Vladimir PISODOROV

1. oktobar 2021.

Ako se sećate, u martovskom broju rubrike „Prvi utisci” pisali smo o najnovijem poduhvatu studija Jutsu Games - Rustleru. Obojena crnim humorom i simpatičnim mrmljanjem glavnih likova, ova igra vas stavlja u ulogu lokalnog probisveta koji je odlučio da nedostatak „plave krvi” nadomesti sitnim prevarama, krađama i prebijanjem nadobudnih vitezova. Cilj mu je da se nađe na regionalnom turniru na kom će zajahati svog šarca i pokušati da izdeveta fićfiriće iz plemićkih porodica.

Put do turnira nimalo nije lak, ali ne zbog teških misija i gomile protivnika koje ćete morati da patosirate. Upravljački sistem je ono što će vam zadavati najviše muka, pa vam toplo preporučujemo da batalite kombinaciju tastatura-miš i prikačite bilo kakav kontroler. Za sledeći nedostatak nemamo rešenje, a on se odnosi na prilično neprecizan pathfinding, ali i detekciju kontakta sa predmetima i NPC-ima. Konačno, igrom defiluje gomila bagova, pa ćete često imati utisak da se nalazite u Early Access izdanju, a ne u finalnoj verziji igre. Postoje i misije koje su prilično neizbalansirane i nelogične, za čije će vam završavanje biti potrebno više sreće nego umeća. Na svu sreću, autori su integrisali checkpointe, pa nećete morati previše da se vraćate unazad (ovo, ipak, shvatite uslovno).

Igrom defiluje obilje oružja koje slažete u borbeni ranac, ali tako da je iz iste kategorije dozvoljeno nositi samo po jedan komad. Nadogradnja nije na meniju, što znači da je mač-mač, a samostrel-samostrel od početka do kraja. Veliki downside je to što klasičan inventar ne postoji, pa odabir oružja obavljate napamet, kao sa nekakve nevidljive trake. Osim pomenutih mača i samostrela, u rukama možete da držite sekiru za cepanje drva, koplje, pa čak i kosu za travu koju ćete „naslediti” posle misije u kojoj „izigravate” Smrt lično. Pošto se oružje koristi u viđenoj formi, balans je napravljen mogućnošću levelovanja glavnog lika putem četiri kategorije osobina, od kojih svaka sadrži po pet tipova nadogradnji. Većina može da se boostuje u dodatna tri koraka, pa ćete i te kako imati na šta da trošite zaslužene skill poene.

Još jedna stvar koja nam se nije svidela je to što glavni lik veoma lako gubi energiju, a kako je upravljanje prilično pipavo, delove misija u kojima ima borbi ponavljaćete više nego što biste želeli. Misije su pojednostavljene, ali ih iz proseka izdvaja pomenuti crni humor koji dominira čitavom igrom. U jednoj od njih moraćete da se prerušite u pripadnika kraljeve garde i kako ne biste otkrili krinku, jurićete kolegu rustlera i na kraju ga poslati u večna lovišta. Posle epske jurnjave, glavni lik će prokomentarisati, uz nezaobilazno mrmljanje, da je uradio odličan posao i da sada ima jednog konkurenta manje.

Izometrijski pogled na akciju na početku će vam probuditi nostalgiju i sećanje na to kako je nekad izgledao Grand Theft Auto. Međutim, stvari počinju da idu suprotnim smerom kada shvatite da kameru ne možete da kontrolišete i da perspektiva često prelazi u ptičju. Ponajpre kada ste okruženi visokim građevinama, brdima ili rastinjem. Generalno, grafička rešenja su razvodnjena i zamućena i neće se dopasti svima, ali sem problema sa položajem kamere, u ovom segmentu nemamo većih zamerki. Da je prisutan klasičan voiceover, Rustler ne bi imao tu privlačnost, a kad budete čuli bardove kako na „mrmljačkom” jeziku repuju sa obližnjeg ćoška, cepaćete se dva dana. Inače, bardovi mogu da se unajme, a dok vas prate, možete da „menjate” pesme koje će izvoditi - kao da menjate stanice na radio-prijemniku u automobilu. Još jedna stvar koja podseća na GTA jeste mogućnost da konje koje ukradete „odkopitate” do konjomehaničara koji će ih po potrebi i ofarbati, kako ih prethodni vlasnik ne bi prepoznao.

Rustler je zaista pojednostavljena verzija Grand Theft Auta koja stiže sa laganim i trivijalnim misijama, ne baš sjajnim upravljačkim sistemom i gomilom bagova. Izvlači je obilje zdravog humora i pristupačna cena koja je svrstava u indie milje kome, zapravo, i pripada.