Bojan JOVANOVIĆ

1. mart 2021.

Nova generacija konzola došla je na mala vrata. Pandemija je usporila proizvodnju tehnike i, samim tim, finalni proizvodi gotovo da su raritet „u divljini”. Sa next-genom došla je i standardna cena od 500 evra za one glavne, velike primerke. U svemu tome, Microsoft je pokušao malo drugačiji pristup. Uz Xbox Series X objavio je manju, belju i, najbitnije, jeftiniju konzolu, nazvanu Series S. Sa obećanjem da ćete na malenom Xboxu moći da igrate baš sve nove igre, sa performansama koje odgovaraju moćnijoj konzoli, a po ceni gotovo duplo nižoj, jasno je da smo morali da je stavimo na test.

Raspakivanje konzole i prvi susret sa njom svako iz redakcije ispratio je sa iščuđavanjem. Kako uopšte spravica dimenzija jedne GeForce RTX 3080 može da pokreće igre, a kamo li da bude nešto što treba da predstavlja novu, uzbudljivu generaciju? Xbox Series S je mali. Minijaturan. Ovo je zaista najmanji Xbox koji je Microsoft do sada proizveo. Još bitnije, nije uređaj zbog koga ćete lupati glavu gde ga smestiti. Uguraće se u bilo koji budžak, postavljen vertikalno ili horizontalno. Belini konzole kontrira veliki crni krug sa gornje strane, ispod koga je smešten hladnjak. Kontroler koji dobijate u kutiji je, takođe, kompletno beo. Još da su i kablovi beli, ali sada već izvoljevamo. Estetika je na mestu, a konzolica lako prenosiva.

Ispod bele plastike kuca, očekivano, slabiji hardver od onoga iz Series X, mada i dalje impresivan. AMD i u ovoj generaciji snabdeva konzole procesorima, a osmojezgarni izdanak Zen 2 arhitekture kuca na 3,6 GHz. Grafički čip, zasnovan na RDNA 2 arhitekturi, dostiže četiri teraflopsa, trostruko manje od veće konzole, dok je radna memorija za šest gigabajta manjeg kapaciteta, ali su u pitanju identični, superbrzi GDDR6 čipovi. Za smeštanje podataka zadužen je SSD od 512 gigabajta, mada je korisniku dostupno samo 364. Što se portova tiče, na raspolaganju su tri USB 3.1 porta, jedan LAN priključak, HDMI 2.1 konektor i takozvani expansion slot u koji možete bocnuti memorijsku karticu sa vrlo brzim i vrlo skupim terabajtom prostora. Čitač diskova je, u ovoj verziji konzole, izostavljen.

Sve ovo, na papiru, može da zavrti igre u 120 sličica po sekundi i 1440p rezoluciji uz opcioni ray tracing. U praksi je to malo drugačije. Dobra vest je da konzola, zapravo, neke igre može da renderuje u nativnih 4K, mada je od naslova koje smo testirali to bilo dostupno samo u Ori and The Will of The Wisps i Touryst. Većinu igara ćete zato, uglavnom, viđati u 1440p, 1080p, ili čak 900p u slučaju Yakuza: Like a Dragon. Za 120 FPS, logično, morate imati odgovarajući monitor ili TV, dok je HDR dostupan na velikom broju igara i ne utiče na performanse. Nakon prvih testova koje su objavile strane kolege, imali smo veliku bojazan da je Microsoft gadno omanuo sa ovom konzolom. Međutim, situacija je znatno drugačija kada sve to vidite uživo. Series S šalje 4K signal i upscale algoritam koji je korišćen vrhunski obavlja posao. Konzolu smo testirali i na Samsungovom 8K televizoru, koji smo opisali u ovom broju, a čak smo i na njemu morali baš da se zagledamo u detalje da bismo primetili da se, recimo, Doom Eternal ne renderuje u izvornoj rezoluciji. To znači da takvu adrenalinsku bombu od igre morate da pauzirate, što je, složićete se, situacija u kojoj se 99,99 odsto kupaca neće naći. Bitnije će im biti da sve to klizi kao podmazano.

A klizilo je i te kako. Svaka igra koja je bila deklarisana na 60 ili 120 FPS radila je zakucana u tom framerateu. Iako punokrvnih next-gen igara nema, sem The Medium koji, pritom, ima solidan ray tracing, bilo je primetno da igre rade bolje, a neretko su imale i grafička unapređenja koja bolje koriste potencijal novog hardvera. Kao i PS5, Xbox je prešao na SSD za skladištenje i pokretanje igara. Microsoft se diči Velocity arhitekturom koja u praksi nimalo nije razočarala. Konzoli je potrebno svega dve-tri sekunde da se probudi iz stand-by režima i još toliko da vas vrati u igru. Za „hladan boot” potrebno je desetak sekundi. Glavna novotarija koju je ovo donelo je takozvani Quick Resume, mogućnost da se gotovo trenutno prebacujete između igara, dok konzola u pozadini snima tačnu poziciju na kojoj ste izašli iz igre. Cela stvar funkcioniše kao podmazana i omogućava da do četiri igre budu pauzirane, dok šaltanje između njih traje svega nekoliko sekundi. Tokom celodnevnih testiranja Xbox Series S ostajao je potpuno tih. Morali smo da prilepimo uho uz konzolu da bismo uopšte čuli lagani šum ventilatora. Jedino što je odaje da je uključena je svetlo na Xbox logotipu i topao vazduh koji se izdizao iz kulera.

Sa novim kontrolerom Microsoft je odlučio da igra na sigurno i da samo dotera stari dizajn. Uostalom, sve Xbox One periferije u potpunosti su kompatibilne sa novom konzolom. Kontroler ima teksturiranu donju površinu i trigere, što onemogućava klizanje ako se oznoje dlanovi. Direkcioni tasteri preneti su sa Elite kontrolera i umesto plusa je tanjirić, ali je i dalje ostao prepoznatljivi klik. Novitet je taster Capture, koji služi za „hvatanje” sličica i klipova tokom igranja. AA baterije su i dalje neizbežne. Sve u svemu, kontroler odlično leži u ruci i savršeno je balansiran. Udoban je za celodnevno igranje i bez pogovora jedan je od najudobnijih kontrolera danas. Istina, vibracija ispod trigera nije na nivou haptičkog otpora na DualSense (PS5) kontroleru, ali je zato trajanje baterija daleko duže - oko 25 sati sa svim uključenim funkcijama.

Kao najpovoljnija next-gen konzola koja objedinjuje sve četiri generacije Xboxa, Series S je sjajna kupovina ukoliko vam ne smeta da čitavu kolekciju držite „u oblacima”. Manjak skladišnog prostora svakako je problem, jer next-gen igre nećete moći da pokrećete sa eksterne USB memorije, a postojeća kolekcija Xbox One diskova je neupotrebljiva. Game Pass, brojni streaming servisi i podrška za miš i tastaturu u određenom broju naslova (Fortnite, World of Tanks, Gears) svakako donose vrednost ovoj platformi, koja mnogima sa ovih prostora može postati alternativa za jeftin gaming PC. I još će se uklopiti u svaku dnevnu sobu i gaming kutak.