Miodrag KUZMANOVIĆ

1. mart 2021.

Najveće iznenađenje bilo bi da iznenađenja u čarobnom svetu gejminga prestanu da se dešavaju... Valheim je verovatno najveći viralni hit u istoriji Steama - igra za koju bukvalno do pre mesec dana niko nije čuo prodala se u tri miliona primeraka tokom prvih nekoliko nedelja, a po broju aktivnih igrača na momente je prestizala Counter-Strike i GTA Online. Ovo je za klasu neverovatnije od nuklearnog rasta Among Us i Genshin Impacta, igara čiji je nagli uspeh mogao da se objasni nekim faktorom novotalasnosti, posebno u slučaju Genshina i zapadne publike. Mogu da skontam da je iz vedra neba zveknuo neki azijofilski supkulturni grom i da su zaključani igrači, prenuti iz poznog stadijuma ljubopitljive dosade, pohrlili da vide šta ti Kinezi kažu, šta je taj gacha žanr, ima li akcije ili kakve erotike iza bademastih očiju? Ali, kako objasniti eksploziju Valheima, igre koja je bukvalno samo jedna od 4237251 simulacija preživljavanja na PC-ju?

Ja baš volim ovaj tip igara i sklon sam da probam većinu naslova koji se pojave. Onima koje pokažu potencijal poklonim desetine sati dragocenog vremena, kušajući ih pažljivo i s guštom, poput Ismail-paše koji testira nove zvezde svog harema. Ne mogu da objasnim zašto Green Hell, Conan Exiles ili The Forest, objektivno bolje, lepše i budžetnije igre, ni za nekoliko godina nisu ostvarile brojke koje je Valheim oteo za dvadesetak dana. Odgovor možda leži u neobjašnjivoj i nagloj popularnosti vikinga i vikinštine, ali zašto onda skoro niko nije igrao Valnir Rok i Dead in Vinland, dve solidne, takođe moderne vikinške simulacije preživljavanja? Ili Expeditions: Viking, brutalno dobar RPG s odličnom pričom i naprednim elementima ekspedicionog survivalizma?

Paralela sa TV-om i finalom serije „Vikinzi”, koje se desilo relativno blizu premijere igre, takođe, nije realna, jer je ta serija, u poslednje dve sezone, po kvalitetu i popularnosti pala niže od „The Walking Dead”, što zahteva neku vrstu crne medalje. Dakle, nisu u pitanju vikinzi kao istorijski, kulturni ili medijski faktor. Možda su posredi boss fajtovi, esencijalni element Valheima? Ali, njih ima i u Conan Exilesu, gde su zaista solidno izvedeni, a i boss bestijarijum je bogatiji. Možda je u pitanju cena? Valheim košta manje od sedamnaest evra, što pasuje i sirotinji koja isisava srž iz kostiju i jede miševe u lepinji... Ali, većina ovih igara, Conan included, prodaje se ili se prodavala za približne ili manje novce. Da nije u pitanju količnik vizuelne lepote i hardverske zahtevnosti? To sigurno nije, jer Valheim izgleda vrlo „specifično”, da ne upotrebim neku težu reč, ali ume sočno da oznoji i prilično jak PC (early access je, ne zameram mu što je grdan, samo konstatujem).

Neki kažu da razlog popularnosti igre valja tražiti u eliminaciji „dosadnih” elemenata mehanike koji postoje u drugim sličnim igrama, misleći, pre svega, na neophodnost ishrane. Njih, naravno, ima i u Valheimu, gde je jedina razlika u pogledu posledica gladi - ako ne jedete, HP će vam pasti na mali fragment maksimuma. Nećete umreti, ali zato će vas svaki mob lasno i slasno umlatiti, tako da ćete ipak umreti. Naposletku, a sada već vadim razloge iz guzice, Valheim možda jezdi na krilima pandemije - u ideji brvnare, sjekire i odsustva civilizacije ljudi možda vide i osećaju neki eskapizam koji im nedostaje ove mračne zime i zlog proleća u najavi?

Jedina survival simulacija čiji brojevi mogu da se porede sa Valheimovim jeste Subnautica, ali onaj ko je igrao tu predivnu, neponovljivu pomorsku igru neće imati ni trunku nedoumice u pogledu razloga za njen asgardski status. Subnautica je apsolutni masterpis, jedna od najboljih igara u istoriji freaking igara, a Valheim je jedno veliko i nezgrapno WTF koje je palo s neba i probilo naša kolektivna rebra.

Logično, zdravorazumsko objašnjenje za popularnost Valheima, jednostavno, ne postoji ili sam ja suviše glup da bih mogao da ga dedukujem. Jedino što iz cele situacije mogu da zaključim jeste da su marketing i pisanje o igrama u medijima naprosto smešni u poređenju sa word of mouth faktorom. Ali, bukvalno smešni. Valheim se proširio kao požar samo zbog oponašanja i preporuka prijatelja, njegov kvalitet ili odsustvo kvaliteta bio je i nastavlja da bude, potpuno nebitan faktor. Ako Pero i Miko igraju Valheim, igraće ga i Boris, što je svakako bolje od zajedničkog odrastanja uz Fortnite - umesto retardiranih plesova, makar će naučiti da cepaju drva.