Danilo LUKINOVIĆ

1. oktobar 2021.

Čini se da je druga polovina godine donela solidnu brojku pristojnih i zaokruženih indie naslova kojima čovek može da se vrati, a ne da ih samo brzo sažvaće, prihvati vrednost za uložen novac i odloži na digitalnu policu zaborava. Eastward je ambiciozna igra, u koju je za proteklih sedam godina (na naslovu se radi od 2015.) uloženo mnogo truda, ljubavi i strasti, o čemu svedoči i činjenica da je ovo prvenac malenog studija Pixpil. Sa druge strane, izdavač Chucklefish, koji iza sebe ima mnoštvo naslova iz „nezavisne kuhinje”, zna da prepozna kvalitet i želju, pa ne čudi da su se prihvatili provodadžisanja ovog naslova.

Eastward ne krije odakle crpi inspiraciju. Autorska ekipa je očigledno odrasla na kultnim ostvarenjima studija Ghibli, u pauzama lomljenja prstiju uz Nintendove igre. Bukvalno, klasičan jRPG smešten u prelepo pixelart okruženje i „okupan” fantastičnim soundtrackom, koji možete zasebno da pazarite. Sve kuke japanštine devedesetih godina su tu. Čovek po imenu Džon (čitaj - niko) ćutljiv je, radan i, očigledno, izuzetno sposoban čovek, sa evidentno mračnom prošlošću i fizičkim izgledom a la Rambo ili Logan, koji samo želi da živi u miru. Na sebe je preuzeo čuvanje i, ako bogovi postapokalipse dozvole, podizanje misteriozne devojčice, koja ni sama ne zna da od nje (naravno) zavisi sudbina sveta. Pokušaj preživljavanja u demografski, tehnološki i moralno posrnulom svetu deluje kao nemoguća misija, a naši protagonisti bivaju bačeni upravo u ralje takve sudbine.

Ako ste igrali neku stariju Zeldu, „najbolji FF ikada”, ili bilo koji JRPG iz najbolje dekade japanske auto-industrije, okruženje i izvođenje biće vam poznato. Tumaraćete krajolikom sa izometrijskim pogledom na akciju, uglavnom unapred utvrđenim, „kozjim” stazicama, ali u tako lepom okruženju sa kojim ima dosta interakcije. Preporučuje se igranje uz pomoć kontrolera (čak vam i sama igra sugeriše), pre svega, zbog česte potere za „šaltanjem” između karaktera i sposobnosti i interakcije sa događajima na mapi. I pored toga, upravljanje mišem i tastaturom je intuitivno i jasno na prvu loptu, što je redak primer truda za mali indie naslov.

Usput ćete sakupljati svakojake predmete, ali će većina stvari služiti za još jednu od omiljenih japanskih zabava u igrama - kuvanje. Osnovno oružje koje Džon nosi je tiganj. Iako u opisu stoji da su ga u drevnim vremenima koristile hrabre devojke i naš kršni bradonja ga rado koristi. Ne samo kao „ubeđivač” tokom verbalnih rasprava, nego i za pomenuto kuvanje ili lansiranje predmeta u daljinu. Naravno, arsenal se vremenom proširuje uobičajenim herojskim alatkama, kao što su sačmara i Flammenwerfer. Od početka igre imaćete priliku da koristite bombe, one old-school, okrugle sa fitiljem. Tokom igre, naići ćete na još likova koji vašu družinu obogaćuju dodatnim specifičnim sposobnostima (kako borbenim, tako i „mirnodopskim”). Svi likovi, takođe, imaju i specifičan uticaj na odmotavanje priče. Broj NPC-a koje srećete takođe je impresivan i svako od njih ima vlastitu narativnu pozadinu. Kvalitet pisanja nije na najvišem nivou, ali nedostatak glasovne glume ublažava cringe momente, koji, na sreću, nisu „nasilni”. Igru prožima „wokeština”, ali, srećom, ne u preteranoj meri. Brojnost mini-igara je impresivna, a među njima se izdvaja arkadna avantura Earth Born, koja se igra na mašini i predstavlja, opet, klasičan, potezni JRPG, koji će vam sam pojesti mnogo vremena van „glavnog toka” Eastwarda.

Kao u mnogim japanskim animiranim ostvarenjima, priča odmah hvata za gušu i ne pušta. Usput se malo sapliće i na kraju nije toliko grandiozna kao što ste očekivali, ali igra sadrži pregršt narativnih niti, prelep ambijent i veoma je dinamična, tako da ćete joj se sigurno vratiti bar još jedanput. Cena od 25 evra može delovati visoko, ali ovo je kompletna igra, a samo audio-vizuelni deo vredi pola cene (soundtrack je nešto više od osam evra.)