Danilo LUKINOVIĆ

1. oktobar 2021.

Tridesetog jula 1940. godine, dok se deo sveta još nadao da se bura koja se rasplamsavala neće pretvoriti u najveći sukob novijeg vremena, u relativno mirnom predgrađu Londona rođen je Klajv Marls Sinkler (Clive Marles Sinclair). Potiče iz porodice sa ozbiljnom inženjerskom tradicijom. Otac mu je bio „mašinac”, dok je deda nosio titulu „Chief Naval Architect”, čiju važnost u imperiji koja se prostire, praktično, preko svakog kontinenta ne treba dodatno pojašnjavati. Bilo je logično da Klajv pođe sličnim stopama. Posleratne godine donele su rapidni razvoj elektronike i upravo tu je Sinkler našao svoju „inženjersku bubu”.

Nakon što je napustio školu sa 17 godina, Sinkler je radio neko vreme kao novinar tehničkog glasila „Practical Wireless”. Uporedo sa novinarskim poslom, konstruisao je, izrađivao i prodavao po porudžbini radio-uređaje i pojačala u formi kompleta za samogradnju. Međutim, Klajv Sinkler nije bio zainteresovan samo za elektroniku, već je u njoj video potencijal za minijaturizaciju, po čemu ga svet najbolje poznaje. Već početkom sedamdesetih godina (1972.) predstavio je prvi „pravi” džepni kalkulator. Tanak i elegantan, umesto „cigle” čija je upotreba kao džepnog uređaja bila u najmanju ruku upitna. Klajv i njegove kolege uspele su da naprave tanak uređaj pametnim upravljanjem čipom, smanjujući mu potrošnju kontrolisanim ciklusima uključivanja i isključivanja.

Nakon sličnih proizvoda, poput digitalnog časovnika, Sinkler se uključio u računarsku revoluciju, koja je prvi put ponudila blagodeti kompjutera širokim narodnim masama. Posvećen minijaturizaciji, sa novonastalom kompanijom nazvanom Sinclair Research, „udara” tržište prvo modelom ZX80, a zatim i ZX81, te neprevaziđenim „kolor” računarom ZX Spectrum, svi sa cenom nižom od 100 funti. Drugačijim razmišljanjem Klajv i ekipa su „rasteglili” mogućnosti tadašnje arhitekture i napravili računar sa samo četiri čipa, dok ih je najbliži konkurent imao 46. Uspehu Sinclair računara pomogao je i dizajn. Klajv nije bio vičan ovom delu posla, ali je znao da prepozna talente, kao što je dizajner Rik Dikinson (Rick Dickinson). Ne spavajući na lovorikama, u godini rođenja vašeg omiljenog časopisa, predstavljen je Sinclair QL. Cena je porasla na 400 funti, ali je srce bio tada najmoderniji procesor Motorola 68008, radne frekvencije 7,5 megaherca, praćen sa 128 kilobajta memorije i Sinclair Microdrive kertridžima sa magnetnom trakom za potrebe skladištenja podataka.

Klajv Sinkler se rano zainteresovao i za električna vozila, ali na ovom polju nije bio preterano uspešan. Iako je C5 izgledao futuristički, kao skučen i lagan tricikl nije imao šanse u zakrčenom saobraćaju ne baš sunčanom prirodom rodne mu zemlje. Ostao je, međutim, posvećen električnim biciklima i radio na njima narednih decenija (Sinclair Zike iz 1992. godine bio je ispred svog vremena).

Za doprinos razvoju britanske industrije Klajv Sinkler je 1983. godine dobio titulu i postao Ser. Bio je višedecenijski član britanskog ogranka organizacije MENSA i njen predsedavajući od 1980. do 1997. godine. Poznat je i po tome što nije koristio internet i zalagao se za što manje mešanje državne uprave u britansku IT industriju, za koju je verovao da i dalje stvara najbolje inženjere. Takođe je bio i odličan pokeraš. Umro je šesnaestog septembra 2021. godine nakon duge borbe sa kancerom. Iza sebe je ostavio zaveštanje koje se ne može opisati rečima i rasplamsao maštu hiljada ljudi koji danas razvijaju čuda budućnosti.

Počivaj u miru, legendo, utro si put generacijama profesionalaca i entuzijasta i učinio svet zanimljivijim mestom.