Vladimir PISODOROV

1. avgust 2021.

Proces odabira omiljenog programa za proveru brzine gradivnih komponenata sistema (čitaj: procesora i grafičke kartice) sadrži nekoliko zamki. Pre svega, morate da se odlučite da li do rezultata želite da dođete brzo ili nakon odgledanog celovečernjeg filma, da li vas zanima samo merenje brzine ili i stresiranje komponenata, da li proces testiranja želite da prilagođavate naročitim potrebama, da li dobijene podatke želite da čuvate u online bazi ili na lokalnom hard-disku...

Nakon što smo autore InfinityBencha izrešetali pitanjima koja su nas mučila, zaključili smo da je njihovo ostvarenje svojevrsna zlatna sredina. Program je namenjen prvenstveno manje iskusnim korisnicima, ali i onima koji do rezultata žele da stignu brzo. Zbog toga ne možemo da kažemo da je InfinityBench prvak svoje kategorije, naročito kada detaljnije pročeprkamo po onome što se nalazi ispod haube. Autori su na raspolaganje stavili svega šest testova koji će na muke staviti procesor, ali i jednu (ne preterano) zahtevnu 3D scenu preko koje će se odrediti performanse grafičke kartice. Ono što nas je iznenadilo jeste mogućnost stresiranja procesora, iako se ova radnja uopšte ne obavlja na način na koji smo to navikli. Konačno, korisniku se pored rezultata svake grupe testova predočava i zbirno postignuće. Skor se uploaduje u online bazu podataka, ali se čuva i interno, mada nam nije jasno zbog čega su se autori odlučili na čuvanje podataka samo za procesor. Ukoliko ste rešili da „nasvirate” procesor, činjenica da se bazi podataka pristupa na lak način biće vam od velike važnosti. Inače, da bi se obavilo čuvanje u pomenutoj online bazi podataka, moraćete da se (besplatno) registrujete na matičnom sajtu projekta.

Da je InfinityBench, pre svega, program za određivanje performansi procesora pokazuje i to što je na raspolaganju šest različitih testova. CPU će se tako uhvatiti u koštac sa algoritmom Dijkstra, RSA kriptografijom, Fibonačijevim nizom, prostim brojevima... U ovoj sekciji ne postoji mogućnost vizuelizacije podataka, a ono što je mnogo važnije, ni način da sa spiska odaberete testove koji će se pokrenuti. Nažalost, ne postoji ni mogućnost ponavljanja testova i podizanje težine, pa ste ograničeni na korišćenje u viđenom formatu. Jedino što može da se uradi je da se programu „naredi” da li će u proces testiranja ući sa jednim ili svim dostupnim jezgrima. Opet, sve nam liči na to da su autori na umu prvenstveno imali one koji vole da se bave overklokovanjem procesora. Stvar koja nam je pomalo poljuljala stanovište je to što InfinityBench sadrži CPU Stress Test sekciju, ali do kraja nam nije postalo jasno kako upravljački algoritam dodeljuje ocenu na osnovu svega 36 sekundi testa! Otprilike, toliko je vremena prošlo dok naša test mašina nije „sažvakala” sve ono što je InfinityBench imao da joj ponudi.

Ukoliko se pažljivije zagledate, videćete da se pri vrhu jednostavne radne forme krije i sićušni padajući meni. Osim baratanja listom ranije ostvarenih rezultata, odavde je moguće obaviti još nekoliko zanimljivih stvari. Pre svega, na raspolaganju je mogućnost određivanja brzine internet konekcije, preko popularnog Speedtesta kompanije Ookla. Umesto da vas odvede na poznati sajt, funkcija SpeedTest otvoriće vrata komandnog prompta i u old school maniru pred vama će se „odvrteti” test i pojaviti vrednosti za Ping, Download i Upload. Testno čvorište ne može da se bira, a prozor komandnog prompta zatvara se momentalno po okončanju poslednjeg testa, pa ćete rezultate verovatno propustiti. Konačno, glavne testove možete da pokrenete i u „razvojnom” režimu (Dev Mode). Na ekranu se opet ukazuje komandni prompt, a nakon što odredite da li će se koristiti jedno ili sva dostupna jezgra, upravljački algoritam baca se na posao. Ovog puta, tok možete da pratite u prozoru komandnog prompta i to je, zapravo, sve.

U principu, ovo je sve što od InfinityBencha možete da očekujete i jedino nam je ostalo da vam skrenemo pažnju na sekciju System Info, prišivenu za gornji deo radne forme. Ovde se izlistavaju osnovni podaci vezani za hardverske komponente mašine: količinu (ne i tip) radne memorije, oznaku modela matične ploče, naziv i oznaku procesora, kao i grafičkog podsistema, sve zajedno sa količinom raspoložive video-memorije. Znamo da nije bogzna šta, ali baš ovako jednostavno i svedeno može da vam posluži u kritičnim situacijama.