1. oktobar 2021.

Njegove golove i prodore smo tata i ja voleli više nego išta na zelenom terenu. Titula kontinentalnog šampiona u fudbalu tada je bila veća od svega. Drugi heroj nije bio Crnogorac i nije bio fudbaler. Bio je, začuđujuće - Britanac.

Klajv Sinkler je početkom devedesetih bio jedan od najvažnijih ljudi u našoj porodici. Jedno od čeda njegove kompanije, malena crna kutija sa dugom u desnom donjem uglu na kojoj je pisalo „ZX Spectrum”, obeležila je godine sankcija, nemaštine i čuda. Naravno, nisam nikada upoznao gospodina Sinklera. Da jesam, rekao bih mu da je „njegov” računar bio važniji od svake lopte koju sam ikada šutnuo na gol ili na koš, a voleo sam i fudbal i košarku. I danas ih volim. Rekao bih mu da je taj maleni Spektrum meni dao više nego što bih ikada mogao da vratim.

Tih, devedesetih godina, polako su se pojavljivali računari u našem kraju. Drugar iz ulice, s kojim sam kasnije podelio i osnovnu i srednju školu, imao je prvi PC za koji sam znao. Monohromatski monitor i Persijski princ bili su nezaboravan dodatak vremenu koje smo provodili uz LEGO dvorac i piratski brod. U naš stan PC se neće useliti još nekoliko godina. Sve dok nismo počeli da pričamo o stotinama megaherca i turbo modu, bio sam osuđen na tatin Spektrum i njegovih nekoliko megaherca. Ne znam šta je tu bilo rudimentarnije - mehanizam kojim smo učitavali program u računar ili prvi susret sa Sinclair BASIC-om. Ipak, tih prvih nekoliko komandi će mi zauvek ostati u sećanju.

Iz današnje perspektive, zaista je neverovatan put koji su prešli korisnici računara. U vreme kada sam, kao predškolac, počeo da koristim očev računar, u ulici je bila još jedna Amiga, par Komodora i samo jedan PC. U svoje vreme, mikroračunari su koštali koliko danas koštaju tablični računari, poput iPada, između 350 i 700 dolara. Samo je Amiga, omiljeni gejmerski uređaj naše ulice, bila skuplja od hiljadu i po maraka. Nekoliko godina kasnije, za prve personalne računare trebalo je izdvojiti nekoliko hiljada maraka. Dok su korisnici bili samo zanesenjaci i naučnici, računar je bio retka i relativno pristupačna zverka. Personalni računari, dostupni profesionalcima, ali i njihovoj deci i rođacima „kad prođe radno vreme”, podigli su standard čitave industrije. Od biznisa namenjenog ponekima, nastao je biznis koji ne može proizvesti dovoljno računara za potrebe planete. Pri tome, taj je biznis zaradio - poprilično.

Rad pionira računarske industrije, među kojima je ime Klajva Sinklera pozicionirano u prvi red, neće biti zaboravljen. Bravure fudbalskog genija, jednog od dva mi heroja devedesetih, i dan-danas možete videti na internetu i uživati u potezima koji su doneli radost Podgorici, Beogradu i Milanu. Bravure Klajva Sinklera teško je konzumirati na video-fajlu. No, za one koji su bili među korisnicima računara iz Sinclair porodice, zauvek će u sećanju ostati zvuk učitavanja programa na kasetofonskoj traci, kao i muke sa snimanjem programa na kasete. Bila je to neverovatna kombinacija digitalnih i analognih tehnologija. Vreme crno-belih ekrana i kasetofona. Danju, oni bi puštali novu miks-kasetu koju ste nasnimili za simpatiju, a noću bi bili učesnici spleta koji menja stvarnost.

Danas, gotovo 40 godina nakon što su Sinklerovi računari obojili stvarnost velikog broja ljudi, možemo sa sigurnošću kazati da su bili korak u smeru koji je iznedrio amazone, fejsbuke, erbinenbijeve i druge trice i ludosti ovoga sveta. Pre no što su personalni računari zavladali ulicom u beogradskom predgrađu, gradom u državi koje nema i balkanskom svakodnevicom, nenametljivi mikroračunari, konstruisani i sveže iz kutije otpakovani, rađali su čitavu jednu generaciju ljubitelja programskog kôda. U njihovim očima ćete pronaći iskru svaki put kada pomenete Klajva Sinklera. U njihovim pričama pronaći ćete lepotu ljubavi prema tehnici i tehnologiji. Nekada davno su učitavali programe u memoriju malenog crnog kućišta. Danas, oni vode biznis. Konsultuju najveća preduzeća današnjice. Pišu knjige. Pričaju o vremenu u kom se volelo punim srcem, čak i kada iz tri puta ne uspete sa učitavanjem. Strpljenjem do pobede. Tako se nekada igralo.