Marko VASILJEVIĆ

1. jul 2020.

Uprošlom broju družili smo se sa Appleovom platformom i njihovim audio-čedom, a red je da vam predstavimo i njihov video-pulen. Final Cut Pro X, baš kao i Logic, zapravo, nije izvorna Appleova kreacija. Svoje prve korake ovo parče softvera napravilo je pod skutima legendarne kompanije Macromedia. Ako vam naziv zvuči poznato, to ne treba da vas čudi, jer u pitanju je ONA Macromedia koja je godinama harala svojim, sada pomalo zaboravljenim, Flashom bez koga bi internet pre dvadesetak godina bio mnogo dosadnije mesto.

Developerima je omogućeno da na svojim lokacijama integrišu video-format koji je istovremeno imao i mogućnost interakcije, tako da je bilo zaista lako da napravite svašta. Od lepo animiranih menija, do čitavih video-igara, bez kojih, recimo, Facebook u svojim najranijim danima ne bi bio isti. Za profesionalce je bio nezaobilazan i njihov Dreamweaver, alatka za HTML, CSS i ostale veb-tehnologije. Epilog priče - Adobe došao, odrešio kesu i preuzeo stvari u svoje ruke, tako da je sada sav taj rad i razvoj nastavio svoj život kod drugog gazde. Interesantno, to se nije desilo i sa Final Cutom.

Final Cut je nastao zahvaljujući ekipi ljudi koja je pre rada za Macromediu stajala iza moćnog Adobe Premierea i svoju alternativu su prezentovali 1998. godine, kada ih je primetio veliki Stiv Džobs. To je period kada je Apple tek trebalo da postane ono što je postao i kada im je očajnički bilo potrebno nešto u ostvarivanju master plana da postanu dominantna platforma za kreativce. Iako su bili u pregovorima sa Adobeom da se kreira verzija Premierea za Apple, koja bi bila prilagođena njihovim vizijama, nisu imali finansije da isteraju tu priču do kraja. Kao utešna nagrada uskočio je Final Cut koji je samo mesec dana nakon predstavljanja prešao pod njihove skute. Kada je Adobe shvatio šta se desilo, već je bilo kasno. Njihovi naknadni pokušaji da nateraju Apple da kompletno ugasi projekat nisu urodili plodom. Stiv je kao odgovor imao spremne srednje prste obe ruke, koje ipak nije pokazao, jer je bio zauzet trljanjem tih istih ruku, svestan da će zaraditi mnogo para.

Da se pozabavimo i samim programom. U prethodnih nekoliko brojeva imali ste prilike da čitate iscrpne opise nemalog broja različitih sličnih rešenja. Umesto da vam sad nabrajamo redom opcije, obratićemo više pažnje na iskustvo koje vam Final Cut Pro X pruža i filozofiju koja ga prati.

Po startovanju i kreiranju novog projekta, ono što odmah dobijate jeste da definišete nekoliko stvari i spremni ste za rad. Opcija koja nam se sviđa jeste to što imate ponuđene standardne rezolucije i framerateove kojima definišete projekat, ali postoji i mogućnost definisanja custom vrednosti. Iako je nekada bilo podrazumevano da je to 4:3 ili neki wide format, danas se video pravi za najrazličitije moguće platforme. Ako vam treba 1:1 instagramoliki format ili možda vertikalni video ili pravite neki totalno nestandardni format za LED ekrane kojih ima sve više, ovde je to par klikova daleko od vas. Novije verzije nekih konkurentskih rešenja to imaju sada, nekada to nije bilo baš tako.

Nakon što ste definisali parametre, dočekaće vas izuzetno pregledan radni prostor. Čak i neko ko nema ama baš nikakva iskustva sa ovakvim softverom zaista može veoma brzo da pohvata konce i umesto da se bavi tehnikom, krene da se bavi kreativnom stranom posla. U donjem delu je standardna vremenska linija na kojoj smeštate video-snimke i fotografije. Na glavnu traku po vertikali, ako želite višeslojno uklapanje materijala, vezujete slojeve dodatnih snimaka i audio-trake. Tu je i jako lepa opcija da na mesto označenog snimka ubacite neki drugi koji će ići umesto njega i pritom imate opciju da to ne poremeti trajanje prethodnog, a možete i više slojeva da grupišete u jedan compound clip koji možete da uređujete nezavisno, bez uticaja na timeline projekta.

S desne strane radne forme postoji panel Inspector koji je vrlo pregledan i jasan i sadrži klizače za sva moguća podešavanja označenog snimka. Veličina, geometrija, kropovanje, kolor korekcije, poluprovidnost, sve je tu. Takođe, svaka od opcija podrazumeva da postoji mogućnost fiksiranja vrednosti na keyframe, čime ove parametre možete definisati kao ključne tačke, što je od ogromne pomoći prilikom animiranja. Ono što će posebno da vas obraduje jeste i opcija za blending, kojim možete dodatno da se igrate i određujete na koji način se snimak „iznad” miksuje sa onim „ispod” njega. Tu su svi dobro poznati modovi iz, recimo, Photoshopa: darken, lighten, overlay i ostali.

