrače u ovom polju podele i rasparčaju, zarad nastavka toka inovacija.

Svi bi želeli da budu programeri danas. Strašno zvuči, ali kada bismo čitavu radnu snagu prebacili u programere, mi i dalje ne bismo imali dovoljno radnika za potrebe koje imamo. Eksponent razvoja je podignut i potreba za sve većim brojem programera i računarskih inženjera je svakim danom sve veća. Danas, programiranjem se ne bave samo entuzijasti. Ne bave se njime čak ni samo oni koji to vole. Ogroman je broj onih koji su u programiranju i srodnim oblastima prepoznali najbolji način da dobiju maksimalno od života, posla, poslodavca. Današnji način programiranja, iako fundamentalno blizak onom iz prošlosti, poprilično odstupa od načina na koji su zanesenjaci osamdesetih i devedesetih „udarali po tastaturi”, kucajući komande u nekoj od interpretacija BASIC-a.

Danas ne morate biti zaljubljenik u računarstvo da biste bili uspešni u njegovom razvoju, a to je prava mera uspeha, od osamdesetih godina prošlog veka do danas. U poslednjih deset godina, osnovan je izuzetno veliki broj programerskih kompanija u našoj zemlji i okolini. Nove niču brzinama koje ne možemo da pojmimo. Migracije su sve češće. U vreme Andersenovog članka, programer bi se u kompaniji zadržavao tri do pet godina u proseku. Danas, programer promeni kompaniju unutar godine dana. Mobilnost u ovoj oblasti podseća na sport i prelazne rokove, više nego na jučerašnjicu računarstva.

• • •

Iako će biti teško poverovati u to, scenariju kom svedočimo uskoro dolazi kraj. Ne, neće se ukazati nikakva apokaliptična pojava, iako ne možemo da garantujemo da se krize, poput one izazvane pandemijom virusa korona, neće ponoviti. Promenu u svetu računarstva doneće isključivo - napredak. Posmatrajmo stvari iz jednog drugačijeg ugla, za trenutak.

Koliko je poslova ukinuo Excel? Samo jedna aplikacija. U njoj možete praviti tabele, izvoditi elementarne i ne tako elementarne matematičke operacije, u njoj možete čak i voditi sve svoje finansije i sve informacije o svom biznisu. U redu, lako ćemo se složiti da će za pojedinačne slučajeve Excel imati mnogo bolju alternativu u „punokrvnoj” poslovnoj aplikaciji. Ipak, širinu i lakoću korišćenja koju Excel ima - teško ćete pobediti. Upravo je Excel odgovoran za neverovatan broj poslova kojih, prosto, više nema. Iako je u početku bio aplikacija koja se nalazila samo na jednom računaru, kasnijom adaptacijom za internet i otvaranjem deljenog pristupa fajlovima, Excel je postao izuzetno moćna alatka u kojoj možete da napravite štošta, a da ne napišete niti jednu liniju programskog kôda

Excel je najbolji primer low-code ili čak no-code aplikacija. One su izuzetno važne za otključavanje četvrtog talasa. Kada je Excel „otimao” poslove, najmanje je pozicija oteo - programerima. Low-code i No-code platforme današnjice dominantno će oteti poslove upravo programerima. Kako vreme odmiče, cena radnog sata programiranja raste. Ovo važi za gotovo sve uloge u programiranju. Prirodno, neke se brže menjaju, a neke sporije. Ipak, znatan broj ovih uloga je zamenjiv aplikacijama i platformama u kojoj ne morate da napišete niti jednu liniju kôda, a da imate razvijen sajt, aplikaciju, proces ili platformu. Kada su došli po računovođe i zahvalili im se, nisam se bunio. Nisam bio računovođa. Kada su došli po zaposlene u službi marketinga, nisam se bunio, jer nisam bio marketar. Kada su, na kraju, došli po mene, nije bilo poente da se bunim. Oko mene su već uglavnom bili - računari.