Darko MIHOKOVIĆ

1. februar 2020.

Koja je od tri supermoći najbolja: letenje, nevidljivost ili putovanje kroz vreme, jedna je od večitih filozofskih rasprava među decom u parkiću. Iako prve dve imaju svojih prednosti, kontrola protoka vremena uvek je delovala nekako najprimamljivije.

Upravo je manipulacija vremenom fora na koju finski Action Squad Studios pokušava da nam proda svoju prvu igru Iron Danger. Ideja uopšte nije nova u svetu igara (setimo se Quantum Breaka od pre par godina), ali do sada nije korišćena u role play naslovima.

Igra koketira sa nordijskom, tačnije finskom mitologijom, pa se tako zemlja u kojoj se odvijaju dešavanja iz igre zove Kalevala, isto kao i zbirka finskih epova. Glavni junaci su predefinisani likovi – seljančica Kipuna, koja nakon pogibije dobija natprirodne moći i postaje čarobnica, i kovač Topi, slika i prilika stamenog Vikinga, dva slučajna partnera sa misijom da spasu Kalevalu od najezde severnjaka.

U neku ruku, hronokineza je oduvek bila sastavni deo taktičkih RPG-ova, jer se protok vremena zaustavlja kada izdajete naredbe na kraju turna. No, ovde možete slobodno skakati napred-nazad po vremenskoj skali, duele rešavati metodom pokušaja i greške, bez potrebe za učitavanjem prethodno snimljene pozicije. Svaka akcija traje određeni broj otkucaja srca, kratkih intervala tokom kojih se igra odvija u realnom vremenu i protivnici izvode svoje „zamisli”, a zatim se sve ponovo pauzira. Ukoliko vam ishod odgovara, na primer, uspešno ste zadali ili blokirali udarac, nastavljate dalje. U suprotnom, vratićete vreme unazad i pokušati nešto drugo.

Zavrzlama nastaje kada vodite dva lika, svaki sa svojom vremenskom skalom koje teku paralelno. U tom slučaju ćete prvo izdati naređenja jednom liku, pa ako je sve lepo ispalo, vratiti vreme unazad i to isto ponoviti sa drugim likom, kako bi oba simultano izvodila poteze. Na prvi pogled izgleda prilično komplikovano, ali već posle par borbi zapitaćete se kako se ovoga do sada niko nije setio.

Interakcija sa okolinom takođe je važan faktor tokom borbi. Kipuna može da zapali rastinje, pretvarajući bojno polje u vatrenu stihiju koja se lako može okrenuti i protiv vas. Tu su još i eksplozivni burići, te strateški postavljena debla i tegovi kojima ćete desetkovati neprijateljske snage pre ulaska u borbu. Protivnike bukvalno možete „uhvatiti u mašinu”, udarcem malja ih prikovati uza zid na kome se nalazi zamka sa šiljcima, a zatim to ponavljati dok ne izdahnu.

Zamerka se može uputiti preglednosti akcije na ekranu, naročito ako je u pitanju borba na otvorenom. Uobičajeno je da se za zumiranje koristi točkić na mišu, no, kako je ovde on rezervisan za kretanje po vremenskoj skali, zum se obavlja pomeranjem miša unapred ili unazad, ali je hod kratak i skokovit. Stoga se često dešava da razno žbunje i drveće zaklanja pogled, a igra vam ne dozvoljava da dovoljno zumirate kako bi se fokusirali na borbu.

Igra je iscepkana na veoma kratke nivoe, sa svega par borbi i tek ponekom zagonetkom, pa se nadamo da kasnije postaju duži. Razvoj likova je uprošćen do maksimuma, te posle svakog završenog nivoa imate priliku da otključate ili unapredite neki od ponuđenih skillova. Takođe, prikazane zagonetke krajnje su banalne, ali se naslućuje da će u finalnoj verziji igrati daleko značajniju ulogu.

Iz bete koja traje nešto duže od sat vremena teško je proceniti da li Iron Danger, osim manipulacije vremenom, krije još nekog keca u rukavu koji bi nas čvršće prikovao uz ekran. Ali, i sa ovim mršavim zalogajem sadržaja igra deluje zaista zanimljivo, te sa nestpljenjem očekujemo nastavak avantura Kipune i Topija.