Levo vas čeka panel Browser kojim pretražujete (opcija Search funkcioniše perfektno) sve klipove koje ste importovali u biblioteku, elemente koji dolaze uz program (poput Titles), nemali broj prelepo predefinisanih naslova, donjih trećina i ostalih potrepština za rad sa tekstom, kao i Generators, odnosno elemenata poput pozadina, oblika i ostalog. Mahom, svi built-in elementi su preanimirani sa setom kontrola koje se kontekstualno pojavljuju u panelu Inspector po potrebi i koje možete fino da štelujete po potrebi. Pre nekoliko godina dobili smo i podršku za rad sa 3D tekstom. Naravno, tu je i poseban deo za uređivanje materijala, refleksija, tekstura... Sve je prilagođeno kreativnom načinu razmišljanja, bez potrebe da uopšte znate bilo šta o 3D-u.

Dole desno je i prostor za tranzicije i efekte. Dolaze u paketu, ima ih dosta, svi izgledaju profesionalno i neće vas biti sramota da ih iskoristite čak i u ozbiljnijim projektima. Primenjuju se krajnje jednostavno, opet drag&drop metodom, nakon čega je tranzicija jasno vidljiva u timelineu i vrlo lako joj podešavate dužinu trajanja, ako je to neophodno. Što se tiče efekata, oni se smeštaju po potrebi u panelu Inspector, sa setom opcija koje možete, pogađate, brzo i lako da podešavate po svojoj želji. Sve je tu, sve je jasno, nema dvoumljenja šta služi čemu.

Centralno mesto zauzima Preview prozor u kome imate pregled šta se zbiva i kakav će biti krajnji rezultat. Kojim se trikovima Final Cut Pro X služi da sve što radite imate odmah vidljivo u realnom vremenu, nije nam baš najjasnije. Primena efekata ili dodavanje elemenata, kao i promene parametara, primenjuju se onako kako ih menjate. Varijanta da kliknete na neku opciju pa čekate nekoliko sekundi da vidite šta ste uradili u nekom frejmu, pa da vas bude strah da uopšte pomislite da pokrenete reprodukciju, ovde ne postoji. Sve je vidljivo i radi odmah. Naravno, rendering se, zapravo, dešava u pozadini kada vas uhvati da ne „drljate” previše i da može da iskoristi taj luft, ali neće vam se desiti da pustite render i onda tek shvatite da imate brljotinu nakon pola sata čekanja i onda ajd ponovo render zbog nekog zareza. Sve je brzo i lako.

Ima li bolje? Verovatno ima, a sve se svodi na to šta vam je potrebno. Mnogo toga što je neke profesionalce ranijih godina odvratilo, ispravljeno je i dodato i ovo je prilično zreo i kvalitetan paket. S obzirom na to da je u pitanju Appleova ekskluziva, koja uopšte nije nebitna platforma, postoji veoma dobra podrška od strane različitih studija koji razvijaju dodatke za Final Cut Pro X u vidu plug-inova, tranzicija, naslova, efekata... Ima ih zaista mnogo i kvalitetni su. Ako vam sadržaj koji dobijate uz osnovni set nije dovoljan, najverovatnije da ćete naći to što vam treba od third party developera.

Ako želite da zasučete rukave, Apple je ponudio rešenje i za to. Iako je u pitanju posebna aplikacija, kao deo šire slike, postoji i Apple Motion (www.apple.com/final-cut-pro/motion, 2,3 GB, 50 dolara). U njemu možete, uz više znanja i truda, da izradite znatno kompleksnije stvari, poput naprednijih animacija, čestičnih efekata, 3D scena, naprednih senki, refleksija i tome slično. Odatle kreirate i šablone, odnosno elemente koje lako importujete u program i koristite ih u projektima, jer možete da importujete i podesive parametre, te sve što ste kreirali dodatno prilagodite trenutnom projektu.

Treba pomenuti još jednu alatku, odnosno aplikaciju, Compressor (www.apple.com/final-cut-pro/compressor, 324 MB, 50 dolara), koja donosi još veći manevarski prostor za distribuciju finalnog proizvoda. Podržano je sve što vam može pasti na pamet, pa i takva egzotika poput 360 videa, koji, uzgred, možete uređivati u Final Cutu bez ikakvih problema. Dakle, ako i ima bolje, verujemo da će većini sve ovde dostupno biti zaista i više nego dovoljno.

Ostaje žal što je Final Cut Pro X, poput Logica, vezan za macOS i korisnici PC-a će odmah odmahnuti glavom i usmeriti pogled na druga rešenja. One koji se ipak opredele za Apple, obradovaće mogućnost da sve ovo isprobaju u Lite verziji koju predstavlja iMovie (www.apple.com/imovie, 2,2 GB). Ošišan i olakšan Final Cut Pro X koji radi i na iPhone i iPad uređajima. Naravno, postoji integracija, te je projekte započete u njemu moguće nastaviti u punokrvnoj verziji. Naš savet je da ako je ikako moguće, isprobate ovo parče jabučaste vizije kako video-editing treba da izgleda. Uz Motion i Compressor to sve može da bude još bolje iskustvo, a lepo je i to što vam, realno, ono neće biti neophodno u većini slučajeva, dok njihovo odsustvo fino utiče i na ublažavanje krive učenja. Svakako, nećete se pokajati